Минулих месеци разоткривени бројни амерички шпијуни у војним и обавештајним центрима Кине и Русије
Америчке обавештајне службе, пре свих ЦИА, обреле су се у маказама кинеских и руских контраобавештајаца. Минулих месеци разбијене су америчке шпијунске мреже у војним и обавештајним центрима Кине и Русије, а паралелно је подстакнута медијска кампања на уштрб Американаца. Стручњаци процењују да је офанзива против ЦИА део координисане акције покренуте уочи америчких председничких избора.
Окружни војни суд Московске области осудио је, у среду, пуковника службе безбедности (ФСБ) Валерија Михаилова на осамнаест година строгог затвора због шпијунаже за страну силу (ЦИА) и велеиздаје. Била је то друга пресуда ове врсте у минулих недељу дана, а четврта у протекла четири месеца. Осуђени су високи официри руских безбедносних структура као доушници америчких служби – ЦИА, Националне безбедносне агенције (НСА) и одсека за контрашпијунажу у Федералном истражном бироу (ФБИ).
Портпарол суда Ирина Жирнова није саопштила детаље суђења иза затворених врата, али се зна да је Михаилов проглашен главним кривцем за разбијање шпијунске мреже Москве у САД, у лето 2010. године. Одао је идентитет десет руских агената у САД, са Аном Чепмен на челу, али и методе њихове комуникације. Омогућио је ЦИА и ФБИ да докажу конспирацију у детаљу.
Претходно су изречене казне робије тројици стручњака за одбрану од напада крстарећим ракетама. Пуковник Владимир Лазар, како му оперативно име гласи, осуђен је 31. маја на 12 година строгог затвора и ражалован чина због прослеђивања Пентагону 7.000 маршрута крстарећих ракета које су под надзором Москве. „Саучеснику” Александру Гњитејеву изречена је казна од осам година затвора пред судом у Јекатариненбургу. Поткрај фебруара ове године, ракетни стручњак, пуковник Владимир Нестерец „зарадио” је – тринаест година затвора.
Невоља по Американце утолико је већа јер је и Пекинг уочи минулог викенда проследио вест „Њујорк тајмсу” о хапшењу обавештајца ЦИА у ресору кинеске државне безбедности. Реч је о највећој шпијунској афери две државе од 1985. године, када је кинески обавештајац Ју Кваншенг пребегао Американцима.
Уз вест о хапшењу америчке „кртице” Кинези су саопштили да је шпијун ЦИА откривен почетком ове године. Индиректно су дали до знања Вашингтону и јавности да су месецима снабдевали САД лажним информацијама.
Идентитет приведеног шпијуна ЦИА није саопштен, али је речено да је ухапшен секретар заменика министра за државну безбедност – ађутант оперативног шефа кинеске безбедности. Према информацијама из европских извора, ухапшени је заправо секретарица, Кинескиња која је као државни стипендиста школована у САД где ју је заврбовала ЦИА.
Она је откривена захваљујући једној другој шпијунској афери у којој су актери били изгледни наследник првог човека Кине Бо Ксилај и његова супруга, која није могла да одоли шарму агента британске МИ-6 Нилу Хејвуду. Када је Хејвуд поткрај прошле године отрован, мотив убиства је представљен као последица љубоморе. Међутим, документи о правом разлогу смрти Британца доспели су у руке ЦИА управо из кабинета шефа кинеске државне безбедности у којој ради поменута секретарица. Случај се претворио у британско-кинеску државну аферу, а британски премијер Дејвид Камерон уложио је протест код кинеског шефа државе Ху Ђинтаоа.
Позивајући се на извештаје о изливима гнева кинеског председника и на зарицање руског председника Путина да ће рашчистити са „домаћим” издајницима, спекулише се да су безбедносни разлози најновијих шпијунских афера били у другом плану. Главни мотив „шамарању” ЦИА била је, наводно, освета.
„Руски председник Владимир Путин и кинески шеф државе Ху Ђинтао схватили су афере као атак усмерен против њихових личности”, тврде извори у обавештајним централама Берлина и Беча.
Оцена добија на веродостојности, с обзиром на план о новој размени шпијуна између Ленглија и Лубјанке. Аустријски органи добили су обавештење САД и Русије да би пуковник Валери Михаилов требало да буде размењен за руског трговца Виктора Бута, оперативца руске службе за иностранство СВР који је у САД осуђен на 25 година робије.
Размена би била обављена на бечком аеродрому Швехат, као пре две године у случају Ане Чепмен.
Политика
