Свет

Црне прогнозе: ЕУР ће да тоне, УСД ће га престићи

Берлин — Америчке Федералне резерве и Европска централна банка први пут у историји иду различитим смеровима откако је Фед подигао каматне стопе након скоро десет година.

Шеф ЕЦБ-а, Марио Драги, страхује је да би монетарна унија могла да западне у зачарани круг дефлације и то покушава да спречи великом количином јефтиног новца. Ипак, на фронту ће ускоро бити укинуто упозорење на опасност. Према прорачунима Бремер-Ландесбанке и Института за светску привреду из Кила, инфлација у 2016. години ће се повећати.

Фолкер Хелмејер притом не очекује да ће идуће године у еврозони доћи до повећања камата. “У 2016. години ћемо имати политику мирне руке, али 2017. године ће тема повећања камата бити на дневном реду”, сматра он. С обзиром на то да је Марио Драги мање-више обећао да неће дирати камате све док траје програм куповине државних обвезница, промене у каматној политици у еврозони ће, дакле, моћи да уследе тек почетком 2017. године, констатује Дојче веле.
Међутим, како оцењују аналитичари, то неће дуго потрајати.

Након што је Фед објавио своју одлуку, сада се нагађа колико брзо ће камате бити подизане у идућој години. Немачка Комерцбанка очекује да ће камате до краја 2016. године бити подизане три пута, да би на крају достигле 1,25 одсто.

Поређења ради, основна каматна стопа у земљама еврозоне износи 0,05 процената. ЕЦБ их на седници почетком децембра додуше није спустила на нулу, али је олабавила узде када је реч о монетарној политици.

“У мери у којој се дивергенција заоштрава, евро, наравно, све више долази под притисак”, указује аналитичар Бремер-Ландесбанке, Фолкер Хелмејер. Капитал, наиме, одлази из зоне која има мање камате и чини тамошњу валуту, у овом случају евро, неатрактивном.

Евро, који је са безмало 1,4 долара на почетку 2014. године у међувремену пао на 1,08 долара, током 2016. године ће се изједначити с доларом – такво је бар опште уверење. Неки чак полазе од тога да ће евро бити и слабији у односу на долар.

“С обзиром на слаб извоз, САД пре свих немају интерес да евро буде знатно слабији или јачи од долара”, подсећа Хелмејер за радио Дојче веле. Другим речима: могућности ЕЦБ да додатно либерализује монетарну политику су ограничене.

Шеф Немачке индустријске и трговинске коморе, Мартин Ванслебен, нада се да ће се мишљење у ЕЦБ променити.

“Одлука Американаца могла би да помогне ЕЦБ да размисли о претераном активизму који спроводи последњих месеци, јер новац на нултој камати сам по себи неће омогућити да предузеца овде инвестирају. Њима су за то потребни много бољи оквирни политичко-економски услови”.

И Фолкер Хелмејер из Бремер-Ландесбанке сматра да примарни циљ проширења кредитног волумена квантитативним мерама није постигнут. Постигнут је само непрокламовани циљ слабљење евра,– а то је угрозило коњунктуру у еврозони, каже Хелмејер.

Али слаб евро нема само предности за привреду. “Сходно томе, сировине које се увозе постају скупље ако евро смањује вредност”, каже директор Института за немачку привреду из Келна, Михаел Хитер.

Поред тога, еврозони више није потребан јефтин новац јер се “повећала конкурентност земаља”. Остаје још аргумент с ниском инфлацијом. У новембру је она у еврозони износила 0,2 одсто, што је врло далеко од циља о скоро два процента.

Танјуг

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!