fbpx

Данас се слави Сабор Светог Јована Крститеља, почињу крштени дани

5
(1)

Данас је за православне Србе велики празник. Као и сваког 7. јануара (по јулијанском календару, односно 20. јануара по грегоријанском календару) слави се Сабор светог Јована Крститеља.

Обележава се дан после Богојављења, као сећање на Крштење Исусово и улогу светитеља који је припремао народ за нову веру.

„Ја вас крстим водом, али онај што иде за мном јачи је од мене… Он ће вас крстити Духом Светим и огњем“, речи су светог Јована при крштењу народа у реци Јордан, где је људе позивао на покајање.

Последњи пророк до Исуса, свети Јован се сматра заштитником затвореника, епилептичара, музичара, кројача, угоститеља, али и заштитником Малте, Јордана…

Поред тога што овог свеца славе као свог заштитника метлари и дрвосече, у народу се на данашњи дан посебно слави дан кумства и побратимства, два духовна сродства, две праве народне институције које су у народу изузетно поштоване.

Ове две значајне духовне вредности су оличене у светом Јовану, куму божијем. У народу се сматра да је духовно сродство јаче од оног по крви и млеку, зато је свети Јован посебно поштован не само у обредима већ и у клетвама и заклетвама.

Отуд и изрека: „Кумим те Богом и Светим Јованом“.

Свети Јован је у народу добио својеврсну биографију, па се отуда и различито назива: Јован Крститељ, Јован Претеча, Јован Главосек, Јован Свитњак, Јован Наруквичар, Јован Метлар, Јован Биљобер, Јован Пилоделац, Јован Громодол и још сијасет других имена.

Од младости је био посвећен вери и као бранилац јавног морала супротстављао се разврату римског друштва који је у његово време достигао врхунац.

Свети Јован је јавно осудио и цара Ирода Антипу који је преотео жену свом брату Филипу.

Царица Иродијада је, каже предање, наговорила кћерку Саломе да од Ирода затражи главу Јованову. Занесен Саломином игром, Ирод је наредио погубљење Јована Крститеља.

Овом догађају посвећен је посебан празник познат као Усековање главе Светог Јована Крститеља, а на иконама се слика светитељ који у десној руци држи своју одсечену главу.

Обичаји Јовандана

Дани од Божића до Богојављења називају се некрштени дани, а дани од Богојављења, од којих је први Јовандан, до Ускршњих поклада називају се крштени. Због тога је у народу остало веровање да се крштење и венчање могу обављати тек од данашњег дана надаље, од Дана кумства, побратимства и пријатељства, а не ваља се, каже народ то радити у некрштене дане.

За Јовандан не постоје посебни обичаји осим, уз резања колача и освештања куће верника који славе овај дан, прања иконе. На овај дан су се иконе износиле из кућа, после јутрења, на реку, канал, бунар и умивале су се, условно речено, брисале крпом поквашеном том водом.

Обичај је одавно нестао, а веровало се да ће се оном ко то прекрши, те године одузети руке и ноге и други обичај да се на овај дан деца, млади побратиме, обичајно у најближем манастиру за време молитве и да се на овај дан позива у госте кум, стари породични или бира кума она породица која нема старо кумство.

Извор:мондо.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

У уторак ванредно заседање Сабора СПЦ – међу темама ситуација на Косову и раскол у православљу

0 (0) ВАНРЕДНО, јесење заседање Светог архијерејског сабора Српске православе цркве, почиње у уторак у …

РПЦ тражи сазивање свеправославног сабора поводом аспирација Цариградске патријаршије на Украјину

0 (0) * Врх Руске православне цркве није се одлучио за прекид односа са Цариградском …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *