АКАДЕМИК КАПЛАН БУРОВИЋ: Када су дошли Албанци у Албанон?

0
(0)

После упињања на аутохтонију, суочени са непобитним доказима о томе да су и Албанци дошљаци као и сви други народи Балкана и Европе, пре свега страни научници, а затим и неки албански историчари и академици, почели су да цедирају и признају непостојање те аутохтоније, односно да су и Албанци дошљаци. Али, кажу Албанци, иако смо дошљаци, дошли смо у Албанију, па и на Косово (!), пре Словена, пре Срба. Зато се поставља питање: Кад су дошли Албанци на Балкан ?

Аустријски академик, проф. др Норберт Јокл (1877-1942), најнесумњиви пријатељ Албанаца, који се некада упињао на тезу о њиховом пореклу од Илира (од које је одустао кад је прочитао 12 аргумената Густава Wеиганда да Албанци нису Илири и да са њима немају никакве везе!), каже да су Албанци дошли на Балкан у римској периоди, негде око ИВ или В века, кад је разорено Римско царство од инвазије Варвара. Румунски академик проф. др Василе Пâрван (1882-1972), као историчар, каже да су Албанци стигли на Балкан између ИИИ и ВИ века наше ере. Други румунски академик проф. др Сеxтил Пушкариу (1877-1948) подржава Академика Пâрвана са језичним аргументима. А ово значи да су Албанци дошли на Балкан са Варварима, који га оплачкаше, разорише, спалише и затим се повукоше.

Ја сам мишљења да су се Албанци ставили у покрет, отцепили се од Литванаца и обала Балтичког мора, захваљујући словенским племенима, која су се са тих обала покренули делимично пре Албанаца. Заједно са Словенима, негде при крају ИИИ века нове ере, почетком ИВ века, Албанци су стигли у Централно-источну Европу, на падине планина Карпати и Бескиди, где су живели у контакту и симбиози са Румунима Дакије све до краја ВИИ века, али и у контакту са Словенима, који су већ вековима, прелазећи преко руских степа и Централне Европе, силазили на обале Дунава, док су неки други, Анди, од времена били ту, а затим, доласком и потиснути од Румуна, опет прешли Дунав и вратили се на Балкан, у Тракији, на територији данашње Бугарске.

Како се зна, и остали су Словени почели да прелазе Дунав у ИВ-В веку, али се тамо нису задржавали. Чинили су испаде, плачкали и опет се враћали преко Дунава, посебно Сармати. Крајем В-тог и почетком ВИ века, они масовно прелазе Дунав, улазе на Балкан и више се не враћају, па и не пљачкају. Напротив, заузимају и јако утврђене градове и настањују с краја на крај Балкана за стално, дижући из пепела упропашћену економију тих крајева. Дуррхацхиум, кога ће преименовати у Драч, заузели су 548. године.

У то време Албанци су живели заједно са Румунима, у симбиози, све до краја XII века, кад су дошли прави турано-монголски Бугари кхана Аспаруха, који их узеше са собом, превезоше их преко Дунава и, 679.године, уведоше их на Балкан.

Хроничари времена говоре о доласку Бугара, док Албанце не спомињу. Зашто? Па Албанци су били један мали народ, од неколико хиљада душа, и у мору бугарском нису пали у очи хроничара, који су их сигурно узели за бугарско племе.

Да су Албанци дошли у ИИИ-В веку, са Варварима, који разорише Балкан, бавили би се и они разарањем и пали би у очи хроничарима, који би их споменули по својим хроникама, онако као што су то споменули и друге народе. Сем тога, као други Варвари, који су се повукли са Балкана, повукли би се и Албанци. Ове две чињенице мислим да су довољне да оборимо тезу В.Пâрвана (о времену доласка ових Албанаца на Балкан !) и оних који су се солидаризирали са њим.

Поставља се питање: Зашто Албанци не дођоше на Балкан са Словенима ?

Пространствима Трансилваније и на падинама планина Карпати и Бескиди они су нашли врло повољне услове за живот, како за себе, тако и за своја стада коза и оваца. Зато нису мрдали даље. Сем тога, по мом мишљену, нису се сви Албанци иселили из Румуније. Један њихов добар део наставио је свој живот по падинама Карпата и Бескида, где су се сигурно, временом, асимилирали од Румуна. Значи – они су се само делимично иселили, могуће њихов већи део. Па и Словени, нису сви прешли Дунав. Остало их је на северу Дунава толико много, да су Румунима и осталим народима тамо припретили да их словенизирају.

Да Албанци нису дошли на Балкан са Словенима, доказују нам многе конкорданце албанско-румунске, за које нам говори поменути проф. Г.Wеиганд у тачкама 8-12 његових 12 аргумената, којима нам доказује да Албанци нису Илири. Ова поклапања не могу се друкчије објаснити, сем са једним дугим заједничким животом Албанаца и Румуна у Дакији, у данашњој Румунији.

Поменути прави Бугари нису по први пут прешли Дунав 679. године. Њихови одреди су и пре упадали на Балкан и пљачкали, харали и пустошили, о чему нам говоре хронике. Могуће су самостално, па и у савезу са њима чинили то и албански одреди све до дана кад су са њима и породично прешли Дунав и настанили се на територији данашње Бугарске.

Прави Бугари, живећи у симбиози са Словенима у Тракији (Источни Балкан) и бавећи се земљорадњом, седенталним животом, словенизирали су се до једног, тако да од њих више нема живе душе. Они су сачували само име Бугари, које су импонирали, наметнули, својим асимилаторима, Словенима, од којих су узели језик и обичаје.

Албанци, који се нису бавили земљорадњом, па – као сточари и номади – нису никада живели дуже на једно место, спасили су се словенизирања.

Крајем ВИИИ и почетком ИX века, нови Бугари (данашњи, словенски) оснажише се и покорише Македонију, Грчку и Превалитанију (данашња Албанија) до у близини Скадра. Они се дигоше масовно са Источног Балкана и обала Црног Мора, па са својим породицама преплавише све ове области до обала Јонског и Јадранског мора. Том су приликом сигурно повукли за собом и Албанце, који опет не падају у очи хроничарима времена из разлога што настављају да су један малобројан народ, тако да су их сада узели за словено-бугарско племе.

Треба знати да Албанци, још у својој пра-постојбини, негде у Индији, били су један мален народ и да се отуда нису иселили сви. Један је део Албанаца остао тамо и временом се асимилирао од других. Исто то се десило и на обале Балтичког мора, па – како рекосмо – и на падине Карпата и Бескида, као и у Тракији. Свугде су Албанци остављали своја братства, која су се касније асимилирала. Део Албанаца, који се исељавао, могуће није био већи од оног који је остао тамо. Тако се из Тракије иселило за Албанон вероватно око 10.000 Албанаца, док их је исто толико остало по планинама данашње Бугарске, где су се – постепено – асимилирали од Бугара.1)

Албанци, који су до сељења из Бугарске имали неко друго етничко име, сместише се у Албанон (Мат), где су нашли Власе и Словене, дошли ту  још у В и почетком ВИ века н.е., као и Албаное, дошли ту у ИВ веку пре нове ере. Постоји докуменат у аршиви Византа да су Словени, прадедови данашњих Срба, Македонаца и Црногораца, ушли у град Дуррхацхиум 548. године наше ере, што је албанским историчарима сасвим добро познато. А ово значи да су Словени стигли у Превалитанији (територија која се данас назива Албанија), па и на обале Јадранског мора, управо у Дуррхацхиум, пре Албанаца. А кад су стигли тамо пре Албанаца, сигурно су стигли пре њих и на Косово, јер су и преко Косова надирали према Дуррхацхиуму. Више је него сугурно да су на Косово, куда нису само пролазили, оставили и своја племена, која су се ту настанила за свагда и – ту ће створити своју прву српску државу.

Где су тада – 548. године – били Албанци? Не само да нису били у Албанији, понајмање на Косово, већ нису били ни на Балкан. Тада су Албанци чували своје козе обронцима Карпата и Бескида, тамо – у Румунији.

У Албанон (Мат), Албанци нису нашли само Словене и Власе, већ и келтско племе Албанои, које се романизирало још пре доласка Влаха и Словена и било је ушло сада у бразди влахизирања и словенизирања, али се још није било ни влахизирало, нити словенизирало. Албанои су се одупирали томе.

Будући бројчано нешто више од становника Албанона, Албанци прекидају влахизацију и словенизацију Албаноа и потчињавају све, Власе, Словене и Албаное својој шћипетаризацији (албанизацији). У међувремену Шћипетари занемарише своје етничко име и почеше да се називају по месту где живе: АЛБАН>АРБАН>АРБËН. Овако и Срби, који се сместише у античкој Македонији, према имену места назваше се Македонци, феномен овај познат и код других народа: данашњи Далматинци назвали су се тако по имену Далмације, коју су настанили, јер са античким Далматима немају никакве везе.

