Београђани са цегерима у куповину јер од 1. јануара почиње забрана коришћења пластичних кеса

1
(1)

Са Новом годином иду и нови закони, а један који очекује Београђане већ од 1. јануара 2020. године јесте и онај који уводи забрану коришћења пластичних кеса! Закон о управљању отпадом омогућио је одборницима српске престонице да кесе пошаљу у историју.

Одлука је донета пре 15 месеци, па су малопродајни ланци имали времена да се прилагоде.

Градски оци су такође најавили да ће убудуће доносити одлуке које ће се позитивно одразити на заштиту животне средине. То су, између осталог, проширење пешачких зона, куповина електричних аутобуса и чишћење речних корита.

Кесе које трговци од 1. јануара буду стављали купцима на располагање, моћи ће да буду само папирне, уз накнаду или без. Могу купцима да понуде и платнене торбе за куповину, такође са или без накнаде.

Предвиђене су новчане казне за оне који не буду поштовали забрану. За правно лице казна је 150.000 динара (1275 евра), а 25.000 динара (212 евра) за одговорно лице у одређеном трговинско објекту.

Како се наводи у образложењу одлуке, која за неке може да звучи као пресецање преко колена, пластичним кесама је потребно око 500 година за разградњу. И сам тај податак довољно је алармантан да се крене у решавање проблема.

Министарство заштите животне средине је задовољно што је већина трговаца одлучила да по цени од два до девет динара наплаћује кесе, као још једну меру која треба да одвикне купце да их користе.

Горан Триван, министар заштите животне средине, обелоданио је да је још првих дана од увођења наплате кеса смањена њихова потрошња и коришћење за 50 одсто. Касније се тај проценат попео на читавих 60 одсто, што је велики успех, ако се зна да су Београђани у последњих 30 година користили искључиво најлон кесе.

Надлежни су свесни да је у Србији потребно још много да се ради на подизању свести грађана о катастрофалном загађењу које доносе пластичне кесе, које не завршавају само на дивљим депонијама, већ су расуте по зеленим и другим површинама града.

Директива о пластичним кесама обавезала је чланице ЕУ да до 2025. године потрошњу смање за 80 одсто.

Подаци Европске комисије показују да су Данска и Финска применом разних мера смањиле употребу на четири кесе по глави становника, а Ирска је за 15 година са 328 дошла на 18.

На годишњем нивоу у свету се искористи једна милијарда врећица, док је просечно време које једна особа користи једну кесу свега 12 минута. Истраживања су показала да цегер или торба могу да смање најмање шест пластичних кеса месечно, а годишње чак 288.

Колико је штетна употреба пластичних кеса толико је штетна и њихова производња, јер се за њу користе нафтни деривати.

Иако изгледају безазлено, веома су опасне по животну средину. Лагане су, па их ветар лако разноси на велике удаљености. Често их можемо видети на гранама дрвећа, у рекама, у жбуњу, крај пута или чак и у океанима.

Србија је још раније усвојила европске норме о субвенцијама за биоразградиве кесе како би подстакли произвођаче да их праве, али неретко се дешава да се субвенције злоупотребљавају.

Израда папирнатих кеса такође има лош утицај на околину, јер се због њих крче шуме. Најбоље решење према саветима еколога – какве год кесе тренутно да имате код куће – немојте их бацати. Искористите их док се не распадну и немојте куповати нове.

За разградњу 400 година

Звучи невероватно, али пластичне кесе користимо свега неколико минута, од продавнице до куће, а потребно је 400 година да се свака од њих разгради.

Како су се кесе у супермаркетима појавиле тек 1977. године, сва је прилика да се ниједна још није распала.

Период разградње биоразградивих пластичних кеса за једнократну употребу је 20 година.

Занзибар први забранио

Употреба пластичних кеса потпуно је забрањена у 35 држава, а у земљама Европске уније све се мање користе. Прва држава на свету која је забранила дистрибуцију пластичних кеса је Занзибар, а убрзо су њен пример следили Бангладеш, Бутан, Руанда, Луксембург и Италија.

Нажалост, Сједињене Државе још нису кренуле њиховим путем. Осим Калифорније, у Америци употребу пластичних кеса забраниле су још само власти у Њујорку, Сијетлу, Дистрикту Колумбија, Хавајима, Мејну, Роуд Ајленду и Порторику.

И моћном киту дошле главе

Леш кита који је недавно пронађен на Филипинима имао је 40 килограма пластичних кеса у стомаку, саопштили су истраживачи.

Из Природњачког музеја обелоданили су да је био препун пластике. У стомаку највеће животиње пронађено је 16 кеса од пиринча, као и друге различите врсте пластичних кеса.

Н. С. Прерадовић – Вести

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Београд од 18. новембра у поноћ обуставља ноћни градски саобраћај

5 (3) У БЕОГРАДУ ће од 18. новембра у поноћ привремено бити обустављен ноћни саобраћај. …

Плантажа марихуане “Јовањице”: Иза Предрага Колувије и плантаже марихуане не стоји особа А. В.

4.6 (9) Суђење већинском власнику пољопривредног газдинства „Јовањица“ Предрагу Колувији и осталим оптуженим за недозвољену …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend