Став

Ау, ЕУ!

Грађани Србије запрепашћени су сазнањем да неће скоро (никад) у ЕУ. Изгледа да су наше власти молбу за чланство у ЕУ упутиле на погрешну адресу. Обратили су се ЕУ, а пре неколико дана су схватили да је молбу требало упутити „преко баре”. Чиновник, ко зна који по рангу, из Беле куће, саопштио нам је да Србија неће ући у ЕУ ако не призна самопроглашену републику Косово („Политика”, 2. новембар). Тако смо имали прилике да сазнамо да о нашем чланству у ЕУ не одлучује ЕУ, нити се ишта пита о томе. О нашем чланству у ЕУ одлучује чиновник у Белој кући.

Не тако давно, кад је један словеначки дипломата изнео скандалозне тврдње да је, као председавајући ЕУ, морао да иде у Вашингтон да му неки чиновници Беле куће издиктирају шта мора да уради, код многих у ЕУ настала је нелагода. И све се завршило на томе. Ево, сад је за европска питања у Белој кући задужен чиновник још нижег ранга. И замислите толику бриселску машинерију, те председника савета, те председника комисије и секретаре, те председника парламента који су обичне марионете и којима чиновник у Белој кући диктира шта ће и шта морају да раде. А њима је оставио доста тога важног о чему могу сами да одлучују: о величини краставаца и амбалажи у коју ће да се пакују, о облику парадајза, о величини и класификацији кокошјих јаја и ко зна још о којим тако значајним стварима.

И замислите буџет ЕУ од око 170 милијарди евра, које грађани ЕУ морају да издвоје годишње, да би њихове бирократе у Бриселу могле да одлучују о стварима које су од животне важности за њих. А онда дође неки чиновник Беле куће и каже свим марионетама у Бриселу, с титулама различитих председника, секретара и још којечега, шта морају да ураде. Да се баве краставцима, парадајзом, а ако све то успеју да обаве, могу да се баве и кокошјим јајима.

Колика је моћ дроге, зна се одавно. Ништа није мања ни моћ новца од дроге, што смо могли да се уверимо много пута до сада: кад је купљен тзв. Ахтисаријев план, неке резолуције, кад су купована признања самопроглашене републике Косово, гласови за чланство у међународним организацијама, лобисти, конгресмени и ко зна ко још. Људи уопште нису гадљиви на новац, посебно не на кеш, и уопште им није важно његово порекло.

Бранислав Симоновић,
Београд

Политика.рс

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!