Мафија је тип организованог криминала чија је примарна делатност заштита рекета, арбитража спорова између криминалаца, као и организовање и надзор илегалних уговора и трансакција. Секундарне делатности су коцкање, зеленаштво, трговина дрогом и преваре.
Изгледа као да је нека сажео владавину режима Александра Вучића у неколико пасуса а пренели смо само мали део текста о мафији са Википедије. Онај део о томе како криминологија тј. наука види појам мафије. На нашу несрећу режимска мафија Александра Вучића много је напреднија него њене сицилијанске верзије. Вучић је успео да за 14 година његове владавине класичним мафијашким пословима дода кривична дела издаје и велеиздаје. Та издаја и велеиздаја државе Србије и народа планирана је и почињена уз сарадњу и подршку локалне, регионалне и међународне мафије.
Александар Вучић је исто тако успео да уклони границу која је некада постојала између мафије и државе те је тако направио систем у коме суверенитет владара више не гарантује народ већ мафија. Збир готово свих криминалних организација које делују у Србији било да су веће или мање. Тако су у време владавине Александра Вучића некада ситни нарко дилери постали велики нарко босови који под својом контролом имају читаве пара-војне формације сачињене од делова организованих криминалних група, припадника МУП-а, припадника полицијских јединица специјалне намене па чак и војних јединица специјалне намене.
Ситни нарко дилери постали су велики нарко босови тако што су владајућем режиму помагали и помажу да непријатељу преда 18% суверене територије Републике Србије. Не само да овом актуелном владајућем режиму у Србији помажу да непријатељу преда 18% државне територије они са тим непријатељем остварују веома блиску и тесну пословну сарадњу што их је на првом месту и препоручило Александру Вучићу и онима из сенке који га контролишу. Први и превасходни циљ свих оних који су доведени на власт у Србији после слома Милошевићевог режима био је да омогуће несметани транспорт и дистрибуцију наркотика преко онога што је познато као „Балкански пут дроге“.
Нарко рута са које се снадбева нарко тржиште Европе и преко које се шверцује око 90% опијата који доспевају на европско тржиште. После доласка на власт Талибана вредност тих опијата који се транспортују балканском рутом креће се између 8 и 15 милијарди долара. Веома је тешко дати добре процене количине наркотика и њихове вредности јер се јавно доступни подаци углавном базирају на запленама опијата у неколико претходних година тако да процена да се том рутом креће између 8 и 15 милијарди долара годишње може бити и много већа а неки аналитичари и криминолози баратају и бројком од 25 милијарди долара и количинама наркотика које се кређу од 300 до 450 метричких тона.
Александар Вучић је на власт прво и првенствено доведен да осигура нормалан и несметан проток опијата балканском рутом. Отуда и његови блиско пријатељство са Едијем Рамом, албанским председником који је на власти у Албанији из истог разлога. Еди Рама је од Албаније за време његове владавине направио највеће нарко складиште опијата тј. дрога у Европи.
Рачуница Александар Вучића је била и остала проста. Да би обезбедио подршку мафије тј. организованог криминала пристао је тако да ситни нарко дилери постану велики нарко босови и угледни бизнисмени све док му буду давали логистичку подршку за страховладу коју је увео у земљи. Србија никада није имала праве и слободне изборе али су некадашње политичке организације и странке на изборима и бирачким местима замениле организоване криминалне и пара-војне групе које не презају ни да оружјем нападну све оне који другачије мисле како би одбранили режим Александра Вучића који им је дао слободу да раде шта и како хоће. И тако док Вучић жмури на 400 метрчких тона опијата који сваке године пређу преко Србије јер је то главни услов његовог останка на власти, он исто тако жмури на активности локалне и регионалне мафије јер од њих има логистичку и материјалну помоћ како би опстао на власти.
Као награду за даљи несметан проток опијата баланском рутом међународни актори уједно организатори и финасијери глобалне трговине опијата који иду балканском рутом, Вучићу дозвољавају несметану пљачку српске државе и народа. То ће ионако пасти на леђа државе и народа. Његове криминалне банде задовољавају се мрвцима које им газде баце а које они продају и завршавају било на српском било на европском тржишту дроге. У исто време Вучић и његова група похлепних и грамзивих хијена окупљена око онога што се зове српска напредна странка краде и отима шаком и капом. Све су продали и издали само како би продужили своју владавину мислећи да тако одлажу оно што их неминовно чека пре или касније. Одговорност за све почињене злочине јер је заиста реч о злинцима који су гуше упетљани у најтеже облике криминала као што је трговина дрогом, људима, оружјем. Специфичност Вучићеве варзије мафије је издаја и велеиздаја српских националних и државних интереса.
Ово што данас избија на површину када је у питању улога шефа београдске полиције Милића у планирању и извршењу убиства и уопште улога лица које се у Србији представљају као припадници било јавне или тајне безбедности а за које се више не зна да ли су полицајци, безбедњаци или криминалци резултат је политике која је још вођена у време док је југословенском тајном полицијом мрачио и облачио агент немачке обавештајне службе Стане Доланц. Тадашња југословенска тајна служба и њени републички огранци користили су криминалце за обрачуне са политичком емиграцијом. Па су после распада СФРЈ дошли на ред ратови, шверц и трговина свим и свачим где су обилно коришћене услуге криминалних кругова а све са циљем „националне безбедности“. Тако смо на жалост добили генерале полиције и војске који поседују куће на Сењаку и Дедињу вредне више милиона евра. Да не говоримо о министрима као што је рецимо Ивица Дачић који више и не зна колико је прљавог новца шиптарских нарко-фисова опрао преко тржишта некретнина у Србији. Или колико су браћа Вучић и мали од палубе опрали преко пројекта Београда на води који је ништа друго до праоница прљавог новца и само једна од успутних станица кроз коју пролазе стотине милиона долара и евра прљавог кеша.
Србија већ одавно нема суверени систем безбедности било да је реч о оном његовом јавном или тајном делу. То је све постало само сервис страних служби и криминалних организација које на жалост Србијом несметано харају већ деценијама. Толико су се осилили да не презају ни од убистава где наочиглед бројних сведока иста покушавају да прикрију и заташкају. Леш човека којег су том приликом ликвидирали исекли су на комаде, убацили у буре и запалили. Реч је о бескурпулозним убицама које не презају ни од чега. Зато комплетан Вучићев убилачки режим било да је реч о самом Вучићу или свим онима који су окупљени око њега тако треба и третирати. Као групу бескурпулозних убица спремних на све.
Od nedavnih događaja u zemlji postalo je jasno da su vodeći ljudi režima umešani ne samo u korupciju već i u opasnu kriminalizaciju čitavog društva. Po svemu sudeći, penzioneri će se uključiti u rušenju nenarodne vlasti, jer su oni oštećeni mnogo puta za vreme vladanja SNS, prvo prosečne penzije su sa 60% proseka neto plata skinute na 40% proseka plata, zatim četiri godine otimana je penzija penzionerima, za spas Srbije, oteto je 840 miliona evra penzionerima sa penzijom veće od 25.000 dinara, a vlasti na čelu s Vučićem nisu se setili da vrate otetog. S druge strane ne zaboravljaju da se hvale kako penzije nikada nisu bile veće, a ne pominju da milion penzionera gladuju ili su na ivici gladi. Ova situacija s penzijama, penzioneri je vreme da se okrenu protiv aktuelnije vlasti.