Привредници све теже подмирују кредите, па банке уводе “трећа лица” за наплату зајмова. Потраживања могу уступати свим предузећима која имају интерес за то
СВЕ више грађана и фирми не отплаћује кредите због кризе и високих камата. Проблематични зајмови, чије је кашњење у отплати веће од 90 дана, достигли су 19,4 одсто, што је једна од највиших стопа у региону. Према званичним подацима, предузећа не отплаћују 25 одсто зајмова, а незванично се помиње податак од чак 30 одсто. Грађани су и даље ревноснији и њихова доцња је 8,2 одсто.
– Проблематични кредити расту од 2008. године и њихов ниво је забрињавајући – каже Владимир Чупић, председник Одбора за финансије Привредне коморе Србије. – Такав проценат учешћа проблематичних кредита утиче на квалитет активе банака, резултате банкарског сектора и цене банкарских производа и услуга.
Све тежа отплата кредита ставља банке у позицију да размишљају о отпису дела дуга, док траже увођење наплате зајмова преко “трећих лица”. Дугови банкама, иначе, износе око 20 милијарди евра. Највише дугује привреда – око 13,5 милијарди, затим грађани – 5,6 милијарди, док остатак одлази на предузетнике и пољопривреднике.
ШПЕКУЛАНТИ
СтруЧњаци за хартије од вредности сматрају да ће за уступање оваквих потраживања најзаинтересованији бити шпекуланти. Тако је свуда у свету, па ни код нас неће бити изузетка. Ипак, како да се реши проблем тешко наплативих зајмова? Брокери кажу да ако банка има лоше пласмане, који су уз то и лоше обезбеђени, најбоље је да их отпише. Што су пласмани сигурнији и боље обезбеђени, то је и њихова цена при уступању већа. Засада банке продају лоше кредите, и то по цени која једва достиже 20 одсто преосталих обавеза клијента.
Одбор за финансије је предложио да се ради решавања проблема у вези са овим кредитима, између осталог, омогући банкама да доспела потраживања од фирми могу да уступају не само предузећима која се претежно баве финансијском делатношћу већ и другима која имају интерес за то.
– Такво решење је предвиђено јер се смањује могућност да потраживања откупе фирме повезане са дужником, што је у интересу банака – рекла је Бојана Мијаиловић из Сектора за контролу пословања НБС. – Такође, онемогућава се и да потраживања откупе предузећа повезана са банком и обезбеђује се фер процена вредности тог потраживања. У појединим земљама региона биланси банака су привремено “чишћени” од проблематичних кредита њиховим преносом на повезана лица, што се касније банкама враћало као бумеранг.
Банкари код нас, сем потешкоћа у враћању, имају проблем и с пласманима. Тешко је, како сами кажу, да пронађу клијента за ког с извесношћу може да се процени да ће успети да врати своје обавезе на време. У условима када враћање старих зајмова касни, и банке су изузетно опрезне, па су процене пре одобравања зајмова све ригорозније.
Новости
