(Фотографије Д. Живковић

Београд се опет гуши у смогу као најзагађенији град у Европи

0
(0)

Да чист ваздух није био на листи приоритетних жеља чије су остварење Београђани затражили од Деда Мраза, видело се већ у првим данима ове године које смо провели гушећи се у смогу. Сати у којима смо дисали колико-толико нормално могу се на прсте набројати, а после тог кратког периода када је Београд мало „проветрила” кошава поново смо почели да удишемо чађ.

Сајт „Беоеко” Градског завода за јавно здравље јуче је око 13 часова показивао црвено упозорење да је ваздух загађен. У таквим околностима, њихова је препорука да се избегавају напорне активности на отвореном, као и да се, ако се баш нешто ради напољу, праве чешће паузе.

Ништа светлија ситуација није се могла видети ни на апликацији Агенције за заштиту животне средине. Одличну оцену није заслужио ваздух ни са једне од њихових мерних станица у граду, а оцену „добар” добили су само Врачар, Зелено брдо и центар Обреновца. Загађеност је, као и претходних дана, била највећа на Мостарској петљи, Новом Београду и Старом граду, а можда је за утеху што око 13 часова ниједно од ових насеља није било у најгорој категорији „јако загађеног” ваздуха.

Доста драматичније стање читало се на порталу „Ер вижуал” чије методе обрађивања података, али и резултате, стручњаци ипак редовно оспоравају. На овом сајту на коме се у реалном времену показују мерења квалитета ваздуха, Београд се јуче, у истом периоду дана, нашао на четвртом месту у свету и првом у Европи, са индексом загађења 178. Прву позицију на листи најзагађенијих градова имала је Дака у Бангладешу, другу Делхи у Индији, на трећој се нашла аустралијска Канбера, а мало боље стање од овог у Београду било је и у Уланбатору.

Судећи по њиховим подацима, проблем са смогом имају и градови у окружењу па је тако Сарајево било на осмом месту, Загреб на 14. позицији, а Скопље је „изборило” такође нимало похвално 20. место на листи „Ер вижуала”.

Додатно забрињава што овај портал и за наредних седам дана прогнозира нездрав ваздух у нашем граду.

А, када угледамо ваздух који дишемо, прво би требало да кривимо суспендоване честице, сличне прашини и гарежи, чији су главни извори ложење у индивидуалним ложиштима и саобраћај. Зато је, по правилу, загађење највеће баш у зимским месецима, односно у доба грејне сезоне, а поготово од децембра до фебруара. Још један разлог за то је и што је зими обданица много краћа, а сунчеви зраци су, како објашњавају стручњаци, заслужни за разградњу лоших честица.

Квалитет ваздуха зависи и од метеоролошких прилика, тако да аларми који упозоравају на загађење побесне сваки пут када нема ветра, а ваздушни притисак је висок.

Политика.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Јединствен у свету: Завршен мозаик у Храму Светог Саве (фото)

5 (2) У Храму Светог Саве и око тог сакралног објекта радови су у завршној …

Отворен „Хуавеј” Центар за иновације и дигитални развој у Београду

0 (0) Компанија „Хуавеј” отворила је данас Центар за иновације и дигитални развој у свом …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *