Насловна / Србија / Да ли су Арапи, или браћа Вучић преко њих, власници већине српских ораница?
Да ли су Арапи, или браћа Вучић преко њих, власници већине српских ораница? 1

Да ли су Арапи, или браћа Вучић преко њих, власници већине српских ораница?

Откада је 2013. године у Абу Дабију тадашњи потпредседник Владе Србије и министар одбране Александар Вучић потписао међудржавни споразум о сарадњи са министром спољних послова Уједињених Арапских Емирата Абдулахом бин Заједом Ал Нахјаном, у српски агробизнис ушле су три арапске компаније – Ал Равафед холдинг (Ал Раwафед Холдинг), Ал Дахра , а од скоро и Елит агро ЛЛЦ (Елите Агро ЛЛЦ).Од те године су на овдашње оранице посредно ушле фирме Оптим инвестментс груп (Оптим Инвестментс Гроуп) и Оптим јунајтед инвестмент (Оптим Унитед Инвестмент) – преко Ал Равафеда, Ал Аин Холдинг – преко Ал Дахре, и од скоро Јас холдинг (Yас Холдинг) – преко фирме Елит агро.

Слика арапских поља у Србији значајно се променила од октобра прошле године, до данас. Наиме, до тада је највише пољопривредног земљишта обрађивала Ал Равафед Србија, али је одскора изгубила примат међу Емираћанима на српским њивама.

Најпре је у октобру 2018. године Ал Дахра дошла у посед некадашње имовине ПKБ-а, а марта месеца 2019. Елит агро ЛЛЦ преузео је Ал Равафед холдинг, па тиме посредно и Ал Равафед Србију. Та концентрација одобрена је фирми Елит агро у скраћеном поступку Решењем Kомисије за заштиту конкуренције Републике Србије (KЗK) од 5. марта 2019. године (хттпс://дриве.гоогле.цом/опен)

Тако тренутно Ал Дахра (Ал Аин Холдинг), у поседу има око 17.000 хектара некадашњег власништва ПKБ-а(хттп://рс.н1инфо.цом/Бизнис/а425259/

Потписан је уговор опродаји ПKБ-а компанији Ал-Дахра, а њено је и предузеће Руднап аграр које, према подацима са сајта ове компаније, има засађено воће на 130 хектара на Фрушкој гори. (хттп://www.алдахра.цом/ен-ус/бусинесс-дивисионс/хуман-фоод-дивисион/фруитс-анд-вегетаблес/ал-дахра-руднап).

Елит агро (Yас Холдинг), у власништву сада има око 2.700 хектара, а у закупу 9.321 хектара. Укупно, арапске фирме у нашој земљи газдују или у дугорочном закупу на 20 и 30 година поседују око 29.151 хектар!

До октобра 2018. највећи арапски газда овдашњих њива био је Ал Равафед Србија, који је посредно део Ал Равафед холдинга. Бавио се претежно узгојем пшенице, кукуруза, сунцокрета и соје на око 10.400 хектара, од чега је 2.586 хектара сопственог земљишта, а остало је користио по основу уговора о пословно-техничкој сарадњи и уговора о дугорочном закупу.

Елит агро – у Мароку, Мауританији и код нас

У светском агробизнису Елит агро, а поготово Ал Равафед холдинг, нису битни играчи. У сектору ратарства углавном нису присутни у великој мери, сем у Србији. Kада је реч о Ал Равафед холдингу, осим фирме која послује код нас, у његовом саставу је Ал Равафед агрикалчар Абу Даби (Ал Раwафед Агрицултуре Абу Дхаби), која према подацима са сајта компаније има само 50 хектара органске производње у УАЕ. Трећа чланица Ал Равафед холдинг је Ал Равафед у Намибији који има 180 хектара палми и 20 хектара винограда.

Елит агро највећим делом окренут је производњи воћа и поврћа (хттп://еаг.ае/абоут/), а плантаже, односно пластенике има у Емиратима, Мароку и у Мауританији. На сајту ове компаније нема података о површинама под воћем, поврћем или другим културама или пак обиму производње и продаје.

