“Честитам Дан устанка грађанима Србије, мада уједно и осуђујем оне који га славе, јер да би неко устао значи да је седео или лежао, а Србија нема времена ни за једно од та два!
Не разумем због чега се, рецимо, не слави мој последњи устанак, а има томе више од пет година, а и тад сам легао само на трен поред Томе мислећи да је “преселио” током штрајка глађу и жеђу, па сам се свио уз њега и као у песми Маринка Роквића: “Скрио се и заплакао” док ме није пренуо васкрсењем: “Сендвич, Алек, сендвич, и успут закопај моју диплому негде дубоко, али не заборави прво сендвич…”
Дакле, устанке не признајем као ни референдум о уласку Србије у ЕУ, јер нема шта ми сад да се питамо хоћемо ли или не кад нас толико желе, а желе нас, верујте, више него Северина гутљај шампањца у оном филмићу с јахте који нисам гледао, али ми је Бабић препирчао радњу укратко јер је по службеној дужности морао да одгледа 8765 пута…
Но, да се вратим на тему, мада је свака тема на којој сам она права и историјска- срећан Дан устанка онима који имају ту привилегију, за разлику од неких који одспавају два- три минута у ходу ка послу и то само кад уграбе мало времена да сврате до своје скромне гарсоњере да промене кошуљу и мало се поиграју с Вулином на отирачу испред стана!
Нисам ја Жикица Јовановић Шпанац да пуцам у српске жандаре, иако су безразложно претукли мог и брата Синише Малог, ја праштам и радим на помирењу кад не радим на формирању нове владе и довођења страних инвеститора, који су понекад заиста толико страни да их не препознамо па прођу с колонама азиланата, али понеки и остане!
Што се поменутог Шпанца тиче не оправдавам његовом поступак, нарочито због надимка који подсећа на истоимене трамваје које је онај Ђилас купио док је био градоначелник, али треба испитати све околности догађаја из Беле Цркве ’41. јер колико ме је Стефановић др. Небојша, изабрани лекар МУП-а обавестио, изгледа да је тај Жикица само желео да прође кроз кордон уредно се легитимишући личном картом која му је била украдена, али су жандари ипак насрнули на њега само зато што је нечији брат, сасвим сигурно, желећи да пренесу поруку мржње и нетолеранције за које у Србији нема места откад сам скинуо беџ, мада понекад осећам као да је још на реверу па кренем да…пардон, ово заборавите да сам рекао, или заборавите на посао ако не заборавите да сам рекао!
Дакле, у послу сам састављања владе, између осталог, и ако се некоме чини да то предуго траје и да ће вероватно бити смешнија од претходне тај је или наркоман, или пијан, или љубитељ оне паткице што шета Београдом, или комплетан идиот с фантомком, или не дај Боже променио више страннака од Маје Гојковић?!
Прво, састављање владе не траје предуго, већ је лети дан дужи па се стиче погрешан утисак о времену!
Друго, желим да саставим српске политичке “Битлсе” како би народ вриштао кад нас угледа, а осим мене Александра Вучић Ленона ваља наћи и Макартнија, Ринго Стара, Харисона и још неколицину, а све то отежава Миломир Марић који никако да стави тачку на оне “Парове” и уступи ми Змаја од Шипова, Мацу Дискрецију, Весну Ривас, Гастоса и још троје- четворо како смо се договорили у последњој “Ћирилици” где је гостовао код мене, а и амбасаде још не шаљу мејлове с конструктивним предлозима иако проверавам на свака два минута, но…
У међувремену радим на осталим пројектима од суштинског значаја за државу, али нећу да се хвалим јер нисам такав и нећу да се мешам у рад тужилаштва, што можда нема везе с овом причом, али је јасно да је Жикица Јовановић Шпанац, човек којег неки данас славе а неки оспоравају, тај из врха градске власти на којег сам мислио, јер ако је могао хладнокрвно да пуца у жандаре зашто не би могао да нареди рушење у Савамали, или сруши онај војни хеликоптер, ослободи Космајца, укине пресуду Шарићу, прогласи Цанета Суботића невинијим од новорођенчета, укине трећу смену у “Фиату”, ликвидира ФАП, украде шине за пругу Београд- Будимпешта па не можемо да почнемо с радовима, неуставно смањи плате и пензије, запосли у државној управи више људи него што има спајалица, потпише Бриселски споразум или што је још страшније- сарадњу са НАТО на нивоу чланства малтене!
Е, па ви сад видите, процените и славите ако вам је до тога, мени није, јер нити сам легао, сео или пао па да бих морао да устанем, већ годинама за добробит свих вас месечарим српском политиком, а нико да каже: “Хајде да славимо дан када се Вучић уселио у телевизор и започео реформе на којима нам завиди читав свет, хоће да пукну од љубоморе и смеха!”
Нема везе, нисам од оних који памте и свете се, ја записујем па се други свете по том списку…овај, и ово заборавите, опет онај осећај фантомског беџа, желим вам срећан Дан устанка, надајући се да ћу и сам моћи да га прославим за две, најкасније 10 година, када ће се стећи услови да задовољно седнем и кажем: “Можда није много остало од Србије, али и то што јесте сад живи боље, у Америци, Канади, Шведској, Новом Зеланду и осталим ескпозитурама исправности моје визије”…
Врати мандат фрајеру.