fbpx

Банкарски скандали као огледало борбе за превласт у свету (први део)

0
(0)

Без обзира на извесну стабилизацију ситуације на финансијским тржиштима до које је дошло после завршетка првог таласа кризе (2007. – 2009) миран живот за светске банкаре још није почео. Од почетка текуће деценије јавља се непрекидан низ скандала у вези са банкама које чине центар светског финансијског система. Откривају се прекршаји па чак и кривична дела које су банке чиниле у различито време. Финансијски регулатори врше  званичне истраге рада банака, воде се судски процеси.  Банке су принуђене да плаћају огромне износе казни. А круг банака које се увлаче у епицентар скандала непрекидно расте.

Све је почело од швајцарске банке UBS коју су власти САД оптужиле да прикрива средства америчких пореских обвезника. У 2010.години банка UBS се „скршила“  пошто је САД-у открила  информације о својим америчким клијентима и у државну благајну САД превела стотине милиона долара. После тога су Американци почели да „чисте“ и друге швајцарске банке, а затим и банке у осталим земљама. Кажњавали су их, уништавали појам банкарске тајне и фактички терали стране банке да издају своје клијенте.

Затим је почела читава серија скандала када је откривено да су банке светског калибра кршиле санкције које су се односиле на Иран, Кубу, КНДР. У списку оптужених нашли су се гиганти из лондонског Ситија – банке Барклајз, HSBC, Краљевска банка Шкотске, Стандард Чартед, као и банке других европских земаља. Многе међу њима су биле истовремено оптужене за прање прљавог новца, сарадњу са наркомафијом,  па чак и за финансирање тероризма. Оптужбе су долазиле од финансијских регулатора САД и Велике Британије. Све се завршило исплатама енормних казни које се броје у стотинама милиона долара  појединачно  по банци. Највећи износ је у 2012.години платила банка HSBC – 1,9 милијарди долара.

Средином 2012.године дошло је до скандала у вези са стопама ЛИБОР. Највеће банке (углавном европске) су у вези с тим оптужене за манипулације на међубанкарском лондонском тржишту кредита. Ефекат од манипулација је врло висок, јер се према стопама  ЛИБОР оријентишу финансијска тржишта која вреде стотине билиона долара. У ствари, радило се о чињеници да је петнаестак банака светског калибра  формирало картел и тако зарађивало на манипулацијама ЛИБОР-ом милијарде долара, све то уз прећутну сагласност централних банки и финансијских регулатора. У мају ове године се испоставило да је приличан број банки манипулисао једном другом стопом – ISDAfix –   према којој се оријентише тржиште  деривирања  инструмената од 379 билиона долара. Почела је истрага која прети да прерасте у скандал истог калибра као и прича са стопама ЛИБОР.

Овог лета је дошло и до серије скандала зато што су банке изашле ван граница финансијских тржишта, заузеле  место на тржиштима роба и енергената тако што су се почеле бавити манипулацијом ценама. Федерална комисија за регулисање енергетике САД  (FERC) је обавезала британски финансијски конгломерат Barclays  да плати казну због манипулисања ценама струје у држави Калифорнија. Крајем јула је објављено  саопштење:  FERC  је оптужио и највећи финансијски конгломерат Америке JP Morgan  Сhase  због манипулисања електроенергетским тржиштем, и то прво у држави Калифорнија и на Средњем Западу САД. Сада овој банци са Вол-стрита прети казна до 400 милиона долара.

Експерти  наговештавају да ако се настави овакав начин рада –  финансијски регулатори и остали „контролори“ могу да  стигну чак и до познатог лондонског „златног фиксинга“  који постоји од 1919.године.   Фиксинг   у ствари представља процедуру којом се одређује   цена злата. У  њој учествује само пет компанија и банака које су све у сфери утицаја клана Ротшилдових.  Нико нема појма како се кува у тој кухињи, али се сви учесници светског тржишта злата овако или онако  оријентишу према тој  лондонској котацији. Цена „златног фиксинга“  директно или индиректно утиче не само на тржиште жутог метала, већ на сва финансијска тржишта уопште. „Златни фиксинг“ представља својеврсни центар управљања уске групе зеленаша светским финансијама. Па неће  ваљда неки тамо „регулатори“ да ударе на ту светињу светских финансија? 

Последњи у низу банкарских скандала је оптужба која је покренута у јулу ове године од стране органа Европске уније, а која се односи на 14 учесника тржишта кредитних  деривата свопова (КДС) који представљају врсту деривата – финансијских инструмената. Највеће америчке и европске банке су ухваћене у картелској завери у којој су формирале ванберзанско тржиште КДС, које се потпуно налазило изван сфере контроле финансијских регулатора. Пошто су формирали то „црно“ тржиште банке са Вол-стрита и из лондонског Ситија су у многом испровоцирале финансијску кризу 2007. – 2009.године.

Неке особине банкарских скандала

Пада у очи да до објављивања чињеница из различитих банкарских преступа долази, по правилу, не одмах, чим се они десе, већ тек неколико година доцније. Наравно да такви преступи не представљају иглу у пласту сена. За њих финансијски регулатори и учесници финансијских тржишта увек знају унапред. Тако да   банкарски скандали  представљају реализацију нечег већ замишљеног, што само чека погодан тренутак да се оствари.

Многи скандали имају екстериторијални  карактер.  Односно, финансијски регулатори и судови почињу истрагу и праћење банака које  имају статус „нерезидента“. У томе су посебно приљежне биле власти САД. Зато  су финансијски регулатори, Министарство правде и  судови  САД  били много заузетији истрагама рада страних банака, највише европских, а не својих, америчких.  А ако су и покушавали да врше  истрагу америчких банака, те истраге су завршаване много мањим казнама у односу на банке Старог света.

Осим Американаца најактивније су поступале власти Велике Британије. Тимпосломсекодњихбави Finacial Services Authority (FSA).  Важно је да  FSA поступа аутономно у односу на Банку Енглеске, мада неке иницијативе тог финансијског регулатора показују аљкавост централне банке земље, а понекад и тихо  подстицање различитих начина вршења прекршаја  у  сфери  банкарства.

Све у свему, до данас су банкарски скандали највише штете  нанели европским банкама. Наравно,  и банке са Вол-стрита  су више пута платиле казну, али је она за степен или два била нижа од казни које се наплаћују од  европских банака  – и то не само због захтева америчких регулатора и судова. Европски регулатори чак и не покушавају да наплаћују казне прекоокеанским банкарима. 

Европске банке су оштећене

Типична европска банка која је оштећена због судско-тужилачких истрага јеDeutsche Bank. Формално – то је  немачка банка (највећа у Немачкој), али де-факто је међународна, и налази се под контролом Ротшилдових. Због више скандала  (пре свега – због стопе ЛИБОР)  она  је претрпела озбиљне губитке. Ако је 2011.године чиста добит банке износила 4,3 милијарде евра, према резултатима 2012.године чиста добит је пала на 0,7 милијарди евра, што представља најнижи показатељ те банке од кризне 2008.године. За период 2012. – 2015.године руководство банке је било принуђено да објави да ће радити  у режиму чврсте економије.

Ситуација код другог фигуранта скандала – Краљевске банке Шкотске  (Royal Bank of Scotland)  која је у саставу империје Ротшилдових – још је лошија. Она је озбиљно настрадала у току последње кризе и фактички је национализована (80% капитала је откупила енглеска влада). Ако су до 2011.године њени губици износили 2 милијарде долара, по резултатима 2012.године губици су   увећани 4 пута – на 8 милијарди.

Међутим, посебну пажњу заслужује британска банка Барклајз (Barclays) чије су активе око 2,3 билиона долара. Она постоји у скоро свим скандалима последњих година. Истовремено, банка Барклајз  се по многим светским рејтинзима банака налази међу најјачим у свету. Када су пре отприлике две године објављени  резултати компјутерске анализе базе података милиона банака и компанија из читавог света (тај посао су одрадили специјалисти Циришког технолошког института, а разлог за један такав посао је био да се открије центар светског економског и финансијског система), у „центру“ се нашло 147 компанија. А у самом врху те уске групе је британска банка Берклајз. Истина, анализа је вршена према подацима из 2007.године, и закључци швајцарских научника се односе на тај период, тј. на период када Барклајз још није био под истрагом. Ових се дана у медијима појавио сензационални чланак о томе, да се у билансу познате банке формирала рупа велика скоро 20 милијарди долара. Та  „рупа“  је процена недостајања сопственог капитала, и такво саопштење може да се схвати као још један ударац на репутацију  те врло познате банке (међутим, сличне, па чак и веће „рупе“, имају скоро све велике банке са Вол-стрита).

И Барклајз је банка која припада империји Ротшилдових; до скора она је била тихи „диригент“ другим банкама на многим финансијским тржиштима. Уосталом, у лондонском „златном фиксингу“ учествује и Барклајз. У њему је свих пет учесника равноправно, али је Барклајз – „равноправнији“!  Има аналитичара који сматрају да пошто је 2004.године лондонска банка N M Rothschild&Sons  изашла из „фиксинга“, Ротшилдови су преко Банке Барклајз  наставили да учествују у одређивању цене злата.

Супротстављеност два клана?

Постоји довољно чињеница које дозвољавају да може да се говори о томе, да је свет банака ушао у дугу фазу „хаоса којим се управља“, или „кризе којом се управља“. Али – одмах се јавља неколико питања. Ко управља тим хаосом  (кризом)? Какав је циљ тог управљања? Када ће се завршити фаза хаоса (кризе)? Да ли постоји ризик од губљења  управљачког места?

Такође постоје и прилично убедљиве конспиролошке верзије које кажу да је после краха СССР-а светом почело управљање из једног центра, који се често назива и „светска влада“. Многи утицајни медији су одавно прешли од позиције потпуног негирања чињенице да постоји светска влада на њено признавање. Чак су у извесном смислу почеле да се спроводе и пи-ар акције у њену корист (неке публикације о заседањима Билдербершког клуба  могу поуздано да се уврсте у ред таквих). Међутим, анализа света банака последњих година   наводи на нешто другачије закључке.

Банкарски скандали сведоче да је глобална елита далеко од консолидовања, и да је издељена по интересним групама. Дошло је до напрегнуте и непомирљиве борбе различитих група – за преживљавање, утицај и светску власт.

Општеприхваћено је да се сматра да су светски банкари и светска елита појмови који се у великој мери поклапају. Тамо где је новац – тамо су и власт и борба за још већу власт. Банкарски скандали су открили да и унутар светске елите постоје противуречности и линије њиховог сукобљавања.

Често се те противуречности своде на борбу две банкарске групе  –  Новог  и Старог света, то јест на борбу између америчких и европских банака. Понекад новинари, поједностављујући проблем, говоре да се борба води између банака са Вол-стрита и оних у лондонском Ситију. Како је већ речено, жртве банкарских скандала су – прво – европске банке, а међу њима – британске (лондонски Сити). Међутим, моје је мишљење да такав „географски“  прилаз анализи банкарских скандала превише поједностављује слику. Правилније је говорити о борби два главна финансијско-банкарска клана – клана Ротшилдових и клана Рокфелерових. Они су ти који  данас представљају главне акционаре Система федералних резерви САД, а Федералне резерве су централна институција светског финансијског система. Док је свет имао заједничког непријатеља у облику СССР-а, несугласице међу главним акционарима Система федералних резерви САД  су биле у другом плану.  Данас, после глобалне финансијске кризе, постоји сумња у вези са опстанком  тог Система, јер су се код главних акционара појавила различита виђења изласка из кризе, тако да су противуречности   постале још јаче, и свако је почео да вуче на своју страну. Ротшилдови и Рокфелерови су почели да љуљају чамац чије је име „светски финансијски систем“. Истина, у мају 2012. је дошло до догађаја за који многи сматрају да је од судбинске важности. Ради се о томе, да су се династије Ротшилдових и Рокфелерових у Европи договориле о стратешкој алијанси. У оквиру те алијансе су   уједињене активе регистрованог на берзи инвестиционог труста Џејкоба Ротшилда RIT Capital Partners  и компаније   Rockefeller Finacial Services. RIT у компанији  која управља  активама  Ротшилдових има 37% акција. Неко је тај догађај оценио као прекид рата између два клана и знак консолидације светске олигархије под покровитељством  Ротшилдових – Рокфелерових. А ја сам сигуран да је акција била углавном симболична, јер није дошло до ланчане реакције.

(Крај у следећем броју)

Валентин КАТАСОНОВ | 26.08.2013

Фонд Стратешке Културе

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *