Београд – Какво је алармантно стање у Србији кад је у питању очување животне средине, говори и званична процена да ће излазак ове државе из примитивне комуналне инфраструктуре, чишћење река, језера, рециклажа воде и ликвидација дивљих депонија коштати преко 15 милијарди долара!
Али, како решити оно најхитније, питање отпадних вода у главном граду Београду, који дословно плута на фекалијама и њима се индиректно храни, то мафију на власти не занима. Они граде фараонске куле на Сави која је већ препуна фекалија и отрова сваке врсте. А, шта ће бити кад их коначно саграде и крену фекалије директно у Саву и Дунав из Вучићевих арапских чардака?
У цевима Београдског водовода, где треба да тече искључиво питка вода, већ дуже времена појављују се фекалије (народски речено-говна), али и различите алге и тешки метали попут олова. Ово би у свакој држави на европском континенту била прворазредна вест, али не и у Србији, која је и дословно и симболично почела да се дави у сопственом измету.
Фекалије су се летос најпре појавиле у цевима водовода у Барајеву и тада је подигнута узбуна. Вучићеви медији су истог момента напали грађане Барајева и остале грађане приградских насеља, оптужбама да троше превише воде, да водоводску воду користе за прање кола, тепиха и заливање башта, потом је измишљено да постоје и кварови на мрежи, а онда су систематски цела насеља искључивана из система. Узгред, Јавно комунално предузеће Водовод и канализација је ваљда једино на свету које дневно издаје саопштења о „планираним искључењима воде“.
Истина, у поменутом случају разлог искључења је био да се спречи појава заразних болести због неисправне воде и та акција је дала резултате, али одговорни нису завршили у затвору. Истрага о томе ко је крив није ни вођена јер су званично искључења рађена због кварова на мрежи и превелике потрошња. Иначе, проблем опасних бактерија у води тада је решен појачаним третирањем хлором, па је касније неколико недеља вода у приградским насељима била бактериолошки исправна, али штетна по здравље, јер је ниво хлора био толики да су деца која пију воду из цеви добијала тешку дијареју која је од случаја до случаја трајала од пет до десет дана….
Град Београд је иначе једини вишемилионски град у Европи који канализацију директно спроводи у реке на којима се град налази, а у којима се Београђани купају. Један велики канализациони отвор који говна и друге фекалије води директно у Дунав налази се у Земуну код старе капетаније, односно узводно од купалишта Лидо на великом ратном острву!
Па ако се преко лета купате на Лиду на Дунаву држите затворена уста и главу изнад воде, или се боље тамо не купајте док град град Београд не реши канализационе одводе на другачији начин. Иначе то није и једини директни уплив Београдске канализације у Дунав, београдске фекалије улазе и код Аде хује. Већи део тога завршава у рукавцу, па цело тамошње насеље смрди, на људски измет.
Код базена „25 мај“, канализација без филтрирања такође иде у Дунав, али се захваљујући јакој воденој струји мирис фекалија ту ређе осећа, што Дорћолу даје предност у односу на Вишњичку Бању, и приобални део Карабурме. Тамо обала смрди више од једном у месецу и тај смрад врло често допире далеко у приградска насеља Лешће и Миријево.
Сава је такође препуна фекалија, а код Бранковог моста, у самом центру Београда, целокупна градска канализација иде директно у Саву, а и цело приобаље је окупирано сплавовима, ресторанима, сојеницама, који никаквим законом нису дозвољене (а, Туристичка организација Београда се хвали овим „атракцијама“ и препоручује их гостима!) а одводи тоалета из тих ресторана иду директно у реку. У реци Сави су се из тих разлога такође појавиле алге и концентрација бакра је десет пута већа од дозвољене, а локални пецароши (аласи), набављају за београдске ресторане рибе из такве реке а угоститељи је рекламирају као „свежу“!
Овај проблем ЈКП Београдски водовод и канализација решава тако што воду третира огромним количинама такозваног плавог камена тачније речено – бакар сулфата!
О томе колико се бакар сулфат убацује у београдску питку води говори и податак са јавних набавки, где је за ову супстанцу на последњем тендеру плаћено чак тридесет милиона динара! Бакар сулфат је у свим европским престоницама забрањен за третирање воде у неким је та забрана наступила пре десетак, а неки градови су то забранили пре више од двадесет година!
Највећи ужас је и чињеница да се у новобеоградским водоводним цевима често може наћи количина олова која дословно убија брзим развојем канцера! Олова нема на тестовима у централи, али се појављује приликом тестирања воде из чесме у школама, болницама, домаћинствима и вртићима, јер су комуналне цеви које воду разводе по зградама направљене од олова и старе су преко тридесет година…
Осим олова Новобеограђани су се летос за длаку извукли од тровања бактеријама, када је неколико рени бунара загађено бактеријама које по свој прилици воде порекло од фекалија са сплавова. Тих летњих дана је и новобеоградска вода за сваки случај хиперхлорисна, тачније, „чишћена“ токсичним средствима! Иначе, илегалне куће на обали Саве са директним одводом фекалија у реку Саву имају и високи полицијски службеник Веселин Милић и бивши председник Србије, Томислав Николић.
О томе колико су реке у престоници загађене говори чињеница да у Сави годинама нема ракова, док у Лондону у који је вишеструко већи град од Београда у реци Темзи која тече кроз централне делове овог мегалополиса, живе чак и видре, вода је до те мере чиста захваљујући систему рециклаже да су и све врсте риба у њој квалитетне за јело…
Истина, тамо чак и одговарајући службеници Скотланд јарда строго прате да ли се фекалије одводе и прерађују у техничку воду, која се потом користи за хлађење нуклераних рекатора, цеви за грејање итд…
Губици воде на водоводној мрежи у Београду су преко 20 одсто, званично је у питању цурење воде, а према подацима до којих је је Магазин Таблоид дошао, проблем су илегални прикључци. Новоградња се у Београду на водовод често прикључује илегално и то не само у приградским насељима, већ је то нормалан појава и на Вождовцу и другим градским и приградским општинама …
Све ово је познато и Драгану Ђорђевићу директору ЈКП Београдски Водовод и канализација, који је, како кажу његови сарадници, нестручно лице, довоедено из јавне расвете Електродистрибуције Београд. Упућено кажу: „…Тамо је од Ускоковића учио занат, он намешта све тендере, за возила. Купљена су иста возила као и за МУП, оне Шкоде и све је било намештено…“
Магазин Таблоид ће у наредним бројевима опширније писати о томе ко штити Драгана Ђорђевића унутар Српске напредне странке, који су све тендери намештени, које су то фирме које добијају послове за продају, бакар сулфата водоводу и ко су им власници…
Иначе Драган Ђорђевић је недавно посетио будимпештански водовод ради потписивања Протокола о сарадњи, који представља реализацију Уговора о пословно-техничкој сарадњи београдског и будимпештанског водовода, потписаног 2014. године на састанку влада Републике Србије и Републике Мађарске. Протокол су потписали директор ЈКП „Београдски водовод и канализација“ Драган Ђорђевић и директор будимпештанског водовода Чаба Харанги.
Господин Харанги је после разговора са Ђорђевићем, рекао својој секретарици на мађарском језику да „…тако глупог човека као што је Ђорђевић није срео никада у животу!“. Све ово је разумео и српски члан делегације који има српско име и презиме, али му је због мајке Мађарице, мађарски матерњи језик. Он се касније на једном рођендану у Новом Саду састао са нашим новинаром и ово му препричао до детаља.
„…Велика је брука да Вучић такве кадрове шаље у иностранство својом нестручношћу и глупшћу је запрепастио Мађаре“ рекао је нашем новинару овај Владин службеник истичући да су Мађари били запањени када им је Ђорђевић рекао да не постоје планови да се престане са пуштањем фекалија директно у Дунав из канализације српске престонице…
У међувремену су на основу Протокола, формиране се заједничке радне групе које праве анализу свих рени бунара ЈКП Београдски водовод и канализација, јер су најстарији рени бунари у Београду рађени по истом техничком моделу као и у Будимпешти. У плану је да се, независно од обнове бунара коју ће Град да финансира, заједничким снагама обнови од четири до пет рени бунара током године, што ће значајно повећати капацитет водоснабдевања.
Половину питке воде Београд добија из водовода на Макишу, а других педесет одсто се добија из рени бунара и заправо би требало да их буде 196, али због не одржавања их је у функцији много мање. Требало би да прерађују 200 литара у секунди, али тренутно неки прераде тек 1,5 литара у секунди…
Песник Миљенко Жуборски је написао стих:
Ој Дунаве, реко пловна, твоји вали носе говна
Мерсиха Хаџић, Магазин Таблоид
