Чије је наше пољопривредно земљиште

0
(0)

Долазак престолонаследника Уједињених Арапских Емирата који намерава да инвестира у пољопривреду наметнуо је питање чије су наше оранице. Јер, овом инвеститору држава нуди да постане власник 80 одсто у осам друштвених пољопривредних предузећа са око 9.000 хектара земље.

Питање власништва над ораницама није без основа ако се зна да, по Уставу, странци не могу да буду власници земље. Међутим, упркос овој уставној одредби, странци су код нас постали власници земље и то преко пољопривредних предузећа која су куповали у процесу приватизације.

И не само то. По слову Споразума о стабилизацији и придруживању за неколико година и страни држављани, физичка лица, моћи ће да постану власници под истим условима као и наши грађани.
Друге земље нису биле толико либералне када је овај национални ресурс у питању.

Наш северни сусед био је најрадикалнији у његовој одбрани. Мађарска, пуноправна чланица ЕУ, одлучила је да трајно забрани страним држављанима да купују обрадиво земљиште. Уочи католичког Божића мађарски парламент усвојио је уставне амандмане који то предвиђају.

Влада је овај корак назвала „историјским”, мада аналитичари процењује да би он могао да доведе до трвења са ЕУ, преноси АФП.

Устав ће да штити мађарску земљу као национално благо, наше заједничко наслеђе и основу нашег живота – објавило је тим поводом мађарско министарство за рурални развој.

Влада Мађарске истиче да је дошла нова ера за домаћу пољопривреду и да земљиште мора да се заштити од страних, али и домаћих, шпекуланата и банкара који би да направе добар посао на рачун домаћих фармера.

Странци су, иначе, већ били онемогућени да купују мађарско пољопривредно земљиште на основу привремене мере, која је била део приступног споразума за улазак Мађарске у ЕУ из 2003. године.
Циљ те мере је био да се избегне нагли раст цена мађарског пољопривредног земљишта не би ли се постепено достигле цене земљишта у ЕУ, укључујући и суседну Аустрију. Овој мери важност је истицала 2011, али је она у међувремену продужена до априла 2014.

За разлику од северног суседа Србија, која није ни члан ЕУ, а нема чак ни одобрен датум за почетак преговора за чланство, одлучила је да продаје земљу страним држављанима!

Да ли ми уопште желимо да штитимо овај национални ресурс као наш северни сусед и неке друге земље и да ли смо у тој борби спремни на тако радикална решења каква је предузела Мађарска. Одговор на ово питање треба да дају политичари.

У Министарству пољопривреде, иако су свесни овог проблема, званично још не предлажу никакво решење. Било је размишљања да се са свих 27 чланица Уније затражи измена датог обећања, али и да се донесе закон који би ограничио величину поседа који могу да купе страни држављани или да им се власништво над земљом омогући уз услов да имају пребивалиште на територији Србије. 

Милан Простран, саветник у Привредној комори Србије, сматра да бисмо требали да обновимо преговоре са Бриселом о овом питању. Уколико њихови притисци буду велики требало би да тражимо да се странцима омогући куповина земље тек после пет или десет година од нашег уласка у ЕУ. Уколико не буду, он је за радикалан мађарски став – законом забранити продају земље странцима.

Зашто су транзиционе земље увеле ограничења о продаји земље?

– Зато што је земља била јевтина и што је претила опасност да буде распродата будзашто. То је урађено у Румунији и странци су тамо донели ГМО технологију. Мађарска је исто тако олако после пада социјализма продавала земљу па је изгубила суверенитет у западној Мађарској. После је реоткупљивала ту исту земљу. И код нас је земља у приватизацији отишла за мале паре. Цена јој је, прерачунато, била од 200 до 500 евра по хектару, а сада шеици купују, у аранжману од државе, по 12.500 евра по хектару. У неким деловима Бачке хектар већ сада кошта 20.000 евра по хектару – каже Простран.

Уколико се нека мера не предузме само је питање тренутка када ће странци почети да купују оранице. Јер, Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП), који тако нешто предвиђа, ратификовале су практично све земље чланице Европске уније. То једино још није учинила Литванија, а то би могло да се догоди сваког тренутка.

По слову тог споразума, након четири године од тренутка када га и последња земља чланица ратификује, већ у 2017. или 2018. години, ми бисмо требали, како је изричито наведено, да дозволимо странцима, грађанима Уније, да под истим условима као и домаћа лица, купују земљу. Закон о пољопривредном земљишту, у коме сада постоји забрана за тако нешто, мораће да се измени.

Друге земље ни изблиза нису испреговарале овако кратке рокове, поготово не независно од чланства у Унији. У случају Пољске забрана продаје земље странцима на снази је 12 година од датума уласка у ЕУ.

Ниједна од последње примљених десет чланица ЕУ, укључујући и Хрватску, тако нешто није дозволила док не уђе у пуноправно чланство, а поједине земље задржале су мораторијум на такву продају земљишта и после тога. Хрватска, иако постаје члан за неколико месеци, још преговара о питању продаје земљишта.

 
Јована Рабреновић
Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Напредни будаци раде на закону како би обезбедили лакше запошљавање страних држављана у Србији?!

5 (2) Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са …

РАСПИКУЋЕ СВЕ РАСПРОДАШЕ! Бања Златар на продају – почетна цена 2,3 милиона евра

5 (1) Републичка дирекција за имовину и РФЗО понудили су на продају бањски комплекс „Златар” …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend