ПравослављеСрбија

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2021.

КСЕНОФОНТ

По милости Божијој

Православни Епископ

Епархије рашко-призренске

у ЕГЗИЛУ

Свему свештенству, монаштву и свим правовјерним
синовима и кћерима Српске православне цркве
сверадосни хришћански поздрав:

МИР БОЖЈИ!  ХРИСТОС СЕ РОДИ!

 

Христос се рађа – прослављајте Га!

Христос с неба – сусрећите Га!

Христос на земљи – узвисите се!

Певај Господу, сва земљо!

И у весељу запевајте, људи,

јер се прослави!

(ирмос прве песме божићног канона)

Хладна је витлејемска ноћ и чудан је пар који тражи коначиште. Старац и Дјевојка, уморни од пута, дођоше да цару принесу царево и да се попишу, како је прописано. А смјештаја за њих нема, осим хладне витлејемске пећине. И управо ту, драга дjецо духовна, збива се овај чудесни догађај, овај сусрет Неба са Земљом овај чудесни сусрет и сједињење Бога и Човјека, долазак у свијет Богочовјека. С Неба Христос, срећемо га! На Земљи Христос, и ми се узвишавамо! Весело пјевамо и ми, на овај радосни празник, ове Свете Ноћи, како се у многим језицима Божић назива.

А како се све то чудесно збива, јављају нам свети Еванђелисти у својој Благој Вијести. Дјевојка рађа, а нема мјеста за њено обиталиште. У Дому Хљеба, Витлејему, једино се пећина као красна палата царице показује, да Хранитеља и Умножитеља хљеба прими. Хљеб небески силази нам с Неба, Христос се рађа у убогом обиталишту да би васкрсао онога кога је по лику и подобију Своме створио, а који паде због гријеха свога.

У убоге јасле полаже се Бог и гледамо га као човјека, Богомладенца повијеног у пелене. Јосиф се смућује и не зна шта да мисли, и заборавља на пророштво Михејево које каже: И ти Витлејеме, земљо Јудина, ни по чему ниси најмањи међу кнезовима Јудиним, јер ће из тебе изаћи Вођа који ће напасати народ мој, Израиљ.

А на посрамљење једнобожним Јеврејима, синовима истинитог Закона, долазе да се Јединоме поклоне мудраци са Истока, благочестиви звјездочатци, до тада незнабожни, приносе дарове: злато, тамјан и смирну; и траже Онога чију звијезду видјеше на истоку. Клањају му се прости и неуки пастири, славослове га Ангели. Чудесно и предивно сједињење Неба и Земље у овом скромном обиталишту.Безумни Ирод бјесни и тражи да погуби дјетенце, побојавши се за своју власт овоземаљску и убија хиљаде невиних младенаца витлејемских. А све му бива узалуд.

Како нас поучава богонадахнути српски Златоуст, свети Владика Николај Жички и Свесрпски, Христу су се поклонили најмудрији и најпростији свога времена, учени мудраци са Истока и прости пастири који чуваху у пољу своје стадо, а да су полуучена мудрост и искварена простота вазда били највећи непријатељи Христа, тј. Његове Истине, Његовог Јеванђеља, Његове Цркве. Запамтимо, драга дјецо духовна ове ријечи, јер, како онда, тако је и данас. Умни и прости једнако су Христа примали и примају у своје срце, а они који се само градише мудрима, полудјеше, како нас учи св. Апостол Павле.

И данас се свијет дијели на двије стране: они који се Христу клањају, који га истински прослављају и у смирењу, трпљењу и чистоме срцу плод доносе, по тридесет, по шездесет и по сто; и они који, са Иродом заједништво творе па би Христов спомен да униште, Његову благовијест и Његово учење, или макар да га умање до сићушне човјекоцентричне величине и да га поставе у срамни пантеон својих лажних богова.

Није ли и наше вријеме, браћо и сестре, мрачни и тужни свједок тога, кад, гледајући и распознајући знаке времена видимо да се свијет напунио оних који градећи се мудрима полудјеше, како је и пророковало велико пустињско свјетило, преподобни Антоније Велики: Вријеме долази када ће људи полудјети, и када виде некога ко није полудио напашће га говорећи: «Ти си луд, ти ниси као ми!»

