Новинари Инсајдера дошли су до уговора о управљању Железаром Смедерево, који је Влада Србије три године чувала у строгој тајности, а према ком је фирми ХПК Менаџмент, чији је сувласник Петер Камараш, држава плаћала управљање Железаром 340.000 евра месечно без обзира на успешност пословања, а уз то су били предвиђени и додатни високи бонуси.
Уговор о пружању услуга и саветовања су 21. марта 2015. године потписали Петер Камараш, један од сувласника ХПК Менаџмент, Жељко Сертић, тадашњи министар привреде и Бојан Бојковић у име Железаре, истражује портал Инсајдер.
Како се може видети у уговору до којег је дошао Инсајдер, тај пословни аранжман предвидео је фиксну и варијабилну накнаду ХПК Менаџменту. Како стоји у уговору, њима је била загарантована фиксна накнада у износу од 340.000 евра месечно, без обзира на резултате рада.
Поред тога имали су право на бонус у сваком кварталу у ком је Железара пословала позитивно. Бонуси су износили између 25 и 35 одсто од укупног профита Железаре остварене у претходном кварталу, уколико је фирма пословала позитивно.
Такође, биле су предвиђене и посебне накнаде за остварење одређених циљева.
ХПК је тако имао право на додатних 800.000 евра у случају позитивних резултата два месеца за редом, као и додатних 700.000 евра за обим производње већи од 375.000 тона.
На крају, ХПК је имао право и на додатни бонус “у случају успешног спровођења поступка приватизације у периоду од пет година”. ХПК је имао право на чак 30 одсто постигнуте цене. Како стоји у уговору, без обзира на постигнуту цену, минимални бонус је 10 милиона америчких долара.
С друге стране, Камараш, односно ХПК, се обавезао да Железара послује тако да у сваком тренутку на располагању има најмање 80 милиона долара. Био је дужан да обезбеди саветнике који би то омогућили, а које би плаћао ХПК из накнаде коју би фирма добијала од Железаре.
Уговором је било предвиђено да све одлуке у вези са Железаром мора да одобри држава Србија која је задржала већину у управи.
Како би се то осигурало, предвиђена је била позиција “директора за односе са државним органима” ког је такође постављала држава и који је надзирао Петера Камараша и морао да потпише готово сваку његову одлуку.
Уговор је, како се наводи, требало да буде “привремено решење док се успешно не спроведе поступак приватизације” Железаре. Био је орочен на три године, са могућношћу продужетка сарадње.
Раскид овог уговора предвиђен је, између осталог, у случају да ангажовани “професионални менаџмент” не испуни било коју од својих материјално правних обавеза.
Држава је уговор са ХПК раскинула једностано у јуну 2016. године, након чега су уследиле међусобне оптужбе за лоше пословне резултате и кршење уговора. Никада, међутим, није саопштено колико је држава укупно платила професионални менаџмент и да ли се аранжман исплатио.
Уговором су се све три стране потписнице обавезале на тајност, чак и након што престане његово важење. У члану тринаест под називом “поверљивост”, наводи се да се свака од уговорних страна обавезује да ће све информације у вези са уговором третирати као строго поверљиве.
На основу Закона о слободном приступу информацијама, уговор је тражила организација Транспарентност Србија половином 2015. И поред неколико решења повереника Родољуба Шабића, као и мишљења тадашњег заштитника грађана Саше Јанковића, надлежни представници државе уговор су чували као тајну.
Јавност Србије је тако, све до данас, била ускраћена за информације на шта се обавезала српска страна, а шта су биле обавезе Камарашеве фирме.
Данас Онлине
aj nadji resenje sta sa njim kad priroda nekoga napravi idiotom, imbecilom i kretenom. – stare babe kazu da budale se ne siju vec da same nicu. – napredno vreme donelo masinu za secenje drva, takozvani bansek, koji za autom gotovo svako vuce, pa neces valjda da mu das drvenu testeu sa listovima koji se vise i ne proizvode od celika, koga nemamo a i jege takodje mora biti od celika. – jes, babo ima svoje al od silnog ostrenja i upredanja konopca jedva drzi kao celina. – kece ima to nije problem. – ja imo uvek sazaljenja za takve, pa im umesto da secu na cetiri trazio da secu na pet delova da vise zarade. – ko sto rekoh dosla napredna vremena, svako oce mobilni, oce da bude nabiguz i starletan jer je to moderno, odelo uz telo sa uskim pantalonama i siljatim cipelama. – hteo il nehteo, neko mora, vodja svog plemena biti, kad svi pobegose u jevropu da drogu i zlato prodaju a pametnijih nije, da zapovjeda i naredjuje. – dadose pare najvisoj grobarki muniri, umesto nasem tomi, koji kazu sedi u avliju i broji pare sa zenu mu draginjom jer ne veruje u brojacu masinu, pa nema za ludnicu a i koga tamo turiti kad se ne zna ko je ludji od koga. – sve moj do moga. –
izvinite, ispalo mi, starcu ludom, da babe dobro znaju kako budale nastaju al nece da pricaju; znam brate i ja al necu da se zameram i zakeram i onako posle nocne smene nema kajanja vec je bitna potreba spavanja i zaboravljanja.