fbpx

Чишћење Србије од „народних непријатеља“ – ОЗНА мач револуције

5
(4)

Ре­во­лу­ци­о­нар­на прав­да у Ср­би­ји 1944/1945. као и свим зе­мља­ма на­род­не де­мо­кра­ти­је, па­ти­ла је од слич­них мањ­ка­во­сти – ши­ро­ко де­фи­ни­са­на ко­ла­бо­ра­ци­ја, нео­д­ме­ре­ност ка­зне, директна за­ви­сност суд­ства од из­врш­них вла­сти и слич­но. Репресија и злочини на крају Другог светског рата имали су и у Србији боју неконтролисане ратне освете. Међутим пажљивом анализом извора о великом броју убијених цивила, припадника грађанства и критичке интелигенције мора приметити организовани напор комунистичке партије да се под завесом антифашизма у првим годинама по ослобођењу ослободи и многих политичких и класних противника револуције. Ка­жња­ва­ње оп­ту­же­них за ко­ла­бо­ра­ци­ју би­ло је пре свега у ру­ка­ма ОЗН-е и вој­них ор­га­на да би се касније од половине фебруара 1945. прешло на судске процесе (војни, цивилни судови и судови части). У то­ку тих пр­вих ме­се­ци ве­ћи­на ухапшених ли­кви­ди­ра­на је без од­лу­ке су­да или у фарсичним процесима ко­ји су се че­сто за­вр­ша­ва­ли осу­дом на смрт. На­ро­чи­то су на ме­ти гра­ђан­ски по­ли­ти­ча­ри, чи­нов­ни­ци бив­ше ад­ми­ни­стра­ци­је али и тр­гов­ци, фа­бри­кан­ти, свеш­те­ни­ци, адвокати „не­пош­те­на ин­те­ли­ген­ци­ја“, ,,ку­ла­ци“ (богати сељаци) и дру­ги што је овом на­си­љу да­ва­ло тон кла­сне ре­во­лу­ци­је. Исто та­ко, у случају до­ма­ћих Нема­ца и Ма­ђа­ра би­ло је еле­ме­на­та про­го­на и ко­лек­тив­не од­ма­зде за учињене злочине у рату. ОЗНА је од свог настанка 13. маја 1944. У Дрвару  устројена као политичка полиција, методолошки по совјетском моделу, вођена из једног центра и организационо јединствено постављена за целу Југославију.  По узору на СССР сматрало се нужним да се створи јединствена и моћна организација тзв.  ,,мач револуције „предводник у обрачуну са „петом колоном“ и „народним непријатељима“.

Захваљујући отварању архива државне безбедности последњих година спроведена су замашна истраживања и обелодањено је довољно докумената, па се може сасвим прецизно и утемељено реконструисати сценарио и измерити интензитет терора на крају рата и непосредно по ослобођењу. Онакав како је прецизно осмишљен у врховима политичко-безбедносног апарата.

Како нам говоре сачувани документи хапшења су вршена према унапред сачињеним списковима јавних личности и виђенијих људи за сваки срез у Србији . Други начин на који се доспевало на листу за стрељање  су била директна потсказивања од стране грсђана која нису много проверавана. Многи пронађени документи говоре о начину хапшења и ислеђивањима од стране ОЗНЕ као и недореченим критеријумима о стрељањима којима се служба руководила. Тако на пример Окружни комитет КПЈ за Младеновац, 25. октобра прослеђује својим среским организацијама Упутство о формирању и консолидацији власти. Између осталог, у том документу говори се и о третману непријатеља ликвидацијама и накнадним извештајима о већ стрељаним лицима: ,,Сваке суботе слати списак оних ликвидираних лица у вашем срезу са тачним назначењем зашто је које лице ликвидирано. Кривце образложити детаљно, назначити сав доказни материјал ако га има, а ако нема доказног материјала, образложити на основу чега је именовани ликвидиран, (искази сведока, итд.).[1]

За спровођење ових одлука, била је неопходна чврста сарадња цивилних органа власти и ОЗНЕ. У Народноослоободилачким одборима у локалним срединама било је људи различитих политичких убеђења, чак и неких представника предратних грађанских странака који су се противили стаљинистичким методама. Неколико докумената указује на то да је ОЗНА морала да окупи најсуровије и најбескомпромисније личности, које би деловале као „мач револуције“.  Тако је срески комитет Косанице (Куршумлија) упутио је 20. новембра 1944. Окружном комитету за Топлицу препоруку за новог шефа Озне у свом месту, наводећи сувише толернтну природу коју  један опуномоћеник поседује:      „Драги другови, Због нагомиланих ухапшеника и опасних зликоваца које сада нагло хватамо, хитно је и нужно да друга Градимира Филиповића сменимо а на његово место поставимо спремнијег друга. Ради се о ОЗН-и. Сада нарочито имамо у затвору најпрепреденије шпијуне, народне непријатеље, изроде и зликовце. (…) Прави стручњак је потребан да са овим типовима расчисти и од њих изнуди признање.  [2]

За повереника О.З.Н.-а постављен је са пристанком друга Бановца (…) друг Драг. Кршљанин Ми смо вам за њега већ јавили. Он је члан партије и најбољи наш друг у Крњеву. Иначе је учитељ. Хапшен је, прогоњен, био 8 месеци на Бањици, углавном од главе до пете је наш друг. Истина, има и мана – укочен је, сувише строг, нема помало и такта…али једино на том месту може одлично задовољити. Као иследник је одличан. Без компромиса је, непоколебљив, чврст, веран до краја, смртно мрзи непријатеља, фашисте и издајнике. И оно што је у нашем срезу очишћено – и његова је заслуга.‛’[3]

Осумњичени су углавном хапшени на основу дојава партијских активиста или партији склоних људи. Јефто Шашић оставио је у свом Дневнику сведочење како је Марко Ристић, познати песник, есејист и најистакнутији српски надреалиста, интензивно сарађивао са  ОЗНОМ у првим данима по ослобођењу Београда:

,,..Света Стефановић ме је позвао да заједно кренемо код Марка Ристића, који жели да се види и да заоштри неке ствари, као добар познаваоц прилика у Београду. Марко Ристић је становао у улици Риге од Фере на броју 8 или 11. Дао нам је имена за Максимовића, Цале Браловића, Драгог Михаиловића, Ћиковића, министра трговине, Драгог Стојменковића (Стојановића–напаут.), карикатуристу, Бачић Сашке, чији је отац послао неколико милиона и има признаницу Драже Михаиловића. Затим је говорио о Доли Миљановићу, Ђорђу Туфегџићу за кога жена говори да је погинуо или нестао, међутим, он се скривао и организовао четнике. Вељко Петровић, адвокат, исто тако организатор четника. Други Вељко Петровић, трговац, организатор Дражиног покрета. Затим је ту забележено име Боже Марковића, млађег доцента, звани ‘’ждребе’. Затим Саве Обрадовића, секретара индустријске коморе, затим Лазара Ђукића, стални генерални секретар Радио станице који је био везан на Александра Дамјановића. Затим инг. Ђорђе Анчић или Јаничић, Јевремова 32а. Он је био саветник за III кварт Дражи Михаиловићу. (…) Драган Митровић, залази у локал ’Ужице’ – то је агент. Неки Звонко Ковачевић из Дражине пратње налази се забележен да њега треба свратити пажњу. Као што се види, Марко Ристић нам је дао једну читаву лепезу имена и на тај начин другови који су радили у II одсеку и који су били као референти задужени за Дражу Михаиловића имали су само из овога извора добру оскочну даску да могу наставити са радом…“[4]

Поред књижевника Марка Ристића официр ОЗН-е Јефто Шашић  у свом дневнику именује Благоја Нешковића као једног од главних људи који су одлучивали о животу и смрти, састављајући спискове грађана за стрељање:   ,,…Друго, да ли је све то што је Благоје Нешковић, а то су биле његове одлуке, одлучио, да ли је све то било и спроведено. Како било, диктирам онако како је то остало као историјски докуменат забележено: Јосиф, који је био митрополит, убити.  Кумануди  – има нека забелешка која се односи на њега, али ја не могу да дешифрујем о чему се ради. Александар Цинар Марковић …“.

О ухапшеним и ислеђиваним лицима настајале су књиге притовреника као и опсежна картотека која нажалост није сачувана у целости. Било је дилема како поступати према одређеним категоријама као и различитог виђења надлежности појединих одељења:  „У томе целом раду, други моменат који би желео споменути, а питање је те евиденције која је стварана већ тада и то је била опсежна картотека на бази низа извора о Београду, тако да нисмо у Београд одлазили празних шака. Одлазили смо са одређеном сликом о непријатељским елементима које се требало хапсити. Очигледно, још није било критерија. Метод рада није био довољно проверен, тако да смо неки пут успели набити у затворе и преко мере људи које нормално не би требали бити у затвору. Знам само једно, када су већ стављени и у подруме да сам добио задатак од Ранковића непосредно одем и да са пуним његовим овлашћењима преиспитам ко је све то у затвору и да пустим све оне за које сматрам да не треба да буду у затвору… Нама ситуација у том погледу није била довољно јасна како се оријентирати према четницима, значи кога третирати као злочинца, а кога мобилизирати, па прећи преко такве прошлости. Српска државна стража. Она је имала карактер професионалне војске, нешто између војске и жандармерије. Како се поставити према њима, у којој мери су припадници те непријатељске формације били типична фашистичка политичка војска, а са друге стране колико су као органи безбедности вршили неке послове, које нормално треба свака организација заједница да свршава. То је рецимо, питање саобраћаја у Београду и низ других функција које нормално сваки режим мора имати…“

После пријаве грађана, органи ОЗНЕ су приводили осумњичене, а официри саслушавали и правили њихов картон (досије). Било је случајева да су се припадници Недићеве страже, саобраћајни полицајци, речна стража, жандарми, поштари, ватрогасци и слична униформисана лица сама предавала, сматрајући да се нису огрешила о закон и ‚‚окрвавили руке“ у рату и стога се нису повукли са Миланом Недићем и Драгим Јовановићем.  ,, О злостављањима и примени бруталне силе од стране ОЗНE приликом изнуђивања признања  као уобичајеној појави у истражном поступку који је вођен далеко од очију јавности такође говоре бројни документи:

Раније, још за време борбе било је уобичајено тзв. тајно хапшење тј. таково хапшење где се се у ствари човјека или онога кога се већ желило ухапсити једноставно украде тако да нестане. Послије се истрага такођер води тајно..“    Било је случајева гдје су у затвору пререзивани вратови, ломиле се ноге, ударања пушчаном цјеви под ребра и кундаком у прса, батињање свакојаким средствима, пљускање, избијање зуби, електрична струја, морење глађу. Људи су се надаље проводили на стратишта изнакажени од батина и струје, избуљених очију и слично.“…. 

 [1]  АСЖ, ОКМ, СП По-64.

2] АСЖ, ОКТ-39.

[3] АСЖ, ОКМ-1241–1.

[4] К. Николић, Б. Димитријевић „ОЗНа против народних непријатеља у Србији – два документа“. Наша прошлост. 10/2010, Краљево, 2010.

др Срђан Цветковић, У име народа

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Полицију, службе безбедности и војску очистити од КРИМИНАЛАЦА и ПСИХОПАТА!

5 (8) Прва ствар коју ће нека будућа власт морати да одради као један од …

Стране агенције о протестима у Београду

4.5 (4) Светске агенције пренеле су касно синоћ да су се демонстранти и присталице опозиције …

Један коментар

  1. Jedna od najgorih okupacija u poslednjih par hiljada godina. Ne dao Bog više nikad!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *