Насловна / Србија / РСЕ: Тешко да ће Србија ући у ЕУ 2025.

РСЕ: Тешко да ће Србија ући у ЕУ 2025.

„Очекивање да се Србија придружи Европској унији до 2025. године није много вероватно, ако се узме у обзир стање у самој Србији, а са друге проблеми са којима се суочава сама ЕУ“, оцењује за Радио Слободна Европа (РСЕ) Никола Буразер, програмски директор Центра савремене политике и извршни уредник портала Еуропеан Wестерн Балканс.
yоутубе/ ПродуцтиехуисЕУ
– Видимо да је Србија већ више од пет година заправо у преговорима за чланство у ЕУ, а да није отворено ни половина поглавља, а при томе отварање поглавља је далеко мањи изазов него њихово затварање – објашњава Буразер и додаје:

– Ако погледамо кључна питања, видимо да Србија нема јасну спољнополитичку стратегију, где види себе у неком наредном периоду, који су интереси Србије у самом приступању ЕУ, а и у сарадњи са неким другим међународним организацијама. Ту пре свега мислим на НАТО, са којим сарадња последњих година све више јача, иако се нема такав утисак ако погледамо извештавање медија о тој теми у Србији.

– Такође, постоји велики опрез када је у питању приступање Унији држава Западног Балкана. Проширење је врло непопуларан процес у самим државама ЕУ. Треба рећи да када се каже проширење, у ЕУ грађани углавном мисле на Турску. Недовољан број људи је свестан тога да Турска више није на агенди. Kада се прича о проширењу, у наредних 10 година, прича се искључиво о Западном Балкану, који је мањи простор и има мање становника, него једна Турска – каже он.

​Процеси у које је Србија ушла кроз преговоре са ЕУ и који обухватају 35 поглавља, су прилично амбициозни. Србија и даље спада у корпус „заробљених држава“ када је реч о корупцији, стање у медијима такође није на задовољавајућем нивоу, оцена организације Фреедом Хоусе у последњем извештају је да је Србија делимично слободна земља.

– Очекивати да Србија приступи ЕУ до 2025. године, можда јесте реално, али заиста није много вероватно, ако узмемо у обзир, с једне стране стање у самој Србији, а са друге стране проблеме са којима се суочава политика проширења у самој ЕУ – каже Буразер и додаје:

– Највећи проблем, када говоримо о томе због чега је тешко очекивати са Србија у наредних шест година заврши тај цео процес, је што постоје веома крупни и озбиљни проблеми који се тичу владавине права, стање демократије, пре свега мислим на оно што су обавезе Србије у поглављима 23. и 24, где су последњи извештаји били врло негативни када говоримо о томе докле је Србија стигла са одређеним реформама које су неопходне да би се та поглавља затворила.

– Хајде да погледамо због чега је Србија отворила само 16 поглавља, а не тридесет и нешто, као рецимо Црна Гора која је само две године дуже у том процесу: разлог је пре свега тај што државе чланице нису задовољне како напредују реформе и како Србија стоји кад су у питању владавине права, слобода медија, стање демократије и тако даље. Због тога Србија сваког полугодишта, уместо да отвори сва поглавља која је припремила, она отвори само по два. И то је динамика која постоји већ више година – каже Буразер.

Актуелно

НАЈЕБАСМО! Просечна плата у БиХ за 2.639 динара већа него у Србији

Дугогодишња прича да је просечна зарада у Србији већа од просечне зараде у Босни и …

Меркел: Поредак успостављен након Другог светског рата више не постоји

„Нема сумње да Европа треба да се репозиционира у измењеном свету. Старе сигурности послератног поретка …

Један коментар

  1. Kako ono bese, neuka, nepismena bezoblicna maso, „diliveri junit“, a?
    Bi di pi, a?
    Zvuci vam, a?
    Svakom prostaku, nistariji bez mozga sve zvuci dobro, jer su neuke nistarije i diletanti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *