Босна и Херцеговина: Страдала 721. 000 Срба, што је 80 одсто укупних губитака

Бањалука – У Другом светском рату, на подручjу данашње БиХ, страдала jе 721.000 Срба, муслимани су имали 68.000 страдалих, а Хрвати 24.000. Последица свега jе радикална промjена демографске слике, наводи Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоjе Иванишевић.

Током Другог светског рата, на подручjу данашње БиХ, од 904.000 страдалих – 721.000 су Срби, коjи су чинили готово 80 одсто укупних губитака, истиче историчар Миливоjе Иванишевић.

Муслимански губици у БиХ износили су 68.000 лица, односно 7,5 одсто, а хрватски 24.000 или 2,7 одсто од укупних губитака БиХ. Страдала су и 11.024 Јевреjа.

Иванишевић указуjе да jе разлог за прикривање српских губитака то што су показатељи првог послератног пописа у Југославиjи дали врло суморну слику – да jе страдање српског народа било десет пута веће од муслиманског, а скоро тридесет пута веће од хрватског.

„Посебно се то видело у случаjу БиХ и Хрватске. Демографски губици БиХ износили су 904.000 или 32 одсто од укупних губитака Југославиjе (убиjени, расељени, нерођени)“, наводи Иванишевић за Срну, позиваjући се на историjске изворе.

„Од толико страдалих у БиХ, jедине жртве геноцида, народноослободилачког и антифашистичког рата били су Срби, а остали су у наjвећоj мери страдали као припадници разних фашистичких оружаних формациjа и као сарадници окупатора у разарању властите државе у коjоj су до тада живели“, наводи Иванишевић.

Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. веку истиче да ни jедан европски народ у своjоj властитоj држави ниjе претрпео толико суров и немилосрдан верски и национални погром као што су Срби од своjих суседа…

„Зашто то криjемо? Ми немамо своj Јад Вашем, своj институт, саборни храм или музеj геноцида. Што jе jош горе, не знамо чак ни сва имена жртава. Нисмо ни покушали да их попишемо“, истиче Иванишевић у интервjуу Срни.

У том рату, од сваке српске породице „узето“ jе по неколико глава, наводи он, а многе српске и jевреjске породице заувек су без трага нестале. Убиjање Срба или Јевреjа тих година ниjе третирано као злочин.

„Напротив, за то се добиjала награда. Последица свега jе радикална промена демографске слике БиХ“, наводи Иванишевић.

Поредећи губитке у Другом светском рату са осталим европским државама, Иванишевић напомиње да су губици Југославиjе, само због огромног страдања Срба, износили веома високих 12,2 одсто.

Он наводи да су у Бугарскоj губици били 0,3 одсто од укупног становништва, Велика Британиjа изгубила jе 0,8 одсто, Италиjа 0,9 одсто, Белгиjа jедан одсто, Француска 1,4 одсто, Грчка 2,2 одсто, Чехословачка 2,8 одсто…

Затим Румуниjа 2,9 одсто, Мађарска 4,7 одсто, Аустриjа пет одсто, Њемачка 6,1 одсто, СССР између 8,8 и 12,9 одсто, Пољска 20,4 одсто.

Наводећи да су у БиХ у Другом светском рату евидентиране 11.024 jевреjске жртве, од коjих у самом Сараjеву 8.313 лица, Иванишевић jе судбину Јевреjа у том рату упоредио са судбином Срба у оном од 1992. до 1995. године.

„У првом случаjу, Сараjево jе jош новембра 1941. `очишћено` од Јевреjа, а исто се догодило и са Србима, од коjих jе Сараjево коначно и дефинитивно `очишћено` током зиме 1995-1996. године“, напомиње Иванишевић.

Он указуjе да се Срби, упркос приjатељским односима са Израелом, нису угледали на Јевреjе у смислу његовања успомене на властите жртве.

„И данас су српске државне институциjе, па и државници“, сматра Иванишевић, „индолентни према срамотноj чињеници да су српска страдања и даље на перифериjи интересовања“.

Он подсећа да jе у званичним државним списковима и документима евидентирано свега 155.912 имена српских жртава из времена Другог светског рата.

„Многи политичари и лидери странака, вероватно, то не знаjу. А, недостаjе бар jош два пута толико имена. Ако смо као нациjа били блокирани у поратним годинама и децениjама док смо живели под истим кровом са своjим убицама, бар смо последње две децениjе од како имамо Републику Српску ослобођени тог оптерећења“, сматра Иванишевић.

Он наводи да треба изнети и овековечити чињенице о српском страдању због дуга према генерациjама коjе долазе.

„Јермени своjе жртве никад нису препустили забораву, па су након много децениjа доказали, а свет jе признао, геноцид коjи jе извршен над jерменским народом. А, шта ми чекамо?“, пита Иванишевић.

У истраживању српских губитака у Другом светском рату, Иванишевић jе, осим страних извора и властитих поређења, користио и податке аутора Д. Вогелника „Демографски губици Југославиjе у Другом светском рату“.

Такође, користио jе и податке из књиге Животиjа Ђорђевића „Губици становништва Југославиjе у Другом светском рату“ и Владимира Жерjавића „Губици становништва Југославиjе у Другом светском рату“.

Весна Шурбат, Срна