fbpx

Депресија: нафта, злато и опет 2008 – свет на ивици економског колапса

0
(0)

Цена сирове нафте пала је на рекордних 28 $ долара по барелу, што је само четвртина вредности од пре две године.

Економски рат који НАТО државе воде против Русије узима свој данак не само на вредности рубље, већ и на светским берзама.

Према писању медија, већина светских берзанских индекса регистровала је пад вредности, а акције на европским и светским берзама су наставиле да падају. Амерички компанија из Северне Дакоте је за своју понуду сирове нафте добила – негативну вредност, а купац је тражио од продавца доплату од 0,5 $ за барел.

Обарање цене нафте је циљани удар на Руски буџет, који половину прихода добија од продаје енергената. Нежељена последица економског рата против Русије је суицид већ годинама уздрмане светске економије.

Глобална економија делује по принципу спојених судова, те је удар на економију Русије економски харакири светских финансијских токова. Вол Стрит је почетак 2016 године „прославио“ највећим четвородневним падом акција за последњих 119 година.

Амерички ланац продавница „WalMart“ је затворио више од 200 продавница, а француски премијер Оланд је прогласио „ванредно економско стање“ због гигантских промена у свету.

Почетак краја глобалне економије јасно илуструје чињеница да на Атлантику нема теретних бродова, самим тим – нема ни трговине између Америке и Европе. Крах светских берзи је САД и државе Европе већ коштао 2,500 милијарди $.

Репризу нове светске економске кризе, попут оне из 2008 године најавили су не само економски стручњаци, већ и власници глобалне економије – Ротшилд и Сорош. Јагма за златом на светском тржишту јасан је показатељ да се глобална економија налази на ивици колапса.


Прочитај још…  „Цунами“ руши Србију

Ако сте на тренутак помислили да крах берзе и пад цена нафте немају везе са вама – сетите се принципа спојених судова са почетка текста.

Међународне финансије на првој линији ватре, осим рубље као колатерлну штету могу имати евро и долар као резервну светску валуту. Фондови који исплаћују плате и пензије инвестирани су у берзанске акције и обвезнице – са тенденцијом долазећег колапса.

Депресија - није само медицински термин.

Инфо Анонимни

Ordo ab Chao: Meltdown

Референце:
http://anon.in.rs/?p=5209
http://www.blic.rs/vesti/svet/pad-nafte-ispod-28-dolara-oborio-svetske-berzanske-indekse/grdlrke
http://www.intermagazin.rs/sok-u-americi-americka-nafta-ne-vredi-ni-0-dolara/
http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/443094/Cena-nafte-pada-da-bi-Rusija-bankrotirala
http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/najveci-cetvorodnevni-pad-na-vol-stritu-za-poslednjih-119-godina
http://www.politika.rs/scc/clanak/347386/Jagma-za-zlatom-vesnik-novog-finansijskog-loma
http://anon.in.rs/?p=2238
rap_ppr_ruta2_150212_eng.pdf

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Kако је Александар Вучић опљачако злато Србије: Тамна страна златне пљачке

4.6 (42) Свака власт у Србији пљачкала је све што је стигла: куће, фирме, оранице, …

Небијша Катић: Економске пројекције и гледање у пасуљ

0 (0) ​Саветовао бих српској влади да пажњу посвети трговинском билансу, билансу текућих плаћања и …

3 Коментара

  1. pa dali je moguce da neko jos pise o ovome ;-)),jeb parire sirovina je bitna,sa papirima bez sirovine mozes da potpalis vatru sa tim u vezi ako imas drva :-))

  2. Ne verujem da je cena nafte pala, ja ne viđo’ na b. pumpi, poskupilo… Čuo sam nešto na „stranim“ TV, „bostanska“ i hrt…

  3. Tako je jedan nas. vajni ministar u vreme Milosevica govorio da nam sankcije ne mogu nista,jer su pare uzneli iz zemlje na privatnim racunima. Sad posle toliko godina ko se jos seca toga jer kod nas vlada pilece pamcenje. Ko se jos seca Velje ilic I Dinkica kad su isli po neke pare na kipru o nekih 3 milijardi dolara,Kad se vrstili sa kipra posle nekog vremena ucutali sta je bilo sa tim parama , sve je otislo u zaborav.E samo neuki mogi da pricaju da svetska previranja ne mogu da uticu na nas.Dok cena nafte pada u svetu kod nas raste.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *