Нема града, места, у Србији, предњаче већи градови, где није дошло до мање, или веће, блокаде саобраћаја, због високе цене бензина. А цена бензина је, веле, као у Данској, све због зато што преко 50 посто цене узима држава.
Иако грађани имају легитимно, цивилизацијско, право да изразе протест против мера власти, које их егзистенцијално угрожавају, власт је одговорила очекивано, осуђујући, и претећи грађанима, за сада, драконским новчаним казнама. Вучић је одмах и у свему видео политичку организованост, оптужио опозицију и тајкуне, који имају и медије који само њега цензуришу. Приде спочитнуо грађанима да им је важна само цена горива, а нико да га похвали због најниже цене хлеба у региону, најјефтиније струје у Европи(а и ту је слагао)…
Као и обично, Вучићеви министри су се брже боље уклопили у стратегију вођиног лупетања, министар полиције, чији докторат признаје само Вучић, вели да је реч о угњетавању већине од стране мањине, и понашању неодговорне групе људи, који угрожавају права грађана, и запретио казнама од само 40 000 динара. Ономе што запало да буде министар војни, све неодољиво подсећа на украјински сценарио и још један отворен напад на Вучића, док господин Мићан, који едукује и организује ботове, позива да држава стане на пут „овој шачици олоша“…
Очито је да свима, па и оваквој опозицији, која у овој подели чека да буде позиција, смета то што су се грађани самоорганизовали, и колико се то може, самоиницијативно ушли у блокаду путева. Ова апатија, и незаинтерсованост за своју судбину, док олош киднапује државу, је морала негде пући, овај пут је то цена бензина. А од те цене бензина, и других отимачина, које проглашавају за штедњу, ова власт намирује армију својих нерадника који преко ноћи оверавају викенд дипломе и седају у фотеље, и аутомобиле, државних и јавних предузећа и институција. Најгоре је то што ова власт неће стати са својом „политиком“ отимачине, и храњења својих паразита, те је протест грађана, овај пут због цене бензина, у условима кад је први квалитет опозиције то што су сви опозициони прваци на броју, чини се једини начин делотворног супротстављања овој немани.
Наравно да цена бензина није први и највећи проблем, и грех ове ненародне власти, али је сам протест путоказ за решавање проблема. Неко ће рећи да се ћути о мизерној цени рада, свакој области живота и рада који је дезавуисан и урнисан од башибозлука који води рачуна само о себи, а не о држави и грађанима, али, од нечега се мора почети. Свима је јасно да овде избори, који су лоповски, само служе да Вучић бележи нове рекорде, ови протести су рецепт да се на исти начин проговори о правим темама, а дошло је дотле да су све теме праве, и да на путеве промена крене народна пешадија.
Колубарске.рс, Драган Тодоровић
Evo pohvale.Sramota me je koliko nam dobro ide.