31.01.2013. – За 6 месеци Стаљинградске битке губици немачке армије су достигли око милион и по људи
Пре 70 година, 2. фебруара 1943. године, завршена је Стаљинградска битка. Битка је трајала 200 дана и ноћи и однела више од милион живота. Дописник Гласа Русије састао се са онима који су преживели ове страшне дане.
Битка за Стаљинград започела је 17. јула 1942. године. Немачке трупе су се састале са одредима совјетске 62. и 64. армије на прилазима граду – на рекама Чир и Цимла. Сви грађани Стаљинграда су изашли да граде одбрамбена упоришта. Ипак 23. августа немачким трупама је ипак пошло за руком да се пробију до Волге. Овај дан ће остати у сећањима људи као најстрашнији у читавој историји града. Владимир Петрович Паненко на лето 1942. године није имао ни пуних 17 година:
– Небо је прекрио облак авиона. Наши су прво пружали одговор, противавински топови, све то је пуцало, а затим ућутало. Зато што је тако масовно бомбардовање било по читавом граду – не по првим линијама, где су трупе имале неке објекте, ваћ управо по цивилима. Читав град је био разорен. Све је горело. Ту је био нафтни синдикат и одатле се огњена нафта сливала у Волгу. И Волга је сама горела. Становници су јурили насумице, ништа им није доносило спас.
40 хиљада људи – управо толико погинуло је 23. августа у Стаљинграду. Људи су покушали да се спасу, да пређу на леву обалу реке. Али Немци су бомбардовали Волгу дању и ноћу. До зиме прелазак је био практично немогућ, сећа се учесник одбране острва Људникова Василиј Иванович Матјушков.
– Кад није било леда на обали су се скупљале стотине рањених. Сви леже повезани и стењу. Када је брод прилазио, сви су трчали ка њему, ко водом, ко како уме, само да оде одатле, из тог пакла. На води су плутали сандуци, у њима је могло да се стигне на другу страну, али нису сви успевали да до њих дођу. Морали су да пливају сами, а то је био новембар. Рањених је тада погинуло врло много: возили су их реком, одједном је граната ударила чамац и готово. Био је ужас. Од ударног таласа људи су падали у воду.
Исто тако тежак је био и прелазак у сам Стаљинград. Под непрекидном ватром и гранатирањем у град су долазиле хиљаде бораца. Од октобра дивизије појачања су почеле да стижу из читаве земље. До 19. децембра из резерве била је пребачена Друга гардијска армија маршала Малиновског. У њен састав је улазила 3. гардијска стрељачка дивизија у којој је служио Михаил Филипович Сисојев. Резерва се припремала у Рјазању, пребацили су је до наредне железничке станице, а одатле је требало стићи самостално.
– Поставили су нам задатак да стигнемо до села Васиљјевка. Ишли смо пешке само ноћу. Добро ако смо успут наилазили на насеље. Идемо, руководилац има карту, зна да ће ускоро бити село. Тамо улазимо,а људима је већ дата команда: Све разместити по кућама. Неколико пута је било да је требало сачекати дан у шуми, на мразу. Али ми чак ватру нисмо могли да запалимо.
Од почетка јануара совјетске трупе су приступиле извођењу операције Прстен. У овој операцији заробљена су 24 генерала и 91 хиљада војника и официра вермахта. Капитулирало је више од 20 немачких дивизија. У целини за 6 месеци Стаљинградске битке губици немачке армије су достигли око милион и по људи.
Александра Дибижева,
Глас Русије
