Овде у Великој Британији, а и преко баре, анти-руска и анти-хришћанска хистерија наставља да достиже нове грозничаве облике, од како Обамин полудели режим и банда његових неокон-неолиберала убрзано сплеткари. Раније сам писао да у Великој Британији имамо скоро потпуни медијски мрак и никакву истину, али имамо лудило, фантазирање и снове дежурних аналитичара либералне елите. Направићу кратак преглед неколико тема које нису стигле да буду важне вести овде у Британији.
Док је Русија ослобађала Алепо од џихадиста које Запад подржава, и из пожара за који се зна да га је Запад потпалио и финансирао, Британија је ускратила улазак у земљу тројици сиријских епископа, који је требало да присуствују отворању нове сиријске цркве овде. Да ли нам је потребан још неки доказ о злокобној дегенерисаности наших елита? Док банда из врха државе не прави никакве проблеме економским мигрантима и муслиманским џихадистима (и, заправо су добродошли) у Велику Британију (говоре нам ‘пригрли џихадисту’), сиријским хришћани нису добродошли, чак и ако су само дошли да благослове нову цркву и оду. То је сасвим разумљиво, од режима који заиста мрзи хришћане, било да су они на Блиском истоку (и подржавају ‘погрешну’ страну – Русију), било да су у Великој Британији.
Влада Велике Британије и Обамина администрација желе да очисте Блиски исток од свих не-Суни (про-руских) мањина, па је и уништење хришћана из ових крајева за њих победа.
Због тога су медији пуни прича о страдању Сунита, али ретко се помињу злочини над Хришћанима. Недавни бомбашки напад на катедралу у Каиру када је погинуло 25 људи једва једва да су медији поменули. То је казна за чињеницу да хришћани на Блиском истоку подржавају свог дугогодишњег (а, у ствари јединог) савезника – Русију. Недавни апел Православне цркве у Америци поводом Алепа је такав случај; у апелу пише: ‘Након четири године, град Алепо у Сирији је ослобођен и више није под контролом терориста. То јесте разлог за славље, али овај период рата је много утицао на заједницу наше Православне цркве и становништво града у целини.’
На Западу, циљ либералне елите је потпуно уништавање свих могућих народа и људи, који се држе било какве традиције и живе у складу са таквим уверењима.
Њихов главни циљ су Хришћани, јер је мање политички коректно да се нападају Јевреји Хасиди, иако су на удару „земље дугиних боја и високих чизама“. Стварање универзалистичке ‘каше’, без културе и без знања о (много важнијим) везама са прошлошћу је овде на прагу да успе. Ако данас у Великој Британији питате било кога, било шта, убрзо ћете сазнати да не знају ништа ни о чему, али знају ‘Путин је лош човек’ и такве ствари, али, ипак, сви такви људи су врло спремни да имају да имају мишљење! Врло често сам сретао људе који имају мишљење о рату у Украјини, али не знају ни да је главни град те државе Кијев а тек не знају ништа о сложеној, новијој историји региона. Слично томе, ужасна статистика из сиријског грађанског рата говори сâма, има је чак и на Википедији, али ко би у Великој Британији то могао да зна? Сиријске оружане снаге: 178,000. Губици: 60 – 95,000.
Само неколико ‘окорелих злочинаца’ стоји на путу овој банди. У таквом окружењу, мале ствари могу значити много. На пример, употреба секуларне и богохулне речи речи ‘Xmas’ уместо Christmas, постала је строго правило на радном месту и непрестано се злокобно руга и подсмева Хришћанима. Ништа од овога не треба да изненађује; једино изненађује да силе, пуштене с ланца 1789. године нису одавно успоставиле потпуну хегемонију над светом. Недавно ‘кочење’ ових снага, које је приредила Русија је, просто речено, чудо, које ће једном проћи; у вихору ће се наћи они који су данас деца – нека им је Бог у помоћи! то ће бити деца данашњем који ће ићи у вихору – нека Бог им снага! Завршићу са добро познатим последњим речима покојног кардинала Џорџа из Чикага: „Ја ћу умрети у кревету, мој наследник ће умрети у затвору, а његов наследник ће умрети као мученик на тргу.“
Роберт Истерн, Катехон
