понедељак , 23 новембра 2020

Буџет Србије: На услузи режиму и личним потребама режимлија

0
(0)

Пише: Игор Милановић

За полицију је планирано издвајање веће од оног за нове инвестиције или за побољшање стања у аграру, али већи део пара не одлази на побољшање стандарда запослених, већ на набавку нових средстава принуде којима ће насилно бити разбијане демонстрације гладног народа.

Буџет за 2013. Указује на све слабости српске привреде делимично наслеђене од раније, а добрим делом произашле и из политике актуелне власти.

Укупни буџетски расходи планирани за ову годину износе 1. 078. 316. 879. 000 динара, што је по средњем курсу за евро на дан 31. Децембар 2012. Износило 9, 482 милијарде евра.

Највећа ставка у буџету је планирано издвајање за допуну Пензијско – инвалидског фонда у висини од 281 милијарде динара, што представља половину средстава потребних овом фонду.

На другом месту су расходи за запослене у јавном сектору који ће достићи 266 милијарди динара (од чега само за плате иде 203 милијарде динара) , те ће на ове две ставке отићи више од половине планираног буџета.

У свим државним органима има укупно 270. 678 запослених сходно пројекцији из буџета.

Највише запослених има у основном образовању, њих 69. 898.

Оно што је запрепашћујуће јесте број запослених у Министарству унутрашњих послова и Министарству одбране.

Министарство одбране има 25. 565 особа у сталном радном односу и 10. 435 људи запослених на одређено време, што заједно чини 36. 000 запослених.

Са друге стране, Министарство унутрашњих послова има укупно 49. 365 запослених и скоро сви они, са изузетком њих 23, су за стално запослени.

Овом броју треба додати још 2. 050 особа стално запослених у Безбедносно информативној агенцији.

По овим подацима види се да је број запослених у полицији скоро за 50 одсто већи од броја запослених при војсци, што значи да садашња власт не рачуна са озбиљним спољним непријатељем, али се спрема за обрачун са унутрашњим непријатељима.

Истоветни закључак се намеће и када се упореде финансијски издаци планирани за полицију и војску.

Иако, по правилу, војска располаже далеко скупљим средствима од оних потребних полицији, буџетске разлике су у корист Министарства унутрашњих послова?!

За полицију је планиран издатак од 70. 733. 603. 000 динара, а за Министарство одбране само 58. 076. 547. 000 динара.

Ово указује на то да ће далеко вреднија опрема бити испоручена полицији, док ће војска морати да се задовољи коришћењем већ превазиђеног и дотрајалог наоружања, јер за значајније набавке новог, у буџету једноставно нема пара.

Иако је лепа вест да Србија по мишљењу њених власти тренутно нема спољне непријатеље, ипак је државнички неозбиљно настављати са убијањем већ ионако полумртве војске, јер ситуација у окружењу може да се промени у скорој будућности.

У оваквом понашању садашње власти, које се у бити не разликује од онога шта је радила прошла власт, крије се порука сваком озбиљнијем аналитичару да влада планира да одбрану земље препусти некој спољној војној организацији.

Да ли је то покушај да се Србија на мала врата и супротно расположењу грађана увуче у НАТО пакт?

С обзиром да у овом тренутку, са изузетком неуралгичне Прешевске долине где су могући сукоби са албанским терористима, Србија нема помена вредне“унутрашње непријатеље“ по изгласаном буџету види се да се власт спрема на сукобе већих размера са демонстрантима, односно гладним народом који би овог лета могао да преплави улице српских градова.

Због тога су и издаци за набавку нове опреме и наоружања за полицијске јединице далеко изнад оних планираних за војску.

У буџету за ову годину планирани су издаци за капитална улагања у висини од 46, 9 милијарди, док ће на аграр отићи још 45 милијарди динара.

Иако су издаци за пољопривреду скочили са 2, 6 одсто укупног буџета на 4, 5 одсто, ипак је видљиво да овогодишњи буџет никако не може да се назива инвестиционим већ, пре, рестриктивним.

Оно што посебно оптерећује буџет, па самим тим и привреду јесте повећање дефицита и укупне задужености земље.

Од некадашњег законског лимита на нивоу од 45 одсто бруто домаћег производа није остало ништа, јер је још влада Мирка Цветковића догурала на преко 50 одсто БДП – а, а ова садашња је наставила са задуживањем.

На крају новембра 2012. Јавни дуг Србије је износио 17, 56 милијарди евра што је већ износило 60, 2 одсто БДП – а, а по прелиминарним резултатима за крај прошле године задужење се повећало на 17, 67 милијарди евра, односно 61, 5 одсто БДП – а.

Овако висок ниво јавног дуга издржљив је само за развијене економије, али не и за земљу чија привреда из године у годину слаби, а за 2013. Планиран је раст производње од свега 2, 2 одсто, што се у случајевима овако малих привреда сматра опасном стагнацијом.

Да би се исплатили кредити који на наплату доспевају у 2013. Године. Србија ће морати поново да се задужује на страном тржишту, тако да је још увек отворено питање да ли ће пројектовани буџет уопште моћи да се попуни са дефицитом од око 100 милијарди динара без штампања нових пара.

Србија већ сада спада у високо задужене државе, односно оне које су на корак од дужничког ропства, спирале сталног задуживања коме нема краја.

Некадашња Југославија са преко 20 милиона становника 1988. Била је дужна укупно 14, 8 милијарди долара, док данас само Србија са седам милиона становника дугује укупно 38 милијарди долара.

За 22 године све бивше републике некадашње СФРЈ, а данас независне државе, повећале су своје дугове за укупно скоро тринаест пута!

Највише се у процентима задужила Словенија – 21, 5 пута, односно са некадашњих 2, 6 милијарди долара на 56 милијарди.

За њом следи иначе апсолутнишампион у укупном задуживању, Хрватска која је своје дугове са некадашњих 4, 6 милијарди долара повећала за петнаест пута на 69 милијарди долара.

Црна Гора је 1988. Дуговала 0, 416 милијарди долара, а крајем 2010. 4, 7 милијарди, Македонија је у истом периоду своје задужење са 0, 89 повећала на 6, 7 милијарди долара, а Босна и Херцеговина са 2, 1 на 16 милијарди.

Давне 1988. Године Србија је дуговала 5, 5 милијарди, а крајем 2010. Јавни и приватни дугови наше републике према иностранству износили су 38 милијарди долара.

Словенија, а мањим делом и Хрватска своје кредите су рационално искористиле улажући у производњу и инфраструктуру.

За Србију једноставно није јасно где су отишле милијарде долара узетих на кредит из иностранства, осим на попуњавање буџетских рупа, односно у приватне џепове људи на власти и њој блиских.

Због тога буџет за 2013. Годину не може ни да буде инвестициони, већ рестриктивни који ће новим наметима да угуши и ово мало привреде што је преживело у Србији.

Када би бар данас престало да се краде у оноликој мери колико се то радило последњих 12 година, било би довољно пара за инвестиције и без подизања стопе пореза.

Проблем је, једино у томе што се власт у толикој мери навикла на крађу, да без ње она једноставно не уме да функционише.

Због тога су нова задужења неминовна, а то ће једног дана враћати нека будућа покољена, ако дотле уопште још буде било живих људи у Србији.

Како данас ствари стоје, са оваквим темпом отварања нових радних места целокупни српски буџет за четири године одлазиће на попуну рупа у ПИО фонду, при чему се пензије неће драстично повећати у односу на ове данашње.

Ово значи да ће сав новац којим Србија располаже одлазити на гладовање пензионера.

Потпуно неразумна и за народ погубна политика.

Слобода образовањем, робија наоружањем

Када је министар одбране Велике Британије једном препоручио Винстону Черчилу да буџет за одбрану појача на рачун издатака за културу и образовање, премијер га је запитао: „А чиме ћемо онда да се бранимо?“

Стари државник је добро знао да се једна земља не брани само тенковима и топовима, већ далеко више образованим и талентованим држављанима.

Србија би по мишљењу актуелне власти требала да се брани – пендрецима и сузавцем.

Поред тога што ће две трећине буџета отићи на расходе за запослене у администрацији, пензије, Министарство одбране и министарство унутрашњих послова, за Управу за извршење кривичних санкција, односно за затворе у Србији предвиђено је 8. 245. 829. 000 динара.

Тако за министарства културе и образовања остају још само мрвице.

 

Гето Србија

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Трампов главни адвокат: Бајденов изборни штаб је реализовао централизовани план за крађу избора

5 (3) * Рудолф ЂУЛИЈАНИ: „Када смо започели истрагу, <…> брзо је постало јасно да …

Предраг Кон: Нове мере су ригорозније, сутра ће бити саопштене

4.5 (8) Епидемиолог Предраг Кон огласио се данас након седнице Кризног штаба. Он је истакао …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend