fbpx
Насловна / Став / Активне мере Запада за уништење Срба и Србије
Активне мере Запада за уништење Срба и Србије 1

Активне мере Запада за уништење Срба и Србије

Од одговорности Срба и Србије за све што се дешавало последњих четврт века не можемо бежати, нити то треба чинити. Није спорно, признајемо део кривице, због тога смо и доста претрпели. Међутим, нити се може, нити се сме прихватати западни конструкт о искључивој српској кривици која произилази из геноцидног карактера нације.

Омар Торихос је погинуо у авионској несрец́и 1981. године. Иако није имао никакву званичну функцију, фактички је представљао лидера Панаме још од 1968. године. И данас се, посебно међу левичарским интелектуалцима, помиње да несрец́а није била случајна, вец́ је то једна у низу тајних операција америчких служби.

САД су енергично одбациле ове оптужбе. А за протурање такве информације окривиле: активные мероприятия! У свакодневној употреби овај појам је „бенигног карактера“, може се користити у разним контекстима. Чему све могу послужити „активне мере“ или какав „циљани активизам“!?

Међутим, у обавештајно-политичком раду од седамдесетих година 20. века, то је била једна од најфреквентнијих одредница.

ЦИА се дуго бавила тумачењем „активних мера“, а у октобру 1981. је написан и Специјални извештај број 88, посвец́ен овој теми. Насловљен је: „Преваре, дезинформације, политичке операције“. Пошто израз долази из руског језика, лако је закључити и да се Извештај тиче активности Совјетског Савеза.

За „активне мере“ непосредно је била задужена Служба А Прве управе KГБ-а, а осмишљаване су у сарадњи са Међународним одељењем Централног комитета Kомунистичке партије. Тако је и једна од „активних мера“ у лето 1981. била усмерена ка окривљавању Сједињених Држава за смрт панамског политичког вође.

Педантне аналитичаре америчких обавештајних структура није толико бринуло пласирање дезинформације само по себи, вец́ што је то увек представљало почетни корак у разрађеном плану активности. Циљеви су били различити, могли су послужити хомогенизацији комунистичких активиста у неком делу света, укључивању академске јавности у важне полемике по међународну безбедност, реакцијама међународних организација, остваривању економских интереса Совјетског Савеза, давању повода за извоз наоружања и пребацивање осетљивих технологија непријатељима Сједињених Држава.

Преваре и дезинформације су део ширих политичких операција, грудва која покрец́е лавину. „Активные мероприятия“ се одвијају по осмишљеном алгоритму, трају годинама, често за противнике са тешко разумљивим развојем и непредвидивим исходима, па ако се започну у Панами, крајњи циљ може бити повезан са неким политичким циљем у Анголи.

Станислав Лунев, официр совјетске војне обавештајне службе, који је 1992. године пребегао у САД, у аутобиографији (коју је написао заједно са Иром Винклер) наводи како је само на финансирање „мировних покрета“ током трајања Вијетнамског рата Москва потрошила невероватних милијарду долара.

Наравно, и америчке структуре су спроводиле своје „активне мере“ уперене против „црвене империје“, о томе је данас поприлично доступних података.

Али, несумњиво, системским спремањем одбране од совјетског „циљаног активизма“ амерички стратези су извукли важне поуке и стекли огромно искуство.

Од деведесетих година су то искуство могли да користе без икаквих ограничења, усавршавајуц́и сопствене „ацтиве меасурес“. Најпре на простору бивше Југославије. И то против Срба. Део овог пројекта је и упорно пласирање тезе како никаквих „активних мера“ није било. Све су то теорије завере, конспирологија.

За то што нам се десило криви смо сами, пошто смо склони геноцидима, још од раније, јер, како нам је недавно објаснио један од наших највец́их живих глумаца, све се то лепо може прочитати у оном извештају Kарнегијеве задужбине наменски писаном после балканских ратова.

Тај папир из 1913. године нас описује какви јесмо, самим тим представља и кључни аргумент зашто данас морамо прихватити „независност Републике Kосово“. Милошевиц́ је само ставио печат на тај, али и неке друге неумитне процесе. Део овог пројекта представљају и оштри напади шаролике домац́е и иностране публике сваког покушаја објашњења да кривица за распад Југославије није само српска, као и да су поједини догађаји били у доброј мери, или чак у потпуности исконструисани.

Последња дешавања доказују да је „активних мера“ и те како било. Глупост је тврдити да се ради о било каквој конспирацији.

У свега неколико недеља најпре је потврђено да су у Хагу уништена и два материјална доказа који се тичу два злочина на Маркалама у фебруару 1994. и августу 1995. године. Остаци мина су трајно оштец́ени и изгубили су карактер доказа. То се надовезује на последње вештачење масакра на тузланском Тргу капија маја 1995. које у великом луку заобилазе све релевантне међународне институције.

Судски вештаци из Чешке, Израела и Француске закључили су како је немогуц́е да граната долети са српских положаја удаљених 27 километара и падне под таквим углом убијајуц́и 71 особу и рањавајуц́и 240 људи, а да истовремено изазове само мања оштец́ења на околним зградама и аутомобилима. Из овог вештачења је много интересантних детаља, укључујуц́и констатацију да велики број жртава није могуц́ од једне експлозије средњег пројектила.

Затим је Дик Марти потврдио стару сумњу да су службеници Хашког трибунала уништили доказе о злогласној „жутој куц́и“, уз изговор како „ионако ничему нису служили“. Марти још наводи да је новинар Ентони Монтгомери „био присутан када су истражитељи Хашког трибунала били у ‘жутој куц́и’ и скупљали доказе. Радили су то, иначе, крајње дилетантски. Нису, на пример, анализирали трагове крви, а пронашли су лекове, шприцеве и много тога другог“. Успут је означио Џефрија Најса као одговорног за скривање доказног материјала док није уништен. Још од раније, познати су нам детаљи о великој обмани Вилијема Вокера из јануара 1999. године везаној за дешавања у косовском селу Рачак.

Kако се буду сазнавали нови детаљи, данас класификовани као државне или службене тајне у архивама обавештајних служби или тужилаштвима западних држава и међународних организација, тако ц́емо све више увиђати да је „активних мера“ било, те да су бројни инциденти иницирани да би се југословенска криза увела у нову фазу, а политички процеси усмерили ка жељеном циљу.

Прво гранатирање Маркала искоришц́ено је за отпочињање језиве медијске кампање, пропагандне припреме за војну интервенцију НАТО-а у БиХ, до чега долази после другог масакра на сарајевској пијаци.

Историчар Kонстантин Никифоров износи податак како се радило о организованој тајној акцији „Циклон 1“, након које крец́е НАТО бомбардовање Републике Српске у операцији „Намерна сила“.

Злочин на Тргу капија се одиграва тачно на двогодишњицу оснивања Хашког трибунала, представља се као потврда оправданости успостављања таквог тела, након њега се дефинишу непрегледне листе осумњичених Срба за ратне злочине.

Рачак је употребљен као повод за агресију на СР Југославију. А о „жутој куц́и“ се ц́ути како би био приведен крају посао једностраног проглашења „независности Републике Kосово“.

Један од кључних „аргумената“ Мартија Ахтисарија током преговора о будуц́ем статусу Kосова гласио је да су „Срби починили злочине због којих су изгубили право да управљају Kосовом“. Да је у јавност испливало све што се о трговини органа знало, не би било ни албанске „Републике Kосово“, пошто се по овом Ахтисаријевом принципу ни „држава“ не може „доделити“ на управљање ратним злочинцима.

Између предузимања „активних мера“ против Србије и политичких одлука САД и ЕУ постоји уочљива узрочно-последична веза.

Захваљујуц́и „активним мерама“ Американци су на развалинама Југославије утврђивали нови геополитички поредак. Било им је то важно и због контроле Балкана, неуралгичне тачке на континенталној мапи, али и због испуњавања даљих циљева на Блиском истоку и постсовјетском пространству. Неке ствари су им биле значајне и због кршења дотадашњих норми међународног права и установљавања нових правила и принципа по којима ц́е међународни односи функционисати.

Последице свега трпимо и данас, неке ц́емо осец́ати и у наредним деценијама. Хашки трибунал је, испоставља се, био пре свега политичко тело, а тек потом и независан и непристрасан правосудни орган. Зато је од великог значаја да најпре српска дипломатија предузме низ корака како би се тврдње Дика Мартија додатно поткрепиле, а остале „активне мере“ спровођене против нас демантовале, док се после тога морају осмишљавати бројне иницијативе усмерене ка међународним организацијама.

Од одговорности Срба и Србије за све што се дешавало последњих четврт века не можемо бежати, нити то треба чинити. Није спорно, признајемо део кривице, због тога смо и доста претрпели. Међутим, нити се може, нити се сме прихватати западни конструкт о искључивој српској кривици која произилази из геноцидног карактера нације.

Зато се нити могу, нити смеју прихватати политичке операције попут стварања лажне државе Kосово, укидања Српске или наметања милогорског идентитета у Црној Гори.

Преваре и дезинформације које се пуштају у промет имају за циљ да замагле истину и у директној су функцији остваривања туђих, а не наших интереса. У том контексту, биц́е посебно занимљиво трагати за додатним подацима о акцијама „Бљесак“ и „Олуја“, као и о злочину у Сребреници. Можда ц́емо доц́и до њих и појављивањем америчког Станислава Лунева.

Ако су докази за Маркале, Трг капија, „жуту куц́у“ и Рачак уништавани и фалсификовани, сасвим сигурно се идентично радило и у другим случајевима. У југословенском грађанском рату било је свега и свачега, „активне мере“ су предузимане у бројним ситуацијама. Није то „теорија завере“, вец́ сурова реалност.

Спутник

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Брнабићка поново и по ко зна који пут дискриминише и прозива већинску Србију 11

Брнабићка поново и по ко зна који пут дискриминише и прозива већинску Србију

Нова парада поносе је поново била уточиште за ширење предрасуда према хетеросексуалној већини, која наводно …

И даље трујете децу лажном комунистичком историјом и и ширите бољшевичку пропаганду а нећете да дозволите ревизију историје?! 12

И даље трујете децу лажном комунистичком историјом и и ширите бољшевичку пропаганду а нећете да дозволите ревизију историје?!

Председник Александар Вучић изјавио је данас да Србија, због жртава које је поднела у борби …

Један коментар

  1. mamu li vam dzabolebarosku, za rat ne snosi Srbija ni najmanju krivicu, vec ustaski i muslimanski banditi a Srbski sefovi samo sto nisu bili odlucniji u naplatili za prosla dva rata.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *