Влада премијера Петера Мађара најавила је објављивање архивске грађе из периода од 1945. до 1989. године, која садржи између 50.000 и 60.000 имена
Мађарска влада ће у среду, 4. новембра, почети да објављује имена десетина хиљада особа које се помињу у досијеима државне безбедности из комунистичког периода, у настојању да се земља суочи са прошлошћу и поврати поверење јавности, преноси британски „Гардијан“.
У периоду од 1945. до 1989. године, мађарске службе државне безбедности користиле су разгранату мрежу доушника за надзор становништва и сузбијање политичког неслагања. Поједини сарадници били су уцењивани или приморавани да достављају информације о комшијама, пријатељима, колегама, па чак и члановима сопствених породица, док су други пристајали на сарадњу у замену за одређене погодности.
Премијер Мађарске Петер Мађар обећао је током предизборне кампање уочи априлских парламентарних избора да ће омогућити јавности приступ досијеима. Његова влада је у септембру усвојила закон којим је створен правни основ за њихово објављивање.
Према истраживањима јавног мњења, више од две трећине грађана подржава ову одлуку.
„Демократско друштво има право да познаје сопствену прошлост“, поручио је на Фејсбуку мађарски министар за друштвене односе и културу Золтан Тар.
До сада је приступ извештајима о доушницима био ограничен углавном на истраживаче и чланове породица жртава, док ће нова претражива онлајн база омогућити знатно шири увид у архивску грађу.
Историчар Иштван Пап, руководилац научног одељења Историјског архива служби државне безбедности, оценио је да је реч о значајном кораку ка расветљавању прошлости, али је упозорио и на могуће последице по породице које ће се први пут суочити са сазнањима о својим ближњима.
Према проценама историчара, у архивским документима помиње се између 50.000 и 60.000 особа, од којих је око десет одсто још живо. Међу њима нису само доушници већ и официри служби безбедности, сарадници и особе које су власти покушавале да регрутују.
Архивска грађа, када би се сви документи поређали један за другим, заузимала би дужину од приближно пет километара.
Међутим, значајан део документације није сачуван. Поједини досијеи уништени су током антикомунистичког устанка 1956. године, док су други нестали током политичких промена 1989. године.
Детаљни досијеи постоје за око 9.000 особа, а њихово објављивање планирано је за фебруар наредне године, након уклањања осетљивих личних података и информација о жртвама.
Отварање архива могло би да покрене бројне расправе о одговорности појединаца, али и о околностима под којима су пристајали на сарадњу са комунистичким властима.
Миклош Киш, преживели заточеник мађарског логора за принудни рад и председник удружења жртава, сматра да је Мађарска требало много раније да отвори документацију, по угледу на Немачку.
Он је упозорио да ће објављивање досијеа донети болна сазнања бројним породицама и открити колико је мрежа сарадника тадашњих служби безбедности била распрострањена.
Сличне процесе већ су спровеле друге земље бившег Источног блока. Немачка је отворила архиве источнонемачког Штазија 1992. године, Чешка 2003, а Летонија 2018. године.
Објављивање мађарских досијеа првобитно је било планирано за годишњицу устанка из 1956. године, али је померено за 4. новембар.