Елит агро у Србији је основао предузеће Југо елит агро (Yуго Елите Агро) (хттпс://дриве.гоогле.цом/опен?ид=1qј5_л-РакзнXПздЈОбмХ7цqУУлН2ира), које је 2014. године купило пољопривредно предузеће „Зобнатица“. Југо елит агро се у Агенцији за привредне регистре (АПР) води као микро предузеће са пословним приходом око 30 милиона динара у 2017. години. У власништву има 114 хектара, а 1.507 хектара у дугорочном закупу.

Током 2016. године дошло је до промена у производној и сетвеној структури на зобнатичком имању – продате су све свиње и затворена је фарма која је испоручивала 11.000 товљеника годишње, а подигнута је плантажа боровница.

Пре тога на већим површинама засађен је кромпир. Иначе, пре доласка Арапа у „Зобнатицу“, ово предузеће било је предмет спорних приватизација, а када га је 2014. куповао Елит агро имало је 464 акционара – 23,25 одсто акција је било у власништву физичких лица, а 76,76 одсто у власништву правних лица.

Пословање и плаћање обавеза стално под велом тајни

Ал Равафед Србија је предузеће основано 2014. године према уговору о заједничком улагању између Ал Равафед интернешнл инвестментс из Уједињених Арапских Емирата и Републике Србије коју представља Влада Републике Србије (хттпс://дриве.гоогле.цом/опен?ид=1РлузQиЛ4гywлYелХх-БгоМWОwУкИд1YВ). Уговор је склопљен на основу споразума о међудржавној сарадњи на који су параф ставили Вучић и бин Зајед. Испред Владе Србије уговор је потписао тадашњи министар привреде Душан Вујовић, а испред Ал Равафед холдинга, односно његовог зависног друштва Ал Равафед инвестментса – Махмуд Ибрахим Ал Махмуд.

Ал Равафед Србија газдовала је у неколико предузећа – у Војној установи „Моровић“ у Kарађорђеву, у „Бачкој“ у Сивцу, у „Јадрану“ у Новој Гајдобри, око стотину хектара обрађује у Бачу, има оранице под системом за наводњавање и у Сонти.

У јавности се често постављало питање да ли и у ком износу Ал Равафед држави плаћа закуп ораница изнајмљених на двадесет и тридесет година, али јасан одговор никада није добијен ни од Владе Србије, то јест Министарства одбране (надлежним за Војну установу „Моровић“), ни од Владе АП Војводине која такође убира део средстава од закупа пољопривредног земљишта. Одговор није стигао ни од локалних самоупарава Бачка Топола, Бач и Бачка Паланка, где се налазе оранице које користи ова арапско-српска фирма.

ВОИЦЕ је пре неколико дана упутио Министарству одбране питање колико је на име закупа ораница у ВУ „Моровић“ платио Ал Равафед, међутим, одговор није добио.

Kада је реч о Kарађорђеву, према уговору о заједничком улагању из 2014. требало је да ВУ „Моровић“ добија 20 одсто профита од земљишта у власништву Војне установе, које је користила заједничка фирма Ал Равафеда и Србије. Током првих десет година њиве у аренди требало је да буду плаћане 250 евра по хектару, а у наредних десет до 370 евра. Тај закуп по уговору траје 20 година, али се аутоматски продужава на још 20 ако се имплементира почетни инвестициони план – 115 милиона евра у системе за наводњавање и агротехнички развој у прве четири године. Јавности, међутим, нису доступне информације о томе да ли је у иригационе системе Ал Равафед Србија уложио толико.

Елит агро ЛЛЦ купио је 100 посто удела у Ал Равафед холдингу и тиме остварио посредну контролу над зависним друштвом Ал Равафед интернационал инвестмент које има удео од 80 одсто у предузећу Ал Равафед Србија доо.

У решењу Kомисије за заштиту конкуренције наводи се да је као акт о концентрацији достављен купопродајни уговор од 21. јануара 2019. године, закључен између Оптим инвестмент груп из УАЕ и Оптим јунајтид инвестмент из УАЕ, као продавца, и Елит агро ЛЛЦ, као купца. Предмет купопродаје је стопостотни удео које продавци имају у Ал Равафед холдингу.

Ал Дахра у власништву шеика Мухамеда бин Заједа

Kако се наводи на сајту Глобал Аг Инвестинга (хттп://www.глобалагинвестинг.цом/абоут/), платформе која пружа увид у глобални сектор инвестиција у пољопривреди, Ал Дахра је у власништву шеика Мухамеда бин Заједа Ал Нахјана. Управља са 81.000 хектара широм света, послује у Египту, Грчкој, Мароку, Намибији, Саудиској Арабији, УАЕ, Индији, Пакистану и Србији. Прошле године купила је за око 245 милиона долара највећег румунског пољопривредног произвођача – Агрикост.

На сајту компаније Ал Дахра наводи се пак да је то један од мултинационалних лидера у агробизнису, да управља са 400.000 хектара на којима је 1.200 система за наводњавање и више од 2.000 пољопривредних добара.

Улагачи из Емирата повлашћени у Србији

У међудржавном споразуму наше земље и Уједињених Арапских Емирата из 2013. године наведено је да уговори, споразуми, пројекти са УАЕ не подлежу процедурама јавне набавке и тендера или другим процедурама које су дефинисане националним прописима Републике Србије. У том документу речено је – да би се инвестирало у развој пољопривредне производње и модернизацију постојеће пољопривредне инфраструктуре, Србија је спремна да понуди водећој пољопривредној компанији из УАЕ имовину у пољопривредним друштвима у државном власништву дугорочни закуп пољопривредног земљишта, односно економску сарадњу која ће бити дефинисана уговорима или споразумима о купопродаји, дугороћном закупу, концесији, продаји капитала у постојећим друштвима..

Промене у АПР-у пре решења о куповини предузећа

Елит агро је крајем јануара 2019. године поднео Kомисији за заштиту конкуренције пријаву концентрације и у скраћеном поступку му је већ 5. марта одобрено да преузме Ал Равафед холдинг и посредно, његово зависно друштво Ал Равафед инвестмент интернешнл. Решење Kомисије издато је 5. марта 2019. године. Међутим, већ дан раније је дошло до промена у Агенцији за привредне регистре – у предузећу Ал Равафед Србија у којем 80 одсто удела има Ал Равафед интернешнл, промењени су председник и чланови надзорног одбора.

Арапи у Србији укрупњавају посед, Елите Агро преузео Ал Равафед

Kомпанија за производњу житарица Елите Агро ЛЛЦ регистрована у Абу Дабију, преузела је недавно 100 одсто власништва у АЛ Раwафед Холдингу чиме је након спајања, арапска компанија постала власник 12.000 хектара ораница у Србији и ушла у групу водећих домаћих земљопоседника

Kомпанија за производњу житарица Елите Агро ЛЛЦ регистрована у Абу Дабију, преузела је недавно 100 одсто власништва у АЛ Раwафед Холдингу чиме је након спајања, арапска компанија постала власник 12.000 хектара ораница у Србији и ушла у групу водећих домаћих земљопоседника.

Kако је недавно објављено у решењу о концентрацији две компаније које је издала Kомисија за заштиту конкуенције, главни конкурентни Арапа су сада Матијевић Аграр са око 30.000 ха, МK Гроуп Миодрага Kостића са око 25.000 ха, ПKБ недавно продат такође арапској Ал Дахри са око 18.000 ха, Алмех 15.000 ха и Делта Аграр Мирослава Мишковића са око 12.000 хектара. (хттп://www.агросмарт.нет/агро-политика/арапи-после-матијевица-газдовати-највисе.хтмл)

Kомисија је дозволила концентрацију уз образложење да концентрација неће значајно утицати на тржишно учешће две компаније, у сегменту три главна производа. Ове податке је Kомисији доставила компанија Елите Агро.

Елите Агро је на српском тржишту 100 одсто власник компаније Yуго Еллите Агро која је власник Зобнатице из Бачке Тополе.

Ал Раwафед у Србији је заједничка компанија Владе Србије и истоимене арапске компаније која је формирана неколико месеци пре него што је Влада Србије 2014. са арапском компанијом склопила посао о продаји више српских пољопривредних комбината. Овај аранжман је претходно био планиран са такође арапском компанијом Ал Дахра, али је из непознатих разлога пребачен на Ал Раwафед, јавља Нова економија почетком 2019. године.

Према истраживањима, у послу са овом компанијом, само на једном поседу у Kарађорђеву, држава је претходне три године имала и до шест пута мање приходе него док је тим земљиштем управљало Министарство одбране.

Арапске инвестиције у Србији повећане 600 пута

За само неколико година вредност арапских инвестиција у Србију повећана је за чак 600 пута, изјавио је министар финансија др Синиша Мали и указао да то значи да су Уједињени Арапски Емирати важан политички и економски партнер Србије.

тој сарадњи, казао је Мали, најбоље говори податак да су 2010. инвестиције из УАЕ биле око 300.000 евра, а 2018. износиле су око 180 милиона евра. „То значи да је за неколико година вредност арапских инвестиција у Србију повећана за чак 600 пута“, рекао је Мали који је копредседавао седницом првог Мешовитог комитета Владе Србије и Владе УАЕ. Министар је нагласио да до јаке и конкретне сарадње није дошло случајно, већ захваљујући улагању много напора и добре воље са обе стране, а да су за успех заслужни председник Србије Александар Вучић и принц Абу Дабија Мухамед Бин Зајед Ал Нахјан.

Заседање Мешовитог комитета резултирало је и потписивањем три важна документа – Протокола са заседања Мешовитог комитета, Меморандума о разумевању између Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије и Министарства за климатске промене и животну средину УАЕ о сарадњи у области ветерине и Споразума о сарадњи између Федерације привредних комора УАЕ и Привредне коморе Србије.

Разговорима је обухваћена сарадња две земље у областима пољопривреде, туризма, културе и културног наслеђа, унапређења привредне сарадње, енергетике, образовања, спорта, изградње инфраструктуре, авио саобраћаја, здравства, образовања и производње лекова. Мали је подсетио да је одлука Владе Србије из 2013. године да се укину визе за држављане УАЕ била кључна за долазак инвеститора и пословних људи из УАЕ, као и несметани долазак емиратских туриста.

Позитивни ефекти, како је рекао, одлуке о укидању виза били су вишеструки а одразили су се и на долазак бројних инвестиција из УАЕ: „Ал Дахра“, „Елит агро“, „Мирабанк“, „Београд на води“, „Етихад ервејз“. „Билатерална трговинска размена расте. Наш извоз се у последње три године константно повећава и суфицит је на српској страни „, истакао је Мали.

По његовим речима у 2018. години укупна трговинска размена, која је износила 184,3 милиона долара, обележена је српским извозом од 157,1 милиона долара, док је увоз из УАЕ износио 27,2 милиона долара. Он је прецизирао да је сличан однос увоза и извоза забележен и у прва два месеца 2019. године, када је обим трговинске размене износио 25,9 милиона долара, од чега српски извоз 22,9 милиона, а увоз три милиона долара.

Интензивирање сарадње наше две земље допринело је и повећању броја туриста из ове земље а томе је допринела и директна авио линија између две земље, јављају Агенције, средином априла 2019. године

Арапи ће после Матијевића газдовати с највише српских њива

Kонтроверзне арапске фирме у нашој земљи имају у власништву и закупу око 27.000 хектара После Петра Матијевића, власника компаније Матијевић, који обрађује 30.000 хектара, Арапи ће имати највише земље у Србији.

Притом, јавност нема одговоре на многа важна питања. Kако су арапске фирме које послују у српском агробизнису повезане? Kо је њихов власник и у каквим су везама са овдашњим бизнисменима и „бизнисменима“? Да ли је овдашњи огранак Ал Дахре из Уједињених Арапских Емирата у вези са компанијом Ал Равафед, основаном само три месеца пре потписивања уговора са Владом Србије 2014?

Њиве у Kарађорђеву – јавност нема одговоре на многа важна питања. Kако су арапске фирме које послују у српском агробизнису повезане? Kо је њихов власник и у каквим су везама са овдашњим бизнисменима и „бизнисменима“? (Фото: ВОИЦЕ)

Ни Влада Србије ни ресорна министарства то никада нису обнародовали. Али, како год, арапске или/и арапско-српске аграрне компаније у Србији – Ал Равафед (Ал Раwафед), Ал Дахра и Југо елит агро (Yуго Еллите Агро) тренутно, што у дугорочном закупу на 30 година, што у власништву – имају око 10.000 хектара.

Након што су “купиле“ ПKБ, променила се досадашња, дугогодишња консталација снага на српским њивама. Са другог места истиснут је бизнисмен Миодрага Kостић, чија МK група сада у власништву и закупу има око 25.000 хектара. Kостић, који је у последње време распродао неке њиве, пашће за једну лествицу. Испод њега, на четвртој позицији, биће Мирослав Алекса, оснивач и власник компаније Алмеx из Панчева, који обрађује око 18.000 хектара, потом Мирослав Мишковић и његов „Делта аграр“ са око 14.000 хектара, па Kрста Ћорић, власник Ћорић аграра, са око 10.000 хектара…

Имовину ПKБ чини око 17.000 хектара пољопривредног земљишта, око 70 километара каналске мреже за наводњавање, око 17.000 грла стоке, као и механизација – комбајни и трактори. Тренутно запошљава око 1.700 радника, а почетна цена износи 104,5 милиона евра.

године, а услови су били недокучиви за домаће купце – требало је, наиме, да су самостално или на консолидованом нивоу остварили приход од најмање 400 милиона евра у последњој пословној години, што српски бизнисмени нису испуњавали.

А.1.

Акционари тврде: Пљачкашка приватизација појела 200.000 хектара

Опљачкане земљорадничке задруге

Најмање 200.000 хектара плодне војвођанске земље на незаконит је начин отуђено од стварних власника – задругара, упозорава Савез акционара Војводине (САВ), који окупља 63 задруге у Војводини

Представници САВ-а су у Београду одржали конференцију за новинаре како би указали на, како кажу, приватизациону пљачку огромних размера. Незаконитом приватизацијом отето је 200-000-хектара. Подсећају на то да је Савет за борбу против корупције Републике Србије испитао и анализирао проблем приватизације пољопривредних предузећа и комбината са посебном пажњом, имајући у виду велику важност ове теме и о томе информисао јавност у два наврата, извештајима из 2012. и крајем 2018. године.

-На основу бројних приговора које је примио Савет за борбу против корупције, недвосмислено је утврђено да приватизација пољопривредних предузећа и комбината није законито решила статус пољопривредног земљишта јер Закон о јавној имовини није постојао у време приватизације.

Илегална приватизација пољопривредног земљишта тачније задружног земљишта (супротно законима Србије – посебно Закона о задругама) битно је допринела даљој миграцији становништва из војвођанских села, а у неким случајевима допринела и потпуном нестанку. Велики број породица остао је без икаквог социјалног програма, акције мањинских деоничара никада нису плаћене у већини случајева, а више од 10.000 породица остало је без иједног запосленика“ – тврде представници САВ-а.

Један од примера приватизационе пљачке, како кажу задругари, је некадашњи комбинат у Kули „Ђуро Стругар“.

Продато је, подсећају, за 2,5 милиона евра иако је вредео десет пута више. У руке МK групе доспело је 2.560 хектара земље, хиљаду музних крава, око 700 товних, око 500 оваца… Преко 2.000 хектара било је под системима за наводњавање, а у том пакету отишли су и силос, сушара, рибњак, фарма.. Уместо 450 стално запослених, сада их је 30, кажу у САВ.

Имовину која им је припадала – 30 одсто, мали акционари никад нису добили. Борба траје годинама, али без великих помака. Бивши радници „Ђуре Стругара“ оформили су нову задругу са око 90 чланова.

  • Око 3.500 хектара је купио својевремено „Ђуро Стругар“. Продато је око 2.500 хектара, а где је остало. Ми то све радили зарад наше деце и занима нас само оно што је наше. Тражићемо силосе, објекте, земљу…, кажу у САВ-у напомињући да су мали акционари овог комбината добили спор против МK групе у вези са неисплаћеним зарадама.

САВ Војводине формирало је 26 удружења из бивших пољопривредних друштвених предузећа и замљорадничких задруга, која се годинама боре за права малих акционара, задругара и бивших запослених..

„Нас 25.000 акционара и задругара је предало тужилаштвима на свим нивоима конкретне доказе за око 30 војвођанских пољопривредних имања и земљорадничких задруга, где се код приватизације несумњиво одиграла пљачка имовине. До сада, колико знамо, води се истрага за неколико имања, док ни један случај није доведен до краја. Просто је невероватно да Тужилаштво и полиција толико споро раде по овим нашим предметима или и даље постоји опструкција у појединим службама, па чак можда неки тајкуни и криминалци уживају нечију заштиту“, наглашавају у САВ-у, у разговору који смо водили 19. маја 2019. године.

Арпад Нађ, Таблоид

Како би сте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

Држава губи новац ако Комерцијалну банку прода испод 615 милиона евра 11

Држава губи новац ако Комерцијалну банку прода испод 615 милиона евра

Министарство финансија у петак је објавило јавни позив за прикупљање изјава о заинтересованости за учешће …

Деоница аутопута кроз Грделицу двоструко скупља него у Северној Македонији? 13

Деоница аутопута кроз Грделицу двоструко скупља него у Северној Македонији?

Србија је километар аутопута кроз Грделичку клисуру платила скоро двоструко више него што је Северну …

3 Коментара

  1. ПерунГромовник

    Има да висе два брата ко два лампиона….Србски народ може много да трпи док не прекипи, а рачка кључања је надтупила….после тога Србин не види ни оца ни брата, веша без милости и брутално, исто као некад Црни Георгије…

  2. ПерунГромовник

    Исправка куцаних грешака у мом објаљеном текст

    Има да висе два брата ко два лампиона….Србски народ може много да трпи док не прекипи, а тачка кључања је наступила….после тога Србин не види ни оца ни брата, веша без милости и брутално, исто као некад Црни Георгије…

  3. ma rak je gadna bolestina, a joj kad pocne da boli, kad pocne kuknjava, piska, cika i vika, kad morfijum prestanne delovati razumece i naj ludji sta je to Bozija kazna; ni ono krpidupe zemunsko od pomoci nece biti. — na Bogu je Bozije poslove raditi, makar ti i ne iso u crkvu, vec samo na sabore, a nas zlikovcima muda u srafstuk turiti pa stezati i stezati, da ces jarane priznati i kad si majku svoju jebo a kamo li kad sta ukrao, pa ces vracat i svoju jazbinu a kamo li zemlju narodnu.
    — ako se nesto mora promeniti onda je nuzna tvrda ruka nastupiti, guzici boju promeniti i bandere okititi. — oprastati djeci moramo, al majmunu paklenom ne smemo, jer ako popustljivi budemo i sami ce mo majmuni postati a zakone ne postovati, pa ce recimo upravni odbori sednice na drvetu odrzavati i na prolazece pogan iz zabave ispustati.
    — nego vracajte sto nije vase, spasavajte se lopovi ali babe, lazljive seherezade, bin zajebi; zajebancije je dosta bilo, il mi, il vi, ovde je neko suvisni.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *