Србија

Београд: Све више младих обрађује земљу

ОД свих делатности једино је можда у компјутерској тако млада популација као у пољопривреди. Статистика каже да је просек старости људи који се на територији Београда баве пољопривредом – 35 година! Значи ли овај податак да се рад на земљи коначно исплати?

Градски секретар за пољопривреду Александар Јанковић сматра да млади људи очигледно препознају да је будућност у пољопривреди и да ће радом у том сектору моћи лепо да се заради и живи.

– Београд има доста села у приградским општинама, а њихови становници виде да у граду нема посла и да им је боље да остану на имањима – објашњава Јанковић. – Сигурно је исплативије бавити се воћарством, него радити у некој фирми или продавници за малу плату и још из предграђа путовати на посао. Многи од тих младих пољопривредника наследили су или ће наследити донекле уређена имања, а многи имају и некоришћену земљу, на којој сада покушавају да покрену воћарску или повртларску производњу. Колико сам видео, многи су амбициозни и желе да прошире посед, купују земљу, подижу нове засаде и постају озбиљни пољопривредници. Моја жеља је да им помогнемо кроз едукацију и субвенције да остану на селу и постану велики произвођачи воћа и поврћа.

Секретар Удружења пољопривредне и прехрамбене индустрије при Привредној комори Београда, Миодраг Весели, каже да млади са села немају великог избора, јер су незапослени, а већ имају имање и зато се окрећу пољопривреди.
ВЕЛИКА УЛАГАЊА, АЛИ ВРАТИ СЕ МНОГИ млади попут Мирослава Моравчевића из Заклопаче не желе да запусте имања родитеља. – Видим велику перспективу у пољопривреди и да није тако давно бих спаковао кофере и отишао одавде – каже нам Мирослав, који се такође бави воћарством на десет хектара, а планира и велики засад парадајза у модерном пластенику. – Желим да инвестирам у имање и да од зараде живим лепо. Засад то још не може, јер су улагања велика, а и мораш да дођеш на одговарајућу количину засада и земље да би имао новца за леп живот.

– Када се већ упусте у посао, произведу робу и продају је, онда добијају ветар у леђа и подстицаје које негде другде не би имали – сматра Весели.

– Такође сви они живе надомак великог урбаног подручја и сви знају да користе компјутер, па су зато много ближи информацијама и у томе се веома разликују од пољопривредника из унутрашњости. Они контактирају и с нама и с другим установама које им могу помоћи да унапреде производњу и пронађу купца и ту су веома агилни. Београд је велико прехрамбено тржиште тако да је овде пољопривреда у експанзији.

МАЊЕ ПОСЛА – МНОГО ВИШЕ ПАРА

ГОРАН Матејић (38) воћар из Пудараца, каже нам да је исплативије бити свој газда на земљи и обрађивати имање него радити за неку плату од 30.000 или 40.000 динара месечно.

– Ми у воћарству ефективно радимо четири месеца, а зарадимо много више пара него да 11 месеци сваки дан идем на посао у неку фирму – пореди нам Горан, који са братом Драганом има 21 хектар под кајсијама, вишњама, трешњама, шљивама, нектаринама. – Последњих шест година живимо од воћарства и сасвим смо задовољни. Може лепо да се заради нарочито ако буде родна година, без суше и временских непогода. Велики проценат зараде ми улажемо у нове засаде, а сад како је Град у Пударце довео систем за наводњавање, сваке године моћи ћемо да рачунамо на сигурнији и пун род.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!