Наравно да ће се то догодити, али наравно остаје питање у каквом ће облику бити узајамно признање, рекла је Виола фон Крамон
Немачка посланица у Европском парламенту Виола фон Крамон сматра да су велики изазови пред Косовом у наредној години и оцењује да ће предстојећи избори донети политичку стабилност и започети рад на подужој листи реформи, преноси РТК.
„Уставни суд на Косову прогласио је неважећим избор Хотијеве владе, што значи нове изборе. Резимирајмо вишеструку кризу земље – две владе у пандемијским временима, председник у оставци, неодобравање неопходних закона јер влада није имала већину у парламенту, стагнација интеграција, дуга стагнација дијалога, дубоки економски проблеми, не заборављајући проблеме нерешених политичка питања“, рекла је у интервјуу за Дојче веле Фон Крамон.
Да ли Косово иде ка неуспелој држави?
Не бих рекла. Наравно да стоји оно што сте пребројали и чињенично стање остаје изазов, али кренимо од почетка. Верујем да је била велика грешка што је влада срушена 25. марта. Многи на Западу су тада коментарисали овако, а сви смо критиковали да није добра идеја свргнути владу у пандемији која је до тада добро радила и многи људи су били задовољни. Од почетка се чинило да ће бити тешко наћи већину за промену владе или избор новог премијера. Уставни суд потврдио је оно што су многи људи говорили од почетка, да избори нису уставни, чак ни под околностима којима је било дозвољено да гласају лица која су осуђена. Нисам раније давала изјаву, јер је добро да судови имају своје мишљење. Жалосно је што је Уставном суду требало толико времена да то учини.
Авдулах Хоти (Фото: Велдран Џемај/ЕПА-ЕФЕ)
Сви су очекивали да влада пропадне?
Проблем је и никоме неће помоћи што се одлука одложила за шест месеци. С друге стране, одржавање избора у време пандемије сигурно није лака ствар. Сада је одлука донета, али још нисам разговарала са Вјосом Османи и нисам видела саопштење за јавност о томе када ће бити одржани избори. Дакле, потребан нам је датум за парламентарне изборе и наравно пре краја априла председник мора бити изабран. Све ово учинити у време пандемије, у време када је економска ситуација тешка и у ситуацији када сви очекују резултате од Косова у смислу дијалога, са политичке тачке гледишта није лако, то је јасно.
Ово су тренутно најтеже недеље за Косово, како у погледу пандемије, тако и због политичких дешавања, шта ЕУ може конкретно да понуди да се ситуација не погорша?
Косово добија велику подршку у вези са ефектима пандемије, али наравно остаје питање, да ли је влада предузела све потребне мере, тако да се стопе заразе више не повећавају. Чули смо да су стигле машине за интубацију, али тешко је пронаћи лекаре специјалисте, медицинске сестре или медицинско особље које би их користило, тако да сама техника није довољна. Наравно, у економском правцу ЕУ ће помоћи, такође у погледу организовања избора. Овог пута ће бити исто, ЕУ ће помоћи, али како и у ком облику то ће ускоро бити утврђено.
Фото: Арменд Нимани/АФП
Шта очекујете од ванредних избора?
Надам се да ће ови избори донети толико стабилности, да сваке године нећемо имати нове изборе и да ће започети дуго очекиване реформе; реформе везане за изборни закон, реформе правосуђа, оне везане за борбу против корупције. Мислим на сву ову листу реформи које треба спровести, то је оно што је хитно. Нама требају стабилни односи, не требају нам ауторитарни услови као у Србији, већ односи, где људи схватају да се њима управља. Да се осећају представљени у спољној политици и разумеју да су реформе у земљи започеле.
Биће ово избори без двојице старих политичара у политици, Тачија и Весељија, који су у Хагу, оптужени за ратне злочине. Да ли ће то имати утицаја?
То су кадровска питања одређених партија, мислим да ће ДПК бити кадровски реформисана, то се очекивало. Мислим да ДПК у својим редовима има водеће политичаре који ће се кандидовати на следећим изборима. Али то је унутрашња ствар саме странке.
Дијалог са Србијом настављен је ове јесени, али постизање споразума, чини се, далеко, ако се сетите недавних изјава Вучића да Србија неће признати Косово, све док је он председник. И шта ће стајати на крају споразума о нормализацији односа са Србијом, за шта је такође опредељена ЕУ, ако не и признању Косова?
Да, наравно да ће се то догодити, али наравно остаје питање у каквом ће облику бити узајамно признање, шта ће бити унутар општег пакета, како то треба обликовати, како би се Србија сложила, и наравно мораћемо правилно да преговарамо када будемо имали нову владу на Косову. Али не верујем да ће ово бити последња реч представника Владе Србије. У овом тренутку сам оптимиста, јер чак и српски председник зна да само уз међусобно признавање Косова постоји пут ка ЕУ. Велики је интерес за интеграцију Србије у ЕУ.
Поред тренутних проблема, постоји и нерешен проблем који је изоловао Косово, либерализација визног режима, Косовари су уморни од чекања на либерализацију. Да ли се очекује нешто ново следеће године?
Жалосно је што током немачког председавања ЕУ ништа није учињено у вези с тим и често сам подизала свој глас, да либерализација визног режима касни. Постоје резерве у вези с тим, али оне нису у Берлину, већ у Паризу, делимично у Холандији. И ту се поставља питање шта косовска влада може учинити да уклони препреке. Сада се воде билатерални разговори са француском владом, да се покаже да је оно што је важно за француску владу, јер је Макрона регистровала косовска влада, а забринутости се решавају једна по једна, реформама, биће приказани са доказима. И у овом тренутку се надамо да ће и Французи дати зелено светло и ако све буде у реду, одобрићемо либерализацију визног режима следеће године.
Опрема: Стање ствари
(Косово онлајн/Покрет за одбрану Косова и Метохије, 23. 12. 2020)
