fbpx
Насловна / Србија / Хроника / Динкићев НИП у Вучићевој режији
Динкићев НИП у Вучићевој режији 1

Динкићев НИП у Вучићевој режији

Kада је држава 2006. године продала Моби63 за 1,5 милијарди евра, тадашње власти одлучиле су, на иницијативу Млађана Динкића, да покрену Национални инвестициони план с обзиром да је буџет те године завршио у суфициту.

Мало је економских потеза у претходне две деценије било толико критиковано и на крају завршило фијаском као тај план. Прекјуче је председник Републике Србије Александар Вучић објавио свој национални инвестициони план, само 10 пута већи. Он је најавио да ће у наредних пет година бити уложено 10 до 12 милијарди евра у низ пројеката, од изградње канализације преко пронаталитетног програма до концертне дворане за Филхармонију.

Он је најавио три милијарде евра за изградњу канализационих мрежа и водовода у свим градовима у Србији (не рачунајући Београд), затим четири милијарде у путну и железничку инфраструктуру и то не рачунајући пројекте за које је већ обезбеђено финансирање попут Моравског коридора. На списку су се нашле и школе и здравствене установе, дигитална инфраструктура и технолошки паркови, енергетика, туризам, пољопривреда, предузетништво, национални стадион, па и метро у Београду и поменута концертна дворана. Другим речима – све. Управо ова грандиозност и сваштарење стручњацима не улива поверење да ће то све бити као што је и обећано.

Љубомир Маџар, професор економије, подсећа да је први Национални инвестициони план био потпуни фијаско.

„Сви грандиозни планови изазивају сумњу код људи који су оријентисани на практична решења. Kао прво пет година је дугачак период за поуздане планове. То пре свега претпоставља да ће иста власт бити у наредних пет година. То може, али и не мора да се деси. Kада се власт промени, онда се мењају и стратегије. Друга ствар је да овај план не садржи информације о начинима и инструментима, посебно финансијским изворима његове реализације. И када се обезбеде средства, претходна искуства нам указују на неспособност владе и јавне управе да их потроше. Ако се подсетимо, пре три-четири године била је актуелна прича о томе како имамо велика обезбеђена средства међународних финансијских институција и пројекте, али власт није могла да их реализује. По свему судећи у јавној управи на права места нису постављани баш најспособнији кадрови“, оцењује Маџар подсећајући да ниједан велики пројекат последњих пет година није завршен у предвиђеном року.

Зато Маџар сумња да ће се сада баш десити неки велеобрт па ће та иста држава постати ефикасна.

Ипак, како овај економиста тврди већина ствари које је Вучић споменуо су добри избори, попут канализације и постројења за пречишћавање отпадних вода. Управо овај проблем је део студије коју је урадио Фискални савет анализирајући потребе за инвестицијама у заштиту животне средине.

Они су утврдили да је потребно годишње повећање издвајања из буџета за заштиту животне средине од око 1,2-1,4 одсто БДП-а односно око 500 милиона евра годишње.

„На основу доступних анализа које показују колике су потребе за изградњом пречишћивача отпадне воде, фабрика воде за пиће, проширењем канализационе мреже, изградњом санитарних регионалних депонија и постројења за третман отпада, уклањање „историјског“ и опасног отпада и друго, процењујемо да су неопходне инвестиције државе у заштиту животне средине у наредних десетак година око 8,5 милијарди евра. Преведено на годишњи буџет, то би значило да држава у наредним годинама треба да повећа годишња издвајања за заштиту животне средине за око 500 милиона евра“, наводи се у анализи Фискалног савета.

Ове инвестиције су преко потребне с обзиром да је у Србији, на канализациони систем прикључено само 55 одсто становништва, а мање од 10 одсто становништва отпадну воду пречишћава на постројењима за пречишћавање отпадних вода. Иначе министар за заштиту животне средине Горан Триван је претпрошле године изјавио да је само за постројење за пречишћавање отпадне воде потребно око пет милијарди евра.

Ипак, Маџар истиче да није први пут да је Вучић фасцинирао јавност грандиозним пројектима којима се једни чуде, а други су задивљени.

И економиста Саша Ђоговић напомиње да је лако баратати обећањима, посебно када се улази у предизборни период.

„Имали смо већ један национални инвестициони план и реализација је била никаква. НИП би подразумевао улагање у памет, у пољопривреду, али не и у стадионе и прављење фосила који немају никакав национални значај него служе да се остваре неки партикуларни интереси“, напомиње Ђоговић.

Он такође сматра да је изградња канализације битна, али је проблем што то долази са врха државе уместо да локалне самоуправе налазе решења да решавају своје комуналне потребе.

„За све се чека држава, ствара се слика да све зависи од једног човека. Тако централизован приступ указује на могућност постојања корупције. Ствара се економија у којој царују јавна предузећа и партијско запошљавање. У таквој економији тражи се послушност у замену за надокнаду и нема приватне иницијативе“, упозорава Ђоговић.

Он такође примећује да је овакво представљање плана маркетиншки наступ, јер се „озбиљни планови, озбиљно и представљају по областима, па се за сваки пројекат каже колико кошта, одакле новац и затим и који је циљ, шта очекујемо од тог пројекта. Овако су то само набацане идеје, од концертне дворане до канализације“, указује Ђоговић, додајући да је то био проблем и претходног НИП-а.

Шта ће бити у НИП-у 2.0

Председник је у свом наступу рекао да ће за канализациону мрежу и водовод (без Београда) бити издвојене три милијарде евра. За путну и железничку инфраструктуру четири милијарде и ту је издвојио једну милијарду за пругу Београд – Прешево и 1,3 милијарде евра за локалне и регионалне путеве.

Затим је за школе и здравствене установе наменио 700 милиона евра, а за пронаталитетну политику 500 милиона евра. За дигиталну инфраструктуру и научно-технолошке паркове биће потрошено 500 милиона евра, колико и за станове за младе брачне парове, и енергетику. За предузетништво ће бити дато 100 милиона евра, а председник је поменуо и туризам и пољопривреду мада без конкретних бројки. Такође је рекао да ће бити изграђен и метро (према изјавама Синише Малог, министра финансија и претходног градоначелника, једна линија ће коштати између 800 и 1,2 милијарде евра), као и национални стадион који је процењиван на око 150 милиона евра.

Пише: М. Обрадовић, Данас.рс

фото: ФоНет

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Порези недовољни за нови инвестициони план 11

Порези недовољни за нови инвестициони план

Србији је потребан инвестициони план, улагања у комуналну, саобраћајну, енергетску, дигиталну инфраструктуру како је то …

Савез за Србију неће више учествовати у Сорошевој и Вучићевој превари званој "округли сто" 12

Савез за Србију неће више учествовати у Сорошевој и Вучићевој превари званој „округли сто“

Савез за Србију – Председништво Савеза за Србију донело је одлуку: Нећемо учествовати на преостала …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *