ТРСТЕНИК – Скоро 20 година прошло је од револуционарних открића др Светозара Станковића (1948-1996) који је открио неолитско налазиште Мали Благотин 26 километара од Трстеника и утврдио да је на једном зрну пшенице „угравиран“ план читавог насеља. Иако је тада стигла потврда о 8.000 година старом урбанистичком плану, најстаријем на свету, научници су све до овог августа скоро заборавили благотинска открића.
Београдски стручњаци су уз подршку трстеничког Музеја и Министарства културе за 10 дана израдили више реплика неолитских фигура из Благотина, пекли их и сушили у неолитској пећи, с намером да их изложе у Трстенику. То је, износе наши саговорници, шанса да се поново заинтригира научна јавност.
– Осим плана на глиненом моделу зрна, у Благотину су нађени остаци храма у центру насеља и то у правцу исток – запад, што је доказ да су мештани проучавали небо и одредили позицију храма посматрајући Месец и звезде – истиче за „Новости“ историчарка Јелена Вукчевић из Музеја. – Нађене су и две фигурине женског принципа димензија од чак 30 центиметара, а непосредно је доказано да се на овом месту пекао хлеб, дакле пре 6.000 година!
Археолози су протеклих недеља, најпре реконструисали неолитску пећ, а са аутентичног глиништа узели материјал и испекли репродукције на основу већ урађених 3Д модела богиња. Цео пројекат предвиђа израду реплика неолитских богиња које се чувају у Збирци Катедре за археологију Филозофског факултета у Београду, заједно са другим материјалом из Благотина, где је од претпостављених шест хектара истражено 300 квадрата терена.
Др Стеван Ђуричић, археолог – конзерватор, Ана Ђуричић, докторанд на археологији, археолог Саша Живановић и Јелена Вукчевић пекли су репродукције фигурина у дворишту музеја и то уз присуство одушевљених посетиоца.
– Глину смо мешали са плевом, јер су стручњаци пажљивим посматрањем оригиналних фигурина закључили да су тако и прављене, те реплике се тренутно суше, а у међувремену смо свакодневно палили ватру и мерили температуру пирометром како бисмо дошли до прецизнијих података о функционисању древне пећи – наводи наша саговорница. – Током септембра археолози настављају са печењем фигурина, а последња фаза пројекта је изложба оригинала и реплика у нашем музеју.
СВЕДОЧАНСТВО
– САМО неколико сати пре него што сам случајно пронашао то зрно пшенице, своје цртаче замолио сам да ураде кроки – приказ целог насеља и светилишта Благотин – испричао је својевремено др Светозар Станковић, који се позивао на чињеницу да је до тада са 6.000 година најстарији урбанистички план био Ура (Месопотамија). – Догодило се да на маленој житарици јасно видим урезан исти приказ. Имао је основе храма и друге објекте.
НАСЛЕЂЕ
ВРЕДНО налазиште сачували су добрим делом аутори документарне серије јавног сервиса „Благотин, град добрих људи“ (1993). Др Хескел Гринберг са канадског универзитета у Винипегу, који је сарађивао са др Светозаром Станковићем, посведочио је да је благотинско налазиште револуционарно, јер ту створено семе европске пољопривреде северно од Медитерана.
ПРАВИЛИ БРАШНО
ВЕРУЈЕ се да су насеље основали припадници најстарије фазе старчевске културе крајем 7. и почетком 8. века п.н.е. и да је било јединствено стамбено, плански уређено, економско насеље са улицама и храмом на централном тргу, религијски центар, са око 100 породица. На локалитету је нађено чак 16.000 фрагмената керамике, фигуре, мање богиње, седам полуземуница око трга, где је посебно светилиште са богињом плодности и богињом земље. Нађене су и алатке, садилице, мотике, рала од јелењег рога, а на основу ископаних статичних делова жрвњева, закључено је да су Благотинци правили брашно.
С. БАБОВИЋ, Новости
