Александар Вучић уз помоћ шеика бин Заједа и Саудијске Арабије наоружава џихадисте у Сирији

Улога Александра Вучића у државном расулу Србије, знатно је већа него што је могу наслутити и најподозривији посматрачи његовог једногодишњег владарског лудила. Да би било јасније како је Србија постала мали евроатлански вазал, како је од братских односа са Русијом постала полигон антируске, евроамеричке политике, треба разумети и улогу Александра Вучића као синонима за велеиздају. Као регистровани српски екстремиста из деведесетих, Америци је свакако био привлачан. Политика ове силе је таква да су јој екстремисти преко потребни као оправдање за силу којом се служе да би стигли до циља.

Вучић је дуго био на америчкој “црној листи”. Кад је “одслужио рок”, и кад су западне обавештајне службе одлучиле да га ангажују, одједном му је све било опроштено.

Данас кад предаје Косово у руке НАТО пакта и САД, кад доводи Ал Каиду на Дунав, продаје оружје исламистима у Сирији, и уопште, кад пуним капацитетом служи интересима новог америчког експанзионизма, има пуно разлога да себе види као императора, да доводи лажног Лазара Крстића, заправо исламисту из Катара, бившег аустријског канцелара Гузенбауера, глобалног преваранта и многе друге људе сумњиве биографије, порекла и стручности.

Већина земаља у свету које нешто значе – заузела је став поводом Сирије. Неке су међу лажним „пријатељима Сирије”, а сада улазе у коалицију која се спрема да (на челу са САД) изврши ничим изазвану агресију на ту земљу. Неке се полако приклањају противницима агресије – Русији, Кини и Ирану. Неке су – попут Италије, Канаде и Чешке – већ ставиле до знања Вашингтону и Лондону да ни у чему неће учествовати без одлуке Савета безбедности УН.

Неке – попут Аргентине и Украјине – покушавају да поводом Сирије „гурају своју линију”. Зашто је Србија „тиша од воде, нижа од траве”? Зашто је Николићева и Вучићева власт лишила гласа земљу на којој су САД и њихови НАТО-сателити увежбавали ово што сада смерају да ураде Сирији? Можемо ли да замислимо да ће Томислав Николић и Александар Вучић икада имати петље да у било чему иду уз длаку водећим западним силама?

Због чега се званични Београд – иако има уговор о стратешкој сарадњи и односима са Русијом – панично боји да у било којем спољно-политичком разврставању буде на страни Владимира Путина и принципа међународног права?

Зашто Александар Вучић и ногама и рукама ради против добрих односа између Русије и Србије, уводећи на велика врата Ал Каиду и башибозлук из Емирата, Катара и Саудијске Арабије без виза у Србију, отварајући им пут за европске престонице? Ко Вучића плаћа за овај злочиначки подухват?

Вучић помогао исламистима у Сирији

Када је прошлог пролећа, усред изборне кампање, потпредседник Српске напредне странке Александар Вучић довео, као подршку бившег градоначелника Њујорка Рудолфа- Рудија Ђулијанија, у први мах се помислило да педерска интернационала се међусобно испомаже!

Ђулијани је угледни хомосексуалац, који то, за разлику од Вучића, не крије. Напротив, поносан је због тога! На оптужбе и питања ко је платио Ђулијанијев излет у Београд, Вучић је то описао као ”помоћ пријатеља”, док је Ђулијани одговорио да је добио значајну своту уговореног новца за лобирање у Београду.

И тада је, по свему судећи, пао договор ”међу пријатељима”. Александар Вучић је одмах отишао, на препоруку Ђулијана, у посету шеику Ел Заједу у Абу Дабију. Тамо је и заноћио. Потом је он у узвратну посету дошао у Јајинце, у Вучићев замак. Видели су га како излази озарен, а и Вучић је био сав усхићен, као да му је то била прва брачна ноћ!