Не говори ли ова свевремена поука управо о нашем времену, времену:»права, слобода, демократије, једнакости…», а уствари времена у којем у једном магновењу нестаде све оно чиме су се, расхристовљени Запад и обезбожена Европа, човјекоцентрични и богомрзећи, толико гордили и хвалили, до неба се подизали, градећи нову вавилонску кулу, а ето, већ се до ада сурвавају? Гдје је данас сва европска «слободарска» философија и умовање; гдје су тековине те многоопјеване културе и цивилизације, гдје је тај ничеовски «натчовјек», који је у својој «жељи за моћи» умјесто да у богочовјека узрасте, спустио се у потчовјека и из луднице виче: «Бог је мртав!», као што и пророкује Цар Давид: «Рече безумник у срцу своме: Нема Бога!» Јер управо, човјек и човјечанство који жеђ своје душе не утољава Богом, Богом Живим, како нас и учи цар Давид, осуђено је на пропаст и пропадање, на вјечиту смрт и умирање, такво човјечанство нема ни «циља, ни идеје ни плана» како и пише Шпенглер у «Пропасти Запада»!

А говорећи о Европи и Западу, Богом умудрени преподобни Јустин Ћелијски учи нас да: «Све мале и велике тајне европског духа састале су се и слиле у једну огромну и неизменљиву догму: догму о непогрешивости човека. Тиме су остварене главне тежње свеколиког европског хуманизма: и световног и религиозног. Човек је проглашен за човекобога. У самој ствари, догма о непогрешивости човека открила је главну тајну европског човека. Кроз њу, европски се човек јавно и искрено исповедио и земаљском и небеском свету, и казао шта је, шта хоће, чему стреми. Том догмом, он је одлучно и потпуно протерао из Европе Богочовека а зацарио човекобога. Тиме је заувек предодредио будућност Европе: она се неминовно мора кретати по начелима и смерницама непогрешивог човека – европског човекобога».

А отац Јустин ово богоодступништво и богоотпадништво Европе види, заједно са великим Достојевским,  управо у оном страшном паду папе и римокатолицизма који су продали Христа за земаљско господство и тиме били зачетници и узрочници европског материјализма и атеизма. Нека би Бог умудрио и просвијетлио све оне који, често и на епископским и патријаршијским катедрама, јересју екуменизма прљају свештену и урешену, богоукрашену одјећу божанске невјесте, Цркве православне, пристајући на молитвена општења са онима који су од Цркве отпали, јеретицима римокатолицима, као и свима онима које је касније та јерес породила.

Плодове, пак,  тог и таквог материјализма и атеизма видимо, даље, пред нашим очима, оличене у одузимању људских права, закључавањима, присиљавањима на вакцинацију од болести која није довољно испитана и од узрочника још мање доказаног, вакцинама које су су све само не медицински сигурне и испитане. Ово планско поробљавање човјека и човјечанства изискује да се свака хришћанска, макар мравља, али жеравична, савјест, успротиви и каже: не у моје име!

Зато, драга Наша дјецо духовна, пазимо како читамо, дакле, како разумијемо и како живимо науку и благовијест Христову. Данас, када многи божићне и новогодишње празнике проводе и прослављају, попут јеванђелског богаташа, сјајно се проводећи, обучени у скерлет и свилу фирмиране одјеће, по богатим домовима, па чак и ресторанима, хотелима и  зимовалиштима, уз вриску и необуздану музику и игру, треба се запитати прослављају ли на такав начин од Дјеве рођенога Богомладенца или, пак,  прослављају себе и своје страсти? Није ли и данас Христос у некој хладној уџерици и колибици, као некада у хладној пећини, са онима који су у тузи и немаштини, са неким сиромашком који се мрзне и гладује на децембарском мразу, јер су често у богатим и топлим домовима хладна срца, а у њима за Христа нема мјеста?

Загријмо и ми, браћо и сестре, срца своја љубављу према Господу и према ближњем, љубављу према вјери и Цркви православној, који данас тако страшно страдају и тугују. Сјетимо се своје мале и заборављене браће и нађимо им се у невољи, патњи и тузи, јер који помогне једном од те мале браће Христове, самом се Христу нашао и послужио, како нам у Своме Еванђељу Христос и обећава.

Сјетимо се, у ове благе дане, дјецо Наша духовна, и свих прогнаника, страдалника, избјеглица, расељених, који већ годинама, па и деценијама, не могу наћи правду на Земљи овој. Сјетимо се и своје браће и сестара на страдалном Косову и Метохији, који вијековима опстају и одстојавају, а посебно посљедњих двадесет и двије године од НАТО окупације Косова и Метохије и каснијег проглашења лажне државе Косово. Нека Господ и свима вама, који чувате свето Косово и свештену Метохију Богомладенац витлејемски да снаге да останете, да опстанете и да се радујете, јер, гле, обећао је Господ, велика је плата Ваша на небесима!

И сви ми, колико је до нас, да уложимо себе у борбу за очување Косова и Метохије и да истинска борба данас у Србији, поред очувања вјере православне, може бити само за очување светог Косова и Метохије, као и борба за очување људског и хришћанског достојанства и слобода, без наметања недоказаних и недоказивих присилних псевдомедицинских мјера у циљу контроле и експериментисања над људима, над читавим човјечанством. Само такву борбу можемо водити и подржавати, јер је Косово и борба за Косово увијек било Христоцентрично српско мјерило, од Кнеза Лазара до дана данашњег. Свака друга борба безуспјешна је и бескорисна, врло често инструментализовано и манипулативно завођење за Голеш планину, да се Власи не досјете!

Будемо ли се као слободни и храбри људи борили, чувајући чојство и јунаштво, благословиће нас Господ, као што и каже свети Владика Николај у пјесми:

Буди храбар и слободан,

Бог ти збори, Србине,

Ја ћу за те војевати,

Само држ’ се истине!

Поздрављамо на овај дивни празник и све вас, дјецо наша духовна, који се налазите и ван Србије и српских земаља, не само српскога рода, него и све из других народа,  хришћанског православног имена и закона, с краја на крај васељене, који сте, борећи се за свету Цркву и вјеру православну препознали у нашем блаженопочившем Старцу стјегоношу, барјактара, који високо држи развијен барјак Христов, а у исповједничкој Епархији рашко-призренској стуб и тврђаву Истине и Цркве Христове. Све вас, са краја на крај васељене поздрављамо и молимо Богомладенца Христа да вам да хришћанске снаге и крепости да издржите искушења кроз која пролазите и која све нас, заједно, очекују, да се не одрекнемо имена Христова и печата Духа Светога и слободе у Христу нам дароване, јер смо плаћени скупо.

Држимо се, дакле, Истине и Правде, Вјере, Наде и Љубави, драга браћо и сестре, дјецо Наша духовна, чувајмо свете врлине у души својој и приступајмо светој Цркви, молећи се и богослужећи у нашим храмовима-катакомбама, исповиједајући гријехе своје, причешћујући се светим Тајнама, и не плашећи се никакве силе вражије која по попуштењу Божијем, наилази на овај свијет, који, по ријечима Апостола Павла, …у гријеху лежи.

Јер, како и пјевамо на овај дивни и велики Празник, понављајући ријечи пророка Исаије: «јер нам се роди дијете и Син нам се даде…јер је с нама Бог». И то нам се роди Христос, за кога богослужбена пјесма каже: «Царство Твоје, Христе Боже, царство је свих вијекова, и владавина је Твоја у сваком нараштају»!

Такву вјеру исповиједамо, у таквог Бога вјерујемо, Богочовјека који постаде један од нас да би нас усинио и учинио Боговима по благодати. Зато сви заједно радосно запјевајмо: Поклањамо се Рођењу Твоме, Христе! Поклањамо се рођењу Твоме, Христе! Поклањамо се рођењу Твоме, Христе! Покажи нам и божанско Твоје Богојављење!

МИР БОЖЈИ! – XРИСТОС СЕ РОДИ!

О Рођењу Христовом, 2021. године,

Ваши молитвеници пред витлејемским Богомладенцем:

+Епископ Ксенофонт, предстојатељ ЕРП у Егзилу

+Хорепископ Николај, старорашки и лознички

+Хорепископ Максим, новобрдски и панонски

+Хорепископ Наум, хвостански и барајевски

Епархија Рашко-призренска у егзилу

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!