Београд на води (3): Закуп земљишта нула динара

Изградња Београда на води додељена је арапском партнеру без тендера. Градске власти су измениле Генерални урбанистички план, у потпуности га уподобљавајући интересу будућег инвеститора. Дотадашњи УП није дозвољавао високу градњу на простору Савског амфитеатра, што није одговарало Арапима који су својим задивљеним српским саговорницима већ представили макету са огромним зградама и кулом од чак 200 метара.

Рашчишћавање земљишта на рачун државе Србије

– Овде се “измене” Генералног плана доносе да би се легализовала непланска изградња или да се промени намена ексклузивних локација по жељи инвеститора – упозорио је тада архитекта Бранислав Јовин.

Тако је септембра прошле године препрека у виду ГУП уклоњена, а Савски амфитеатар проглашен простором посебне намене. Уследило је и усвајање лекс специјалис у Скупштини Србије којим је законски покривена експропријација земљишта и објеката у овом делу београдског приобаља. Врхунац нове суспензије правног поретка Србије био је када се држава уговором са стратешким партнером обавезала да у наредне три деценије ниједан закон неће важити за Београд на води уколико то штети инвеститору!

 

– То значи да ова држава неће бити слободна да доноси оне законе за које мисли да јој највише одговарају – упозорила је професор права Весна Ракић Водинелић.

Правници указују и на још једно замешатељство на штету јавног интереса. Страни партнер је добио на закуп земљиште у Савском амфитеатру на 99 година, а висина закупа је нула динара! Штавише, након што изгради објекат на одређеној парцели и добије употребну дозволу, право закупа ће прерасти у право својине, уз могућност арапског партнера да га уступи трећим лицима. Другим речима, може да га прода коме хоће!

Како ово поклањање државног земљишта странцима објашњава градоначелник Синиша Мали?

– Што се конверзије тиче, земљиште испод зграде припада оном ко је ту зграду направио. Што се закупа без накнаде тиче, ми смо добили 32 одсто учешћа у капиталу. Не можете имати и јаре и паре. Или продајете земљиште, што нисмо хтели да урадимо, или дајете земљиште без накнаде, али постајете сувласник предузећа и делите трећину профита – тврди Мали.

Овде треба подсетити да је арапски партнер са 22.000 евра дошао до 68 одсто власништва у предузећу Београд на води. Основано је страховање да се инвеститор неће испружити више од 20 милиона евра, колико ће прво инвестирати, а од одлуке управног одбора зависи да ли ће и колико даље улагати новца. Наиме, уговор прописује и да ће арапска страна преко својих компанија радити маркетинг, продају и пројектовање свега у вези Београда на води. Тако да тих 20 милиона који ће ући као инвестиција и изаћи преко компанија страног партнера које ће ангажовати за ове послове.

Процена је да ће се градња обављати новцем добијеним предпродајом станова која је отпочела 3. октобра. На другој страни, Република Србија се на основу уговора обавезала на позајмицу од 90 плус 40 милиона евра, које ће јој обезбедити стратешки партнер или његова повезана лица и то по тржишним условима. Када се сабере, Србија је са минимум 130 милиона евра улагања, и то преко кредита, добила мање од једне трећине власништва Београда на води, а плус се одрекла накнаде за уређење грађевинског земљишта, што, према процени бившег министра правде Саше Радуловића, јесте сума од неколико стотина милиона евра.

Колико је држава на губитку, може се добити рачуницом и када се на поменуту суму дода милијарда евра, колико би држава зарадила да је парцеле Савског амфитеатра продала на лицитацији уместо што га је поклонила.

– Због мањинског власничког удела у заједничком предузећу, немамо гаранције да ће радове изводити домаћа предузећа, јер је страни партнер слободан да доноси одлуке кога ће ангажовати – анализира даље Ракић Водинелић.

Ако је то тачно, онда и аргумент власти да ће овим пројектом бити упослена српска грађевинска оператива, не држи воду.

У “Не да(ви)мо Београд” упозоравају на још једну ставку.

– Уговором је предвиђено да сав ризик буде на страни наше државе, док је сав профит приватни, укључујући апсолутно нејасна, али гарантована три одсто од целокупног профита који свакако иду “стратешком партнеру” – каже Добрица Веселиновић.

Уговор о заједничком улагању у пројекат Београд на води 26. априла потписали су испред Републике Србије министарка Зорана Михајловић, а испред Београда на води д.о.о. тадашњи в.д. директора Александар Трифуновић, док је Мухамед али Рашид Алабар ставио потпис у име две компаније Белграде Њатеерфронт Цапитал Инвестмент ЛЛЦ и Ал Маабар интернатионал инвестмент ЛЛЦ. Нигде нема Игл Хилса из предуговора. Према регистру фирми у Абу Дабију БЊЦИ ЛЛЦ је регистрована 12. марта 2015. са почетним улогом од нула дирхама и трајањем ограниченим на годину дана!

– У самом уговору стоји да је гарант посла господин Ал Абар, те ваљда њему морамо да верујемо да ће све испасти како је договорено – примећује Добрица Веселиновић.

Сутра – Београд на води (4): Чије су паре

Ј. Арсеновић – Вести