Њујорк – Амерички дневни лист „Волстрит џорнал” указао је почетком недеље на нове индиције, по којима је енглески трговачки заступник Нил Хејвуд, отрован пре годину дана у Кини, био агент британске обавештајне службе за иностранство МИ-6.
Читаоцима је предочено да је Хејвуд био жртва обрачуна у шпијунском миљеу, а истовремено је постављено питање – зашто Британци, укључујући министра спољних послова Вилијама Хејга, тврде да Хејвуд није био у служби државе, ни сарадник „неких службених (обавештајних) структура”.
Џереми Пејџ, прво перо редакције, када је о шпијунским аферама реч, довео је у питање исправност пресуде изречене Гу Кајлај, супрузи бившег високог функционера Боа Силаја. Она је осуђена летос у Кини, на такозвану одложену смртну казну, због злочина који је тужилаштво представило као „акт љубоморе и користољубља”.
„Улога Кајлај у убиству Хејвуда остаје неразјашњена – злочин је, извесно, имао другачију позадину”, тврди Пејџ и описује до детаља изјаве сведока на основу којих би се могло закључити да је Хејвуду пошло за руком да „врбује” високог кинеског функционера Бо Силаја. Због тога је наводно убијен, а злочин би био заташкан као смртни случај Хејвуда због прекомерног уживања у алкохолу, да америчка амбасада у Пекингу није пружила уточиште надлежном шефу кинеске полиције и разоткрила да је реч о убиству.
***
Теорија „Волстрит џорнала” о умешаности обавештајних служби у злочин није нова. Недостаје битан елемент који упућује на америчку улогу у трострукој игри. Према проценама европских обавештајних кругова, британски агент се „уплео у кучине” три службе – кинеске, британске и америчке ЦИА.
Хејвуд је у Кини следио опробану тактику МИ-6 успостављања контаката са челницима политичких структура у иностранству. При том је „донацијама” стварао „залог” који је гарантовао сарадњу у интересу Британије. Упркос двострукој тактици прерушавања – хвалисао се да је шпијун, возио „јагуар” са бројем 007 и био, званично, трговачки представник ауто-марке „Астон Мартин”, који је Џемс Бонд возио у неколико филмова – дуго је био под присмотром кинеске обавештајне службе, али и „у зеници будног ока агената ЦИА у Кини”.
Када је открио да су му Кинези ушли у траг, покушао је да се „искупи” информацијама о америчкој шпијунској мрежи у Кини. Ти подаци, или Хејвудова признања, свеједно, довела су до хапшења секретара заменика министра за државну безбедност – Кинескиње која је као стипендиста школована у САД, где ју је заврбовала ЦИА. У даљем развоју разбијене су америчке шпијунске мреже у војним и обавештајним центрима Кине и Русије, а подстакнута је и медијска кампања на уштрб Американаца.
Случај би ушао у историју ривалских односа обавештајних „рођака” ЦИА и МИ-6, да посредством америчке амбасаде није претворен у британско-кинеску државну аферу.
Протестом британског премијера Дејвида Камерона код кинеског шефа државе Ху Ђинтаоа, афера је одложена ад акта, да би минулог уторка била „подгрејана” чланком „Волстрит џорнала”. И то баш дан уочи председничких избора у САД и непосредно пред почетак 18. Конгреса Комунистичке партије Кине.
„Јавности у Кини и у САД предочено је да је Америка дала допринос демократизацији Кине”, кажу извори и указују да је убиством Хејвуда подстакнута „политичка демонтажа” Бо Силаја, једног од најзначајнијих кадрова Кине, који су тежили враћању политици бивших времена – скретању улево.
Политика
