БАМИЈА, АРОНИЈА, РУКОЛА: На српским њивама све чешће “егзотичне” врсте

Уз парадајз, шљиве и малине, на пијацама у Србији може се купити и домаћа бамија, рукола, аронија. Те културе, доскора непознате на нашем простору, сада расту и на српским њивама.

Од 2010. године Срећан се бави узгајањем Кала и традиционалних биљака. Од прошле године, уз шљиву и крушку, место на његовој њиви нашла је и пауловнија – кинеско дрво које расте и до 25 метара висине, а углавном служи за огрев. Пошто се исече, ново стабло израста из пања. И тако може седам пута.

– Преко интернета сам открио то брзорастуће дрво и заинтересовало ме је. Ја сам прво питао да ли ће да издржи зимски период пошто је хладно и ветровито, а зими може да буде и близу -25 али ово земљиште је плодно – каже пољопривредник Срећан Крстић.

Према његовим речима, само треба да се залива,па је зато и увео систем “кап по кап” како би свака биљка добила одређену количину воде и дрво расло “к’о из воде”.

Новом покрету у ратарству прикључује се све више пољопривредника. Па, тако на пијацама у Срему и Бачкој можете купити јапански купус или кинеску боранију.

Стручњаци упозоравају на ризик приликом производње нових врста
– Климатски услови и земљиште говоре да можемо да идемо на те производње, мада бих ја све упозорио да буду врло обазриви. Ми смо то са неким производњама радили и прошли смо јако лоше, чак су неки произвођачи банкротирали – рекао је агроекономски аналитичар Милан Простран.

Иако немају обезбеђено тржиште, нити сигурног купца, све је више оних који место на својим њивама уступају егзотичним биљкама.

Ненад Будимировић из Привредне коморе Србије сматра да је потребно подржати такву врсту производње, али све док то иде као индивидуална активност тешко да ће бити препозната и од стране државе.

– Произвођачи нових култура треба да раде на удруживању или као пословна удружења или као задруге и на тај начин и држава може да стане као гарант за пласман таквих производа – рекао је Будимировић.

Сва улагања, укључујући и наводњавање, могли би да се исплате ако српски потрошачи прихвате нове врсте
Чак и ако робу не продају, верују, здраво ће се хранити.

– Ја бих ишао са овим скромнијим површинама и испитујући тржиште да ли ће наш потрошач да прихвати. Доста су наши грађани обавештени о нутритивним и лековитим својствима, наши људи све више почињу да брину о свом здрављу јер су на крају синтетички лекови и много скупљи… Дакле, све оно што има и лековита својства ће бити овде врло радо прихваћено – рекао је Простран.

Колико год да су мале површине, тржиште се осваја када сте први у производњи неке културе. То доказује пример Чешке, која је са површином од 75.000 хектара под маком лидер у Европи у тој производњи. По производњи сирка метлаша, Србија је прва у Европи, а четврта у свету.

 

РТС