Елем, прича је даље позната. Шеик поклања Вучићу три блиндирана џипа, најбољу снајперску пушку, и чек који Вучић уновчава у страној банци. А од Вучића шеик је добио хиљаде хектара државног земљишта на атару Бачке Паланке, луке на Дунаву, и бесплатно, без динара ЈАТ и хотел на Копаонику, који је Влада Србије платила 2,8 милиона евра!

Узевши себи за право да склапа велеиздајничке послове у време док је био и министар одбране, Александар Вучић је лично одобрио извоз ракета и минобацача из Србије у Уједињене Арапске Емирате. Та “роба” никада није ни стигла на одредиште, него је одмах отишла у руке исламистима у Сирији, који данас уз помоћ Америке, покушавају да сломе секуларну владу Башира Ал Асада.

Овај скандал је у овдашњој штампи слављен као велики догађај за економски напредак Србије, па је тако у дневном листу “Вечерње новости”, 28. октобра 2012. године, освануо и овакав наслов: “Српски оружари извозе робу вредну 750 милиона долара”. У поднаслову су аутори били још јаснији: “Сигнал војној индустрији из Абу-Дабија” и “Ракете су шанса”.

Почетком јуна месеца 2013. године, и ТВ Б92 обавештава јавност да “Извоз пушака и граната пуни буџет”. А у буџету Србије, ни на рачунима Министарства одбране, ни динара од овог посла! Гд су паре. На којем рачуну су? Вучићевом?

Глобални политички интернет-портал Wорлд Трибуне, објавио је недавно да су сунитски побуњеници у Сирији добили оружје произведено у Србији “у сарадњи са Саудијском Арабијом”.

И заиста, фоторепортер агенције Ројтерс, Горан Томашевић, снимио је недавно исламисте у Сирији са тим антитенковским оружјем произведеним у Србији! Фотографисани су док у рукама држе ручне бацаче ракета РПГ-27 (популарније као “Базуке”).

Исламистичка побуњеничка паравојна снага, Ахрар Ал Шам, такође је свету обзнанила да поседује бацаче ракета РПГ-27 и РПГ-6. Ови лансери ракета (као и друго оружје које је као министар одбране Вучић продао Саудијској Арабији) направљени су у Србији под руском лиценцом!

Чак су и неке земље Запада (које се не слажу са агресијом на Сирију) током 2012. године неколико пута упозоравале на чињеницу да Србија снабдева оружјем уз помоћ Вучићевог “пословног подухвата” који финансира Саудијска Арабија.

Почетком 2013. године, и Њујорк тајмс је писао да наоружање за сиријске исламисте долази не само из Србије (преко других арапских земаља), него, такође, из Босне и Херцеговине и Хрватске, преко Јордана.

Снаге Башара ал Асада немају ниједно од ових оружја, нити су их у досадашњем току рата користили побуњени исламисти. Уосталом, политика Александра Вучића, као малог НАТО пиона, не сме да одступи од воље Запада.

Александра Вучића је на овај посао подстицао и Стеван Никчевић, злогласни директор СДПР-а Југоимпорт, који је, уместо у затвор, прошле године дошао код Вучића са кофером тешким 55 милиона долара, и одмах, као новопечени члан СНС-а, именован за државног секретара министарства спољне и унутрашње трговине, телекомуникација и информативног друштва!

Истовремено, настојећи да се поиграва са руским министарством одбране, Вучић је више пута имо разговоре са највишим руководиоцима одбрамбеног система Русије. Чак је тражио од Русије да Србији прода тридесетак авиона!

Ипак, чини се, да је ”Случај Вучић” ушао у ”поступак решавања”, када је координатор рада свих руских служби безбедности Николај Патрушев посетио 19. јуна ове године Београд, само на пар сати. Вучић је одмах након разговора с господином Патрушевим био примљен код адмирала НАТО-а, којем је дословно пренео разговор а Патрушевим, жалећи се на Томислава Николића, и његову оданост према Москви.

Увидевши да је ”коначно решење његовог случаја” сасвим близу, Вучићеви медији су почели да пишу како сви потпредседнику Владе Србије прете, али је он одважан, и никога се не плаши. Али…

Овај плашљиви и плачљиви момак брзо тражи одступницу! Жели да се ослободи одговорности за рад министарства одбране, те предлаже реконструкцију Владе. Са реконструкцијом одуговлачи на вулгаран начин, остављајући себи простор да затре трагове свог злочиначког плана, а да га спроведе тако ефикасно, да европским државама неће преостати ништа друго, него да Србију потпуно изолују.

Реконструкцијом Владе Србије, Вучић је, чини се, успео да накратко, осигура интересе башибозлучких земаља, попут Катара, Уједињених арапских емирата, Саудијске Арабије и оних који су заштитници и финансијери Ал каиде.

Посебна је прича коме је све Вучић, за велике паре, а на трошак Драгана Ђиласа, нудио министарства и саветничка места у Влади, почев од ражалованог директора ММФ Доминка Штрос Кана, па до бившег аустријског канцелара Алфреда Гузенбауера, познатих по својим криминалним биографијама, и пљачкањем Србије и њеног буџета.

Лазар, или Абу Мали ?

Долазак Лазара Крстића, човека са више биографија и са скромним знања српског језика, који је постављен на место Млађана Динкића – досадашњег министра финансија, постаје све шокантнији. Вучић му се, каже он, када су разговарали, обратио са сине!

Шта се до сада зна о Лазару Крстићу? Скоро ништа!

Објављено је да је рођен у Нишу, али га се у Нишу нико не сећа. Чак је и његов ”деда” одбио новинарима да било шта каже! А који се то деда не би поносио својим унуком, који долази на место министра финансија, које је, пре сто година, успешно обављао његов имењак Лазар Пачу? Зар деда не би унуку пожелео успеха у раду? А где су Лазареви родитељи? Саопштено је да живе у Француској! Ни њих се нико у Нишу не сећа!

Када је Ђинђић довео извесног Божидара Ђелића, представљајући га као ”светског експерта” из области финансија, показали су његову тетку, Пироћанку, код које је, на њеном старом каучу, Божидар живео извесно време, док убрзо није дрпио десетине милиона евра од буџета Србије.

Шта се касније испоставило? Божидар Ђелић је био у тиму Џорџа Сороша, мађарског Јеврејина, који је слао своје момке да опљачкају Украјину и Русију, али су их, убрзо провалили и отерали.

Зашто постављамо ова питања?

Сарајевски независни лист “Слободна Босна” објавио је изјаву Џевада Галијашевића, пројугословеснки орјентисаног интелектуалца, који на шокантан начин описује лик и дело новог српског министра финансија.

Цитирамо текст из Слободне Босне…

”…Лазар Крстић, нови министар финансија у Влади Србије, поријеклом је из Катара, тренутно учи српски језик, па га зато не можете видети на телевизији или да даје изјаве и старији је двије године него што се представља”, устврдио је за Слободну Босну Џевад Галијашевић, експерт за међународни тероризам.

Он тврди да су његови извори поуздани, те да је Крстић уствари из Катара те да у Србију долази да заштити инвестиције које ова арапска држава намјерава уложити код наших источних сусједа- скоро милијарду долара, у најави за сада!

.”..У обавештајним круговима се зна да је Крстић из Катара, да је радио за америчке обавештајне службе. А то и вероватно знају и србијанске власти и пристају на његов долазак, само да би добили пријеко потребни новац”, тврди Галијашевић.

Он подсећа да ово није нови покушај “спиновања србијанске владе” (подсетимо, Галијашевић је повремени саветник председника РС Милорада Додика), већ чињенице.

„…Само име и презиме су довољни. Лазар и Крстић. Провидно! Не може бити српскије име од тога. Чињеница је да његов изглед није словенски, није ни турски, што би било и разумљиво ако је из Ниша, јер су се тамо стотинама година мешали Турци и Срби, већ чисто арапски”, каже Галијашевић.

Штавише, циркуларни маил који смо и ми добили, а који је послао Галијашевић, а за којег опет тврди да га је добио од неког другог, садржи и слике Абу Малија, злогласног терористе и припадника Ал Qаиде. Сличност са Крстићем је запањујућа! Да ли је Лазар Крстић, геније из Ниша, Арап или можда сам Абу Мали, процените сами.” – пише Слободна Босна.

Србин за српски сајт пише на енглеском

Под насловом “Ништа није искључено” и уз потпис Ребека, анонимна коментаторка сумњивог Крстићевог порекла, исписала је на српском интернет форуму Крстарица неколико реченица које дискредитују начин на који је он у овдашњој јавности представљен и упућују на истинитост тврдњи Џевада Галијашевића о његовом пореклу:

“…Каже моја сестричина што га зна из Петнице да ово сељаче из Ниш’ последњих година ни са ким од њих није контактирао, а ови најбољи расути по белом свету се углавном сви чују и у контактима су. Да, и ни по чему се није издвајао, углавном је био немушт, сиромашног речника , неупадљив ал’ такви се и врбују од којекога, јер су најпослушнији и директива им је свето писмо…Уз адекватно плаћање, разуме се…”.

Занимљиво, али је извесни Лазар Крстић написао писмо, 1. маја 2007. године, такође на форуму Крстарица, где се без икаквог разлога представио посетиоцима форума на енглеском језику речима: “… Деар Алл, Мy наме ис Лазар Крстиц анд И ам а мембер оф тхе Yале Цласс оф 2008, градуатинг ин Децембер 07. И ам доубле-мајоринг ин Етхицс, Политицс, анд Ецономицс анд Матхематицс. Мy стаy хере ис фуллy фундед бy Yале’с неед-басед финанциал аид…”

( У преводу: “…Драги сви, моје име је Лазар Крстић и ја сам члан класе Јејл 2008, дипломирао у децембру 2007. Ја сам стручњак за смер етике, политике, економије и математике. Мој боравак овде је у потпуности финансиран од финансијске помоћи Универзитета Јејл… “).

Преписка анонимног Крстића на форуму Крстарица из 2007. године, једнострано је прекинута јер га је неко од учесника питао: “…а како се конкурише за такву стипендију?”. После тог питања више се није оглашавао.

И заиста, какав је то смер на Јејл универзитету – етика, политика, економија и математика? Зар политика и математика иду заједно? Да ли нас то Александар Вучић, представљајући свог пулена, наводног Лазара Крстића, вуче за нос? Са Јејла смо добили одговор да на Јејлу постоје следећи факултети: за политичке науке, за уметност, педагошки факултет, факултет за информатику, за међународне студије, правне науке, за економија. Али, факултет за математику не постоји! Све се то може истражити и посетом сајту Универзитета Јејл.

Ко је видео диплому Лазара Крстића? Да ли је нострификована? Министарство просвете, надлежно за нострификацију саопштило нам је да такав захтев није поднео господин Лазар Крстић! Познато је да многи наши дипломци који долазе из иностранства имају велике проблеме око нострификације. Али, не и Крстић. Он може и без нострификације до министарске фотеље.

Случај Лазара Крстића и његовог порекла није ништа ново, јер се су двојници на истакнутим државним функцијама у прошлости често појављивали. Истина обично касно изађе на видело. Тако се данас спекулише и да бивши председник СФРЈ Јосип Броз Тито није био прави Јосип Броз из Кумровца, већ подметнути двојник.

Да ли то, на овај начин, Вучић жели да исламизује Србију, и да Ал каиду, о нашем трошку, подари Европи? Ако јавност у Србији не зна да одговори на ово питање, не жели да зна или просто не верује, има оних који су одлично обавештени. Наиме, приметно је да најзначајније европске обавештајне службе даноноћно надзиру живот Александра Вучића, његове политичке и пословне менторе и њихове контаке. Као у позоришту-суфлери-шаптачи су увек ту да глумац не заборави улогу…

Вучић против Србије

У исто време када је Бред Снајдер, демократски конгресмен из америчке државе Илиноис изабран за новог члана такозваног српског Кокуса на Капитол Хилу у Вашингтону (2006. године), и придружио се групи од тридесетак својих колега конгресмена и сенатора која је сачињавала групу која подржава интересе Србије у америчком Конгресу, у српском парламенту је Александар Вучић је свом снагом напао идеју стварање ове лобистичке групе.

Српска дијаспора је била збуњена, јер од тадашњег припадника “националне струје”, није очекивала такво нешто. Снајдер, који је гајио симпатије према Србији, и сам је био збуњен кад је сазнао да се томе противи један истакнути припадник националистичке опозиције, па је одбио да коментарише овај случај за медије српских исељеника у Америци.

Ипак, онај ко добро зна позадину његове “тајне дипломатије”, није се изненадио: Вучић је блатио све своје политичке противнике који су нагињали Западу, пуних две деценије и то на најружнији начин. Чинио је то и као припадник режимске коалиције за време Слободана Милошевића, чинио је то и након њега. Али, кад је коначно доживео да му буде поверено очување англо-америчких интереса, све је брзо заборавио.

Када је 2006. године, за говорницом Скупштине Србије напао своје садашње пријатеље из Демократске странке, да српски кокус у америчком Конгресу финансирају парама које су покрадене од грађана Србије. Успротивио му се ондашњи портпарол Демократске странке Ђорде Тодоровић, оцењујући његову изјаву нетачном и опасном па је додао: “…Александар Вучић је човек спреман на све!”

Неко од говорника је додао да би Вучић морао да објасни зашто износи нетачне оптужбе на рачун српског кокуса у САД, и то у време када се одлучује о статусу Косова и Метохије, судбинском питању за косовске Србе и државу Србију.

Није му том приликом Вучићу остала дужна ни Рада Трајковић, посланик са Косова, која му је одбрусила: “…да ли би било који албански политичар жив дочекао сутрашњи дан или би му одмах пресудили припадници његовог народа, ако би на пример, попут Вучића, на исти начин оптужио америчке кокусмене, који у Конгресу САД заступају националне интересе косовских Албанаца и заговарају независност Космета?

Албанци, осим волонтерског кокуса у Конгресу, деценијама већ милионским свотама долара плаћају више професионалних лобистичких кућа у САД да заступају њихове дугорочне интересе у америчком јавном мњењу. Иако је јавна тајна да се албанско лобирање финансира из трговине дрогом и оружјем, нема тог Албанца, који би то било коме потврдио, чак ни у четири ока…”.

Шест година касније, одмах после одржаних избора, ствари су постале савршено јасне. Вучић је још онда, 2006. године, имао задатак да спречи било какво српско лобирање у америчком конгресу за Косово и Метохију у саставу Србије, јер је то било против америчког плана о још једној албанској држави на Балкану.

Од српског Кокуса у Конгресу који би се борио за српско Косово није остало ништа, али је зато Вучић данас у завршници својих нечасних радова: свом снагом предаје колевку српске државности у руке албанским екстремистима, а на радост америчког империјализма. Можда је коначно одлучио да отвори душу и свом биолошком оцу Фахри Муслиу хоће да подари државу? Хоће ли макар посланици ДСС-а поставити питање идентитета Лазара Крстића? Или ће их, као што је то до сада чинио, ућуткати Вучићев бивши пајтос Александар Никитовић?

мајор Горан Митровић

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије