Албанска мафија пере новац од фудбала

Акција белгијских власти уперена против нечасних радњи у фудбалу названа „чисте руке”, усмерена је на недозвољене токове новца који су „опрани” од фудбалских трансфера. Први на удару нашли су се српски посредници Матеја Кежман, Дејан Вељковић и Урош Јанковић, а та акција неће бити заустављена све док се не утврди ко је све и одакле прао новац. Тако је недавно у Србији од ових посредника привремено одузет један локал и седам луксузних станова као и 1,2 милиона евра! Помиње се да главну реч у Белгији воде Албанци да су они изнад свих менаџера и фудбалских закона и да управљају фудбалским системом у готово пола Европе.

Кежман који је имао сјајну фудбалску каријеру, почео је најпре у Земуну а наставио у пиротском Радничком, Лозници, Смедереву и Партизану, одакле је оптишао у озбиљан фудалски свет носећи дресове европских великана, ПСВ из Ајндховена, Челсија,. Атлетико Мадрида, Фенербахчеа, ПСЖ-а, Зенита, Јужне Кине и белоруског БАТЕ Борисова. У свет менаџерства ушао је пре нешто више од десет година радећи заједно са извесним Чачанином Александром Грубером. Он га је како смо сазнали увео у овај посао а онда када се Кежман потпуно доказао на белгијском тржишту, кренуо је у посао са другим људима…

У агенцији Матеје Кежмана су између осталог и браћа Милинковић Савић Сергеј и Вања, Адам Марушић, Филип Младеновић, Милош Косановић, Јован Стојановић… Ипак, од будућег трансфера првотимца римског Лација Сергеја Милинковић Савића очекивао се огроман новац. Како сазнајемо мањи део колача припао би играчу и агенту а добар део разним посредницима. Није тајна да је због тога некадашњи фудбалер а данас посредник под сталним притисцима и претњама људи из криминалног подземља. Зато је посредник нашим бројнинм репрезентативцима, данима ван домета. Наравно, не треба заборавити и несебичну помоћ цркви и разним хуманитарним акцијама, по чему је Матеја Кежман био препознатљив.

Уефа се стално заклиње на борбу против намештања утакмица, којих је нажалост све више. Посебно оделење за Интегритет, са седиштем у Ниону, залаже се за очување интегритета такмичења. Фудбалски савез Србије је још 2012. године увео Уефин правилник, има и свог официра за интегритет. Можда је Уефа погрешила што је од 2015. године увела нови систем, тако што је дозволила националним савезима да свако данас може да буде посредник између играча и клубова а да не полаже испит, као што је раније била пракса. То практично значи да посредници (манеџери) могу да буду и људи сумњивог морала, они који имају новац, сва физичка и правна лица са територије Србије. Тако данас имамо око двадесет и пет посредника, који се међусобно боре за превласт на српском фудбалском тржишту. Тиме, неки од њих не бирају ни средства да дођу до најбољих фудбалера, па и та појава „отимање играча” узима све више маха међу овдашњим посредицима. На крају побеђује онај ко иза себе има јачу екипу…

Многе државе би могле да следе пример Русије, када је пре неколико година Владимир Владимирович Путин на себи својствен начин решио ситуацију са домаћим фудбалом. Најпре је отерао све људе из Савеза, који су били повезани са корупцијашким активностима, потом је сменио све председнике клубова, увео ред и данас Русија има једну од најквалитетнијих фудбалских лига. Уосталом, зар Мундијал није показао у ком правцу Руси иду данас…

Код нас, све се зна, али сви ћуте. Главни кладионичари седе у клубовима, и опет нико не реагује. Зато нам се и дешавају ове ствари. Докле ће то тако бити зависи од оних најодговорнијих…

Аутор: Драган Тодоровић, Политика.рс