БЕОГРАД, КУМРОВЕЦ – Процес уласка у Европску унију је поступак који траје и у њему се ништа не догађа брзо, изјавио је данас амбасадор Хрватске у Србији Гордан Маркотић током сусрета са београдским студентима на дану отворених врата амбасаде.
Неке земља су по убразаном поступку ушле у ЕУ, али сада имају проблеме који се утврђују мониторингом постигнутог нивоа усклађивања са прописима Уније.
У случају Хрватске, тај процес је трајао осам година, а у случајевима других земаља је трајао од шест до осам година, поготово ако се није радило о неком брзом уласку у Унију, рекао је он и упозорио да Србија мора да буде спремна на дуже раздобље за тај процес, јер је сваки улазак неке земље у ЕУ специфичан.
Он је подсетио да су полазне основе, односно бенчмаркс за поједина преговарачка поглавља први пут уведена током преговора са Хрватском, као и да је његова земља прва која је имала 35 поглавља.
Све је више мерила за затварање поглавља и са тиме се морају помирити земље кандидати, а улазница за ЕУ је све скупља што се касније у њу улази, рекао је Маркотић.
Говорећи о ратификацији споразума о приступању ЕУ, амбасадор је рекао да брзина тог процеса зависи од начина рада појединачних парламената.
Он је подсетио да је Словачка прва ратификовала споразум о Хрватској, последња је то урадила Немачка, само месец дана пре уласка Хрватске у ЕУ.
Да Немачка није ратификовала споразум на време, цео процес би морао да почне из почетка – од доношења нове одлуке Европске комисије до појединачних ратификација, рекао је Маркотић.
Говорећи о користи од чланства у ЕУ, он је навео чињеницу да се земља чланице сматрају стабилним и сигурним.
Уласком у ЕУ се добија неограничени приступ тржишту Уније, већим развојним фондовима, повећаним директним страним улагањима и повољнијим кредитима, рекао је он и додао да се процесом приступања долази до ефикаснијег правосуђа и јавне управе, знатно мање корупције, бољег квалитета живота, вече мобилности грађана и боље заштите потрошача.
Хрватска има на располагању 10,6 милијарди евра из структурних и инвестиционих фондова ЕУ за период од 2014. до 2020, од чега ће 8,3 милијарде бити употребљено за циљеве кохезионе политике, две милијарде за пољопривреду и рурални развој, а око 250 милиона евра за рибарство, рекао је он, додајући да се фондови користе на најбољи начин тек после пет или шест година чланства.
Маркотић је рекао да Хрватска нема проблема око границе са Србијом и да од ЕУ добија велику помоћ за контролу границе са Босном и Херцеговином.
Фонет
#EU treba da bude spremna da je sve vise onih koje zabole za evropski put