Централни и Источни Балкан у IX веку. Нигде трага о Албанцима.

Да Албанци нису стигли у Албанон пре ИX века нове ере сведочи нам законик НОМОС ГЕОРГИКОС, који садржи обичајно византијско-словенско право, а који је кодифициран средином ВИИИ века. Он је стављен на снази у местима Балкана где су живели Словени, тада организирани у сељашке општине. У њему се спомињу сва племена и народи, који су живели у та места. Овај се закон примењивао и у областима данашње Албаније, што признају и сами албански научници. И поред тога, Албанци се ту – у тај Закон – не спомињу нигде. Да су Албанци били у то време у Албанији, или на Косово, сигурно да би их споменуо. НОМОС ГЕОРГИКОС је један од непобитних докумената, којим се доказује да Албанци до тада нису били у Албанији. А ово значи да су дошљаци, као и сви други народи Балкана, и то после Словена, после Срба!

Немачки академик, проф. др Густав Wеиганд (1860-1930), један од највећих албанолога свога времена, каже да су Албанци дошли у Албанији негде у XИ веку. Исто то каже и други немачки академик, проф. др Херман Хирт (1865-1936)2), док бугарска академичарка проф. др В.Тпкова-Заимова претендира да су Албанци стигли на територији данашње Албаније после XИИ века. Овако каже и грчка академичарка проф. др Хера Вранусис. Па и највећи албанолог Албаније, академик проф. др Ећрем Чабеј (Еqрем Çабеј, 1908-1980), пошто нам доказује да се албански језик формирао негде у ВИ веку, тамо – у Трансилванији, на падинама Карпата и Бескида данашње Румуније, признаје да су Албанци-Шћипетари – непримећено! – прешли Дунав и стигли у данашњој Албанији негде у X веку наше ере.3)

Да Албанци нису аутохтони – доказали смо једном другом студијом4). Да су на Балкан, па и у данашњој Албанији, стигли после нове ере – сагласни су сви светски научници. Имена неких већ споменух. Међу њима и име албанског академика Ећрема Чабеј.

Понављан: да су стигли Албанци пре законика НОМОС ГЕОРГИКОС, били би у њему забележени. Да су стигли пре бугарске инвазије у ВИИИ веку, они би пали у очи хроничарима времена и ови би их негде споменули. Чињеница да се Албанци не спомињу нигде до 1043, кад их спомиње Михаил Аталиатис, и године 1081, кад их спомињу Јан Скилица и Ана Комнен, сведочи јасно да су Албанци-Шћипетари стигли у данашњој Албанији, тачније у област Мата, тек у ИX веку, заједно са Бугарима и непримећено, као што су непримећено ушли и на Балкан, заједно са претходним Бугарима кхана Аспаруха.

Године 1043. ови Албанци су се сврстали, као најамници, у редове војске драчког стратега Георга Манијакис-а, а 1081.опет као најамници, сврстали су се у редове византијске војске, која се одупрла инвазији норманског авентуријера Роберта Жискара. У вези са овим је и позната француска епска поема „Песма о Роланду“: у једном рукопису ове поеме спомиње се место „Албание“, које се подразумева негде на северо-истоку од Драча, а то значи у данашњој покрајини средње Албаније, звана Мат.

Ана Комнен даје нам и географско ограничење Арбније (или Албаније), како је почео од сада да се назива некадашњи Албанон, која је тада захваћала области између града Драч (Дуррëс) на Западу и реке Црни Дрим, на Истоку. На Северу – тада – Албанија није допирала ни до реке Дрим, а на Југу – ни до реке Шумбини.

Чињенице су неоспорне да су Албанци на Балкану и у данашњој Албанији, у Мат, стигли из Румуније и Бугарске после Словена, после Србо-Црногораца и Србо-Македонца, за које је документирано – како смо нагласили – да су ушли у Драч године 548.

Пред овим чињеницама, албански осведочени пријатељ, Енглез Ноел Малцолм се предао, изјављујући: „ко је први дошао у једно место – нема никакву важност“5). Јесте, господине Малцолм-е, пошто не могосте да докажете аутохтонију Албанаца, па ни да су они стигили пре Срба бар на Балкан, ако не и у Албанији, поготово на Косово, сада то за вас „нема никакву важност“. А да су Албанци стигли пре Срба, имало би и те како! Или не?! Ваш албански колега Скëндер Схкупи, претендирајући да су Албанци стигли и на Косово пре Срба, каже: „Кусх вјен и фундит нë гости, улет нë фунд!“ (Ко стиже последњи на прослави, место му је на дну!).6)

Затвор у Бурељу,

дана 23. новембра 1972.*)

_________________

1) СХКУПИ, Скëндер: Qëндрим и пëсхтирë и њë псеудосхкенцëтари (= Гадан став једног псеудонаучника),- лист АЛБАНИА, Тирана, 25. мај 1999, стр. 10, кол. ИВ, противстављајући ми се, пише: „„Улазак Албанаца на Балкан није пао у очи хроничарима времена, јер су били један народ сасвим мал, не више од 5-6000 људи“ – каже Каплан Ресули. Али две странице даље „научник“ пада у контрадикцију са собом:„Заједно са Власима у овим областима (Средња Албанија, Дуррëс-Тирана-Елбасан,- С.СХ.) беху се настанили и Словени, који, исто тако, беху створили своју феудалну класу и преко освајања, у почетку Бугара а затим и Срба, беху узели у своје руке и државну власт. И поред тога и ови су се потчинили албанизацији, јер су Албанци били већина становништва“?! Значи, 6.000 сиротих чобана, нешколованих, номади, долазе у процветале области, са развијеним и културним Словенима, који су створили њихову феудалну аристократију и, са смелошћу „ресулијанском“, стигоше да асимилирају њих!!…Не разуме се, са друге стране, како посташе већина један прегршт људи?…“ Како видите, С.Схкупи фалсификује мој текст, јер ја нигде нисам рекао да су тадашње области Превалитаније биле „процветале области, са развијеним и културним Словенима“. Напротив, сав је Балкан био порушен и попаљен од Варвара, па су зато и византијски императори позивали поједина словенска племена да сиђу ту са обала Дунава, да би обновили привреду и живот, што сам посебно нагласио, цитирајући за ово не само стране ауторе, већ и неке албанске, колеге С.Схкупиа. Да су Словени на тим просторима створили феудалну класу и аристокрацију, то је документирана чињеница, као што је документирана чињеница и то да ове Албанце управо ово иритира, јер у та времена њихови Албанци нису стигли да учине то. Али, ако је сачица српских феудалаца имала какву културу, маса српских кметова била је неписмена и није се много разликовала од њихових албанских чобана. Сем тога, ова српска аристокрација није створена одмах, чим су ту стигли, неким чаробним штапићем, већ дуж векова, од ВИ до XИ века, па и касније, па и раније.

У наставку његових фалсификовања мог текста он каже да сам тобоже ја писао да су 6.000 Албанаца асимилирали Словене, који су ту били у већини. Пре свега у мом тексту пише преко 10.000 (а не 6.000, како ми ту цифру фалсификује С.Схкупи ! Проверите на стр. 51 третираног дела ИЛИРËТ ДХЕ СХQИПТАРËТ, Женева 1994 !). Затим, нигде ја нисам рекао да је та сачица Албанаца асимилирала све Словене Албаније. Напротив, ја говорим о келтским Албаноима, Словенима и Власима Мата, а не Албаније. Мата, а не Абаније! У тој области су Албанци били у већини и ту су они асимилиали скоро све, и Албаное, и Словене и Власе, па су се тако, а и уз њихово познато енормно множење, за кратко време удвостручили, утростручили, учетворостручили и као такви изашли из те области (која их више није запремала!) у пољу града Драч, где су на овај начин опет били у већини и асимилирали тамошње становништво, које се дуж ратова проредило. Је ли могуће да ово не зна С.Схкупи?! Зна, зна то сасвим добро, али се прави као да не зна, тражећи и длаку у јајету и, кад је не налази, убацује је сâм, предиспониран као сав његов сој за фалсификације без икаквих скрупула.

А да су прадедови данашњих Албанаца прешли Дунав непримећено, рекао вам је пре мене и румунски академик, проф. др С.Пушцариу. Индиректно рекао вам је то и ваш поштовани академик, проф. др Ећрем Чабеј, па и многи други страни и албански научници. Да им не наводим имена: сви они који су рекли да су Албанци стигли на Балкан после нове ере. А да су Албанци били један мали сточарски народ, који је непримећено стигао у Албанију, рекао вам је то и ваш пријатељ Нöел Малцолм, у његовом делу КОСОВА, стр. 30, које сте му ви, Албанци, превели са енглеског и објавили, наравно – избацујући из његовог текста све што вам се није свидело, па и оно – да арнаути (са малим словом!) нису само Албанци и, посебно, да Албанци не само што нису аутохтони, већ нису стигли на Косово ни пре Срба!

Не знам зашто сте у односу на њих ћутали, господине Схкупи. Или и ово нисте знали до сада ?! Ако је ово истина, онда бисте добро учинили да се прво информишете о проблемима за које ми се супротстављате, да се не компромитирате као неупућен у проблеме, поготово да се не компромиирате као ендикап и одвратан псеудонаучник. А ако то чините, као што чине и остале ваше колеге, да бисте ме сатанизирали, вашим фалсификатима, лажима, клеветама и интригама, да бисте нахушкали масе неупућених на мене, наставите. Мени и свима сада је јасно да се ви не бавите науком, већ најпрљавијом политиком.

Ето, ово сам рекао и ово је истина, господине Схкупи, а не оно што ви, својом безочном мржњом измишљате, фалсификујете и подмећете мени (и целом свету !), као што сте ми подметнули и стравичне злочине (да убијем жену и децу!), да бисте имали чиме да оправдате моје хапшење. Или нисте узели учешће и ви у мом хапшењу ?! Или не узимате удео и ви у мом персекутирању, мобингу и сатанизирању ?! Како су вам тада пропала сва подметања, пропашће вам и ова најновија, јер о асимилирању Словена од стране албанских сточара писао је и добро познати немачки историчар, академик, проф. др Георге Стадтмüлер (1909-1985), што сасвим добро знате, али ћутите, па му ни име не спомињете, јер вам није циљ историјска истина, већ пањкање и сатанизирање Каплана.

Додајем овде да и ваш пријатељ Нöел Малцолм треснуо вам је у њушку да је сва област Лума била настањена православним Србима до XИX века, од којих данас није остао ни један једини, јер сте их све асимилирали, албанизирали, или приморали вашим терором да ћуте и да се изјављују за Албанце.

2) ХИРТ, Херманн: Дие Спрацхлицхе Стеллунг дес Иллyрисцхен, у ФЕСТСЦХРИФТ ФÜР Х.КИЕПЕРТ, 1898, стр. 179 и 181 н., као и у ДИЕИНДОГЕРМАНЕН И, 1905, стр. 141.

3) ÇАБЕЈ, Еqрем: Диса мендиме мби маррëдхëниет гјухëсоре румуно-схqиптаре,- часопис СТУДИМЕ ФИЛОЛОГЈИКЕ Бр. 1, Тирана 1975, стр. 52.

4) БУРОВИЋ, Каплан: Албанци нису аутохтони,- студија, имате је на овом сајту – ИСКРА – од дана О5.ИX.2015.

5) МАЛЦОЛМ, Нöел: КОСОВА,- друго издање, Тирана 2001, стр. 22.

6) СХКУПИ, Скëндер: цит. пасквила, стр. 10, кол. В, око средине.

*) Као чланак овај је напис објављен спрва на албански језик у Академиковом делу МИКРОЛОГЈИРА (МИКРОЛОГИЈЕ),- Женева 2000, стр. 39-41. Као теза инклудирана је у Његовој замашној студији ПЕРИОДИЗИМИ И ХИСТОРИСË СË ГЈУХËС СХQИПЕ (ПЕРИОДИЗАЦИЈА ИСТОРИЈЕ АЛБАНСКОГ ЈЕЗИКА), која је објављена у корпусу Његовог дела ИЛИРËТ ДХЕ СХQИПТАРËТ (ИЛИРИ И АЛБАНЦИ), Женева 1994., стр. 37-60, конкретно: на страни 50, поглавље Периода парахисторике (Предисторијска периода), 3. Фаза е схтегтимеве балканике (3. Фаза балканских сеоба.); затим је на албански језик ова студија објављена и у корпусу Његовог дела ДËСХМОЈ (СВЕДОЧИМ),- Женева 2007, стр. 44-51.- РЕДАКТОР.

Проф. Др. Каплан Буровић

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

САД желе да формирају коалицију за борбу против кинеске претње

5 (2) Сједињене Амерчке Државе желе да формирају коалицију за борбу против „кинеске претње“, изјавио …

Вучић даје Албанцима министарство локалне самоуправе и помоћника министра економије

3.7 (3) Градоначелник Прешева, Шћиприм Арифи објавио је данас да је делгција албанских странака у …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend