Чобани будале се хвале буџетским суфицитом а да би сакрили огроман дефицит буџетске обавезе пребацују у јавни дуг

0
(0)

Да би се избегао ребаланс буџета министар Вујовић заостале обавезе војним пензионерима, НИС-у и пољопривреди пребацио у јавни дуг

Премијер Александар Вучић недавно се похвалио суфицитом у буџету Србије у јануару ове године од око 250 милиона евра, али није у исто време споменуо децембарски дефицит од 76,17 милијарди динара, што је двоструко више од мањка у каси који је остварен у првих 11 месеци. Од јануара до новембра дефицит је износио свега 38, да би последњег месеца у години догурао до 114,37 милијарди динара.

Зашто је дефицит буџета експлодирао у децембру 2015?

Ревизор без коментара

Државни ревизор Радослав Сретеновић јуче није желео да за „Политику” коментарише наводе професора Арсића. Описао их је само као „произвољне”. А на питање да ли је овакво Вујовићево буџетско рачуноводсто у складу са Законом о буџетском систему, Сретеновић каже да ће о том питању моћи да се изјасни тек након што ДРИ спроведе ревизију Завршног рачуна буџета Републике Србије и ревизију јавног дуга за 2015. годину.

Узроци изненадног раста минуса у буџету нису тајна. Држава је, наиме, првобитно планирала да дефицит републичког буџета буде 190 милијарди динара. То што је остварени резултат, закључно са новембром, био чак пет пута бољи од плана, креатори економске политике су искористили да врате неке старе дугове. Тако је држава преузела дуг „Србијагаса” према НИС-у у износу од 23,4 милијарде динара, решила да исплати заостале субвенције пољопривредницима (9,6 милијарди) и врати дуг војним пензионерима у износу од 10 милијарди динара.

„Имамо право на то”, рекао је министар финансија Душан Вујовић у интервјуу „Политици” уочи Нове године.

„Једна од опција била је ребаланс у коме ћемо повећати субвенције, а друга је била да те обавезе узмемо у јавни дуг. Зашто бисмо себи ставили стигму ребаланса на чело ако су нам укупни расходи нижи од планираних”, објаснио је Вујовић.

На питање зашто се бежи од ребаланса, министар финансија је одговорио да је то зато што је у Србији економски и политички то симбол за промашај.

„Годинама је био коришћен да се покрије неспособност државе да контролише расходе и оствари приходе. Ми смо расходе држали под контролом, пребацили смо остварење прихода, остварили много нижи дефицит од плана”.

За Фискални савет укључивање ових обавеза у јавни дуг „заправо представља хронични проблем јавних финансија”. Постала је уобичајена пракса да се проблеми државних предузећа „гурају под тепих” да би се у једном тренутку појавили као (непланирани) трошак, пише у годишњем извештају Савета. Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета, рекао је недавно у разговору за „Политику” да је у складу са најбољом праксом то требало да прође кроз ребаланс.

Јавни дуг 25,2 милијарде евра

Укупан јавни дуг Републике Србије повећан је у 2015. за више од две милијарде евра, па је на крају године износио више од 25,2 милијарде, што је 77 одсто бруто домаћег производа (БДП), показао је најновији месечни извештај Фискалног савета.
Фискални савет је оценио да је раст јавног дуга и у 2015. указао да је фискални дефицит Србије од 3,7 одсто БДП-а и даље превисок, јер је управо забележени мањак у буџету основни разлог укупног пораста задужености земље за више од 1,2 милијарде евра. Преостало повећање јавног дуга, додају, практично је у целости резултат кретања девизних курсева, пре свега снажног јачања америчког долара. Танјуг

Како показују подаци о извршењу буџета за децембар 2015, које редовно објављује Министарство финансија, ресорни министар је ребаланс избегао тако што је непланиране расходе (дуг „Србијагаса”, војним пензионерима и пољопривредницима) прокњижио на ставци „домаће финансирање”. То значи да је Вујовић ове обавезе само књиговодствено уписао као кредит који је држава узела од војних пензионера, пољопривредника и НИС-а. Да ли је овакав обрачун у складу са најбољом буџетском праксом и шта је била намера ресорног министра у Министарству финансија нисмо успели да сазнамо. Наша питања поново су остала без одговора.

Према речима Милојка Арсића, професора Економског факултета, нашим прописима регулисано је да се државна каса води у складу са такозваним кеш, односно готовинским рачуноводством. То значи да се приходи и расходи реализују онда када се догоде. У овом случају Вујовић је, међутим, применио другу методологију, такозвано обрачунско рачуноводство, по коме се обавезе књиже у тренутку када су настале.

– То је учињено из два разлога. Први је да би се избегао ребаланс буџета. Методолошки посматрано, овакво књижење није коректно, јер не може се једног месеца буџет водити на један, а другог на други начин. Држава је системски требало да пређе на обрачунско рачуноводство – објашњава Арсић.

Други разлог за ову буџетску гимнастику, наш саговорник види у намери министра финансија да спречи да дефицит у буџету крене путањом цик-цак. Јер, да ови расходи нису прокњижени прошле године, ове године би мањак у каси морао да планира на вишем нивоу од прошлогодишњег, објашњава Арсић. У складу са најбољом буџетском праксом, било је најисправније да је Вујовић донео ребаланс буџета, сматра наш саговорник.

Питали смо Арсића и да ли Вујовић може због оваквог обрачуна да има проблема са Државном ревизорском институцијом. Јер, по Закону о буџетском систему, не могу се средства са једне намене пребацивати на другу.

– Не верујем да ће имати проблема са ДРИ. Пре мислим да ће ревизор бити кооперативан. Једино, ако се промени власт ревизор ће можда нешто замерити, као што се и до сада догађало – закључује Арсић.

Аница Телесковић, Политика

фото: Рас, Горан Срданов

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

КОМЕ ЈЕ ПОТРЕБАН „МИНИ ШЕНГЕН“ или хоће ли српска сиротиња одлазити на печалбу у Албанију?

5 (5) Готово једна трећина људи у Србији живи са просечним приходом до 30.000 динара. …

РЕКОРДНИ ДЕФИЦИТ БУЏЕТА Мањак у државној каси 2,9 милијарди евра

5 (6) У првих осам месеци 2020. године консолидовани дефицит републичког буџета износи 344, 6 …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend