fbpx
Насловна / Србија / Економија / Болесна привреда и здрав новац

Болесна привреда и здрав новац

Политика курса и камате су важни алати у рукама друштва, али је за праву економску терапију, као и у медицини, потребно дубинско знање, јер лек лако прелази у отров. Поготово ако се погрешно користи

Питања курса и прилива капитала често изазивају еуфорију политичара и различитих интересних група, а често се заборавља кључно питање – који капитал долази у земљу: индустријски у виду нових производних инвестиција, или финансијски (најчешће шпекулативни) у облику портфолио инвестиција у финансијски сектор, трговину или као директна позајмица буџету за потрошњу, чиме се најчешће стварају „финансијски балони“, а нагло повлачење тог капитала оставља пустош у националној економији.

Мантра о предностима либерализације финансијских токова ствара илузију малим земљама (и малим финансијским играчима) да ће уживати благодети инвестиционе климе, а најчешће постају жртве приликом бекства капитала. Благодети ове плиме имају своју цену у великим хаваријама које доноси осека. Најчешће профитира узан слој најкрупнијих играча, док су сви остали жртве. Пример су скоро сви мали играчи у транзиционој приватизацији. Прилив шпекулативног новца у плитка тржишта и одсуство било какве регулације токова капитала најчешће доводи до експлозије кредита и тражње, енормног раста цена некретнина, дефицита платног биланса, везаности домаће валуте за страну (индексирање) и конверзије краткорочних кредита у дугорочне инвестиције, које се најчешће реализују кад наступи осека.

Нагло повлачење капитала, пак, доводи до јуриша на девизни курс, колапса цена некретнина и остале имовине, пада девизних резерви и изостанка рефинансирања. Глобална пенетрација финансијског сектора се види у томе што је раст финансијских трансакција 30 пута већи од обима светске трговине. Такав модел светских финансија и шпекулације доводе до огромне прерасподеле светског богатства кроз приватизацију добитка док се колосални губици социјализују и сваљују на најшире слојеве становништва.

Већини малих транзиционих земаља, као што су Македонија и Босна и Херцеговина, сугерисани су фиксни курсеви, при чему се мало води рачуна о томе на ком се нивоу курс фиксира и да недостаје чврста контрола фискалне и монетарне политике, што доводи до раста цена у страној валути и губљења конкурентске способности. То последично доводи и до експлозије увоза, зарада увозничког лобија и обезвређивања ранијих штедних улога. Нефлексибилно тржиште рада и инертност јавних расхода доводи до раста дуга и слабљења перформанси приведе. Флексибилни курс и слабљење националне валуте често наилазе на критике домаћег становништва, али су благотворни за развој и извозну експанзију. Од бивших југословенских република једино је Словенија стартовала са депресираном националном валутом и окренула се извозу. Истовремено имала је најмањи удео страних инвестиција током процеса прилагођавања новом положају, а најбрже је спровела транзицију, прва ушла у ЕУ и тек када је прешла на евро отворили су се проблеми дефицита буџета, платног биланса и раста јавног дуга.

Србија примењује трећи сценарио: управља курсом са циљем да таргетира инфлацију, што је формално кључни циљ монетарне политике. Ни веома „широку мету“ НБС никада није погодила – инфлација је увек високо изнад или испод циља. Истовремено, НБС је интервенисала и правдајући се превеликим осцилацијама практично је бранила курс, што је представљено као економски и политички успех. Јачање динара погодује увозном лобију и шпекулативном капиталу, јер се кроз високе камате на репо-операције остварују енормне зараде. И финансијски сектор је привилегован, јер као посредник остварује огроман распон између активних и пасивних камата. Ако једна Швајцарска лимитира раст франка због извоза, онда је још чудније што мале економије преферирају апресијацију локалне валуте.

Тешко је претпоставити да болесна привреда може да произведе здрав новац. Последице на структуру имовине и бизниса су незаобилазне. Политика курса и примарне камате су важни алати у рукама друштва и темељ рационалности. Вођење економске терапије, као и у медицини, захтева дубинско знање. Лек лако прелази у отров ако се погрешно користи.

Миодраг Зец, НИН

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Блумберг: Црни облаци над немачком привредом, проблеми и за Европу

Индустријска активност у Немачкој у паду је шести месец за редом, а драстично смањење броја …

Србија најгора у средњој и источној Европи по расту БДП-а

У првом кварталу ове године привредна активност у Србији снажно успорава, па је раст бруто …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *