Банке отму милијарду динара месечно само за одржавање рачуна

0
(0)

Најлакше зарађене паре у банкарском сектору вероватно су оне које се слију по основу одржавања текућег рачуна. За ту услугу банке у Србији месечно узму у просеку 960 милиона динара а да притом немају никакав посебан трошак.

До суме од готово милијарду динара месечно, односно 11,5 милијарди динара годишње, долази се ако се узме просечна тарифа од 150 динара и помножи са 6,4 милиона текућих рачуна, колико бележи Удружење банака. Па иако текући рачун није аутомобил па да му треба одржавање (сервис, технички преглед, поправка), банкари се вајкају и да око њега има посла и трошка.

Објашњавају да је упослен службеник, информациони систем кошта, као и базе података, а хабају се и рачунари. У суштини наводе све оне трошкове који постоје и кад одобравају кредите, примају штедњу, књиже рачуне или пружају било коју другу услугу.
– Уосталом, банке треба нешто и да зараде. Не можемо сав профит остварити кроз камате на кредите пошто банка плаћа камату на штедњу – каже један банкар.

Камата на текући рачун

Да би се позиционирале на тржишту, поједине банке нуде и стимулативну камату по текућем рачуну. То је њихова конкурентска предност на тржишту које броји 33 банке пошто је реч углавном о мањим банкама са мањим тржишним учешћем и слабијом заступљеношћу по броју филијала, банкомата, нарочито у унутрашњости. У Ерсте банци кажу да им та услуга није занимљива јер је реч о симболичној камати коју би добио клијент од 0,5 или један одсто годишње. У Фолксбанци нуде камату на средства која се у току месеца не троше са рачуна и каматна стопа је око три одсто годишње.

Душан Узелац са портала “Каматица” каже за “Блиц” да је одржавање текућег рачуна најлакша зарада за банку, која на тај начин наплаћује у суштини неограничен ресурс.
– Уз ту услугу, банке обично имају читав пакет других услуга. Рецимо, самим отварањем текућег рачуна добио сам и путно здравствено осигурање док сам у Европи. Идеја је да вам продају све то за нешто вишу цену од обичног одржавања – каже Узелац.
На опаску да су углавном стране банке те које папрено наплаћују одржавање текућег рачуна, и до 450 динара месечно, Мирослав Ребић, директор сектора за пословање са становништвом банке Сосијете женерал каже да је реч о пословној стратегији.
– Ја се сећам да сам плаћао одржавање рачуна и пре 20 година у тадашњој Беобанци – каже Ребић и додаје да грађани у том “скупом” пакету добијају коришћење дебитних картица, слање извода са рачуна, мобилно и веб-банкарство, могућност плаћања рачуна, као и пребацивање средстава са девизног на динарски рачун, што је нарочито корисно у иностранству.

 

Блиц

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

„Недимовићу, је л’ стварно не знаш каква је ситуација у ратарству?“

5 (3) Како је могуће да Бранислав Недимовић може да буде министар пољопривреде у влади …

Грађани се жале на обрачун камате на кредите у мораторијуму

5 (2) Народна банка Србије објавила је да је добила одређен број притужби грађана, који …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend