Дачићев близак пријатељ и сарадник Горан Перчевић ојадио банке у Србији, исисао новац из Српске банке која је пред стечајем!

Таквих банака којима је „Интеркомерц“ дужан има чак 25 од укупно 29 колико их послује у Србији.

Ова компанија, која се бави трговином, прва је на листи Народне банке Србије по висини блокаде. Њени рачуни у непрекидној су блокади од 12. новембра прошле године. Блокада је у претходни петак достигла 6,6 милијарди динара.

„Интеркомерц“ има 31 рачун у 25 банака. Доспеле дугове ова компанија нема само у Опортјунити банци, КБЦ банци и Југобанци из Косовске Митровице. Од свих рачуна блокади не подлежу само два од три рачуна у Сосијете женерал банци и један од два рачуна у Уникредит банци.

Према подацима Агенције за привредне регистре, Перчевић се води као сувласник или оснивач најмање девет фирми. Осим „Интеркомерца“ и „Котекста“, има удела и у предузећима „Интеркомерц аграр“, „Интербрико“, „Интерком“, „Златарка Коморани“…

Његово име незванично се везује и за компанију „Про Логистиц РПЦ“, чији је стопостотни оснивач компанија „Хеxсим Лимитед“ са Кипра.

„Интеркомерц“ је упао у проблем с ликвидношћу крајем прошле године. Тада су почеле да га блокирају банке, а потом и Пореска управа Србије за дуг од 16 милиона динара. На списку највећих пореских дужника фирме Горана Перчевића појавиле су се први пут у децембру прошле године.

Перчевић за „Блиц“ тврди да је у блокади три месеца. До тада је, како каже, редовно враћао кредите банкама, али и плаћао порез држави и плате запосленима.

– Блокада код Пореске управе се смањује. Све дугове за децембар смо платили – рекао је Перчевић.

На питање зашто је дошао у проблеме, наводи три разлога.

– Први је општи. У Србији данас имате око 33 одсто ненаплативих кредита у привреди, незванично и 50 процената. А ако је овај показатељ већи од десет одсто, онда то није проблем менаџмента компаније, него система. Друго, „Интеркомерц“ је много инвестирао у производњу, посебно у прехрамбену индустрију, док су с друге стране банке које треба да вас подрже нестајале или се повлачиле. Коначно, рокови плаћања у агробизнису су скраћени на 60 дана – појаснио је Перчевић за „Блиц“ и додао да је прошле године престао да ради Фонд за развој од кога су узимали доста кредита.

Како је „Блиц“ јуче писао, власник „Интеркомерца“ је кредите 2008. и 2009. углавном гарантовао некретнинама у центру Београда где има 1.775 квадрата, и на Новом Београду где поседује зграду од близу 4.000 квадрата. Годину дана касније за зајмове је залагао и новчана потраживања по основу издавања пословног простора и продаје робе. На овај начин је долазио до кредита углавном у мањим банкама.

Перчевић је у жижу доспео претходне недеље када га је Небојша Дивљан, највећи акционар сада угашене Универзал банке, означио као једног од њених највећих дужника. У овој банци, тврди Дивљан, Перчевић се задужио за 1,27 милијарди динара. Перчевић, међутим, тврди да је овај, као и сви његови други дугови о којима се прича, три пута мањи.

Перчевић је понудио план реорганизације „Интеркомерца“, који би требало да омогући наставак рада компаније.

 

Блиц

Фото: Графички студио \”Блиц\”