Вијориле су се српске тробојке на последњем дочеку приређеном нашим златним делфинима. Заставама се огрћу навијачи у еуфорији победе, али и сватови. Ово обележје неретко се нађе окачено на конференцијама или трибинама, пишу Вечерње новости. Ипак, чини се да не схватамо да застава није драперија или декорација, већ државни симбол. И баш зато су Законом о изгледу и употреби грба, заставе и химне јасно прописана правила када, где и на који начин се застава поставља.
Многи не знају да застава Републике Србије постоји у два облика, као државна застава и као народна застава и то у размери три према два.
– Грађани не разликују државну од народне заставе, па несвесно крше прописе о њеном коришћењу и постављању – каже хералдичар, ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, директор Центра за истраживање православног монархизма. – А закон је јасан. Државну заставу са грбом могу да употребљавају само државне институције. Никако грађани!
У држави не постоји ниједно тело које би се бавило контролом и кажњавањем институција које не поштују закон и државне симболе. Ипак, Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије јасно прописује казне. Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара казниће се правно лице које употреби заставу у облику који није утврђен Уставом и законом. Тако ће се казном од 40.000 до 400.000 динара казнити правно лице ако истакне оштећену заставу, а физичко – казном од 5.000 до 20.000 динара.
Државна застава је хоризонтална тробојка са црвеним, плавим и белим пољем која су исте висине, а преко свега се, центра помереног ка јарболу за једну седмину укупне дужине заставе, налази Мали грб.
Народна застава јесте хоризонтална тробојка, такође дугачка три и висока два метра, са пољима истих висина.
ЗА “ОБИЧНЕ” ЉУДЕ ЈЕ НАРОДНА ЗАСТАВА
– Не може обичан човек на својој кући да држи заставу са грбом, јер то није државна институција. Ни приватне фирме, на својим објектима не могу да окаче овакву тробојку. Застава са грбом се не сме користити на свадбама, дочеку спортиста и другим прославама. За све такве манифестације грађани би требало да користе народну заставу. Јер, општенародна весеља нису државне церемоније! – истиче Јовановић.
У закону јасно стоји и да тробојка не сме бити изложена тако да додирује тло, да служи као подметач, простирка, завеса… Њоме се не смеју прикривати возила и други предмети, украшавати конференцијски столови…
СКРНАВЉЕЊЕ СИМБОЛА
– Закон крше и државне институције, па су тробојке често спуштене дуж јарбола попут окаченог пешкира или разапете између две мотке чиме се овај државни симбол скрнави. Многе институције имају јарбол “Г” који подсећа на вешала када се тробојке каче вертикално. И још горе, тада се често из незнања наруши поредак боја. Када се обележје државе качи вертикално црвена боја мора да буде до копља – каже Јовановић.
Греши се и при постављању, јер се често нарушава поредак:
– Тробојка мора да буде са десне хералдичке стране, односно са гледаочеве леве. А са леве хералдичке стране каче се општинске заставе или заставе неких других органа. А највећа грешка је неоснована употреба застава других ентитета којима ми не припадамо, попут заставе ЕУ – истиче саговорник.
Забрањена је и употреба оштећене и поцепане заставе, а много је таквих случајева где државни симбол личи на “дроњу”. По правилу и слову закона, тробојка се истиче док траје обданица, а о ноћи и за време лоших временских услова се не истиче.
Телеграф.рс
