fbpx

Данас славимо Свету Петку

0
(0)

Српска православна црква и верници славе данас празник посвећен Светој Петки – Преподобној мати Параскеви, која је била заштитница жена, сиромашних и болесних.

Њен култ негује се вековима у југоисточној Европи, како код Срба, тако и код Грка, Румуна, Бугара, а поштују је и поједини нехришћански народи на средњем истоку. Према предању, Света Петка је помагала болесне и хранила гладне.

У Србији је велики број лековитих извора добио име по Светој Петки, а један од њих је у Београду, на Калемегдану, поред цркве посвећене овој великој светитељки, где су њене мошти дуго почивале.

Верује се да се на Калемегданској тврђави налази чудотворна вода која лечи оне који је узимају с вером у Бога и љубављу према Параскеви.

Капела Свете Петке је подигнута на том извору за који се верује да исцељује очне болести и у ту се, као велика светиња, чува мали прст светитељке.

И у београдском насељу Железник налази се још један извор Свете Петке за који верници тврде да је лековит и чудотворан.

У шуми у београдском насељу Железник налази се извор Свете Петке за који верници тврде да је лековит и чудотворан. Прича се да су баш на том извору слепи прогледали, непокретни проходали, а нероткиње успеле да добију децу…

Прича се да су баш на том извору слепи прогледали, непокретни проходали, а нероткиње успеле да добију децу…

Света Петка – српског порекла

По предању, Света Петка је српског порекла, и потиче из имућне и побожне породице. Рођена је у Епивату у Тракији, између Силинаврије и Цариграда, крајем 10. или почетком 11. века. На иконама је представљена у монашкој одећи са крстом у руци.

Била је усамљена, много година је провела у пустињи, а према предању, јавио јој се анђео и усмерио је да шири Христову веру. У доба позне старости послушала је глас анђела, оставила пустињу и вратила се у Епиват. Ту је поживела још две године у непрестаном посту и молитви.

Преподобну мати Параскеву прославио је њен подвижнички живот у пустињи, али и многобројна чуда које је, како кажу веровања, учинила после упокојења, а према речима верника, чини их и дан данас.

Након што се, према предању, светитељка у сну јавила неком Георгију и Јефимији, хришћани из Епивата пронашли су њене мошти и пренели их у храм Светог Петра и Павла. Њене чудотворне мошти преношене су од тада много пута. У Цариград, па у Трново, а онда су опет враћене у Цариград, па одатле у Београд. Сада се њене мошти налазе у румунском граду Јашију, а мали прст на Калемегдану.

Бугарски цар Јован Асен 1238. по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново. Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.

Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану.

Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград.

Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, где су и данас.

Молитва за исцељење

На гробу Свете Петке, каже легенда, догађала су се разна чудеса. Поред њених моштију у Јашију верници се највише моле за исцељења од разних болести, спас од опасности, ратова, сурове смрти…

Преподобна мати Параскева, заштитница и чудотворка, посебно је омиљена светитељка међу Србима.

Многи који верују у Свету Петку, тврде да се она увек одазове молитвама, посебно за здравље и срећу породице. Али, кад је неко једном призове у свој дом, она касније долази и непозвана, кад год породици прети нека несрећа.

Јавља се и упозорава своје вернике углавном кроз снове. Свету Петку, на њен дан, 27. октобра многи призивају у помоћ, палећи тамјан и заливајући славски хлеб црвеним вином, помињући у молитвама Петковицу или Пејчиндан. Потом попију воду сакупљену с извора уз манастире посвећене њој. Та се вода назива аџијама.

Њоме у поноћ треба угасити и свећу која се тај дан, држи упаљена 24 сата. Свећа се чува до следеће славе јер има својство заштитника.

А од колача који је исекла, или домаћица или жена гост која је прва стигла, треба сачувати мрве. После поноћи их ваља посути по тавану куће или под кревете. Снови који се те ноћи сањају биће пророчки, тврди традиција. И додаје да ће девојке које сачувају мрвице, пошто су појеле парченце хлеба намењеног Светој Петки, те ноћи видети и своју судбину, и будућег мужа у сну.

Вестионлине

 

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *