Европа

Драматичан пад водећих италијанских банака

Светске берзе, ММФ и америчка агенција за кредитни рејтинг Стандард енд Пурс су продужили са драматичним сецирањем европског финансијског система након „брегзита” и најава нових и неочекиваних окршаја Брисела са Италијом, Португалијом и Шпанијом.

Узалуд је портпарол италијанског премијера Матеа Ренција демантовао наводе лондонског „Фајненшел тајмса” у недељу да се Рим спрема на спасавање апенинских банака мимо најновијег правилника ЕУ (који важи од јануара). Колико данас, водеће италијанске банке забележиле су драматичан пад вредности акција (Банка Монте деи Паски ди Сијена око осам одсто, Банка Пополаре дела Емилија Ромања 6,8, Уникредит 4,5 , Уби банка 4,3 одсто), пошто су берзе – након првог шока од „брегзита” – почеле са искушавањем стабилности „најслабије карике финансијског система еврозоне”, преноси „Волстрит џорнал”. Берзанско „искушавање” овог пута значи да инвеститори покушавају да одгонетну цену неколико италијанских загонетки, од којих је најсуморнија везана за јесењи референдум и најаву Ренција да ће ако му бирачи тада окрену леђа – поднети оставку.

Ако у најслабијој финансијској карици еврозоне на јесен проевропски лидер изгуби поверење, како ће се италијанске банке, у стању анемичне привреде и без дозволе Брисела за државну помоћ урушеним финансијским институцијама, ратосиљати око 200 милијарди евра ненаплативих дугова које држе у свом рачуноводству?

Да ли је Матео Ренци можда стварно спреман да убризга око 40 милијарди евра на рачуне највећих и најугроженијих банака, да би заштитио мале и средње комитенте и акционаре? Ако Италија ипак изврда нова ЕУ правила о спасавању банака (по којима се прво шишају велики акционари, а држава прискаче у помоћ последња), шта то говори о чврстини „бриселске фамилије”? Шта ће тек бити ако неке веће италијанске банке снађе банкрот, а бирачи се у октобру окрену евроскептичном покрету „Пет звездица”?

Одбојне према свакој неизвесности када је уложени новац у питању, берзе су наставиле са шишањем европских банака („није чудо да је Сорос пре „брегзита” играо против Дојче банке, подсећа Блумберг), међу којима су највећи удар поднеле банке на Апенинском полуострву.

Из Брисела су поручивали Италији да се не доводи у питање тешко постигнут банкарски споразум (о коме је „фамилија” пуне две године мучно преговарала).

Шта ће Рим изабрати као приоритет: интересе домаћих штедиша и банака (са упадљивим мањком ликвидности) или поштовање бриселских банкарских правила? Неизвесни следећи потез Рима за берзе је био најновији, али не и једини један сигнал да еврозона и ЕУ пред очима сумњичавих светских инвеститора губе на преко потребној кохезији.

Други удар утиску јединства „двадесетседморке” (након „брегзита”) задао је Гинтер Етингер, немачки комесар у ЕУ.

„Уколико Европска комисија жели да задржи свој кредибилитет, мора да уведе санкције Португалији и Шпанији. Када усвојимо правила, морамо их се придржавати”, поручио је Етингер у изјави за „Билд” коју преноси Ројтерс. Строго узевши, ЕУ тражи да буџетски дефицит буде нижи од три одсто. Португалија је лане забележила дефицит од 4,4 одсто, а Шпанија 5,1 одсто. Европска комисија је у мају одлучила да Шпанији и Португалији још годину дана снизе дефицит, али је на притисак „јастребова” тај рок скратила Мадриду и Лисабону до краја овог месеца и запретила санкцијама.

У јеку још несагледивих последица „брегзита”, поједине чланице ЕУ тражиле су ових дана од Брисела да олабави део строгих правила везаних и за испомоћ банкама и за санкционисање неостварених привредних и буџетских „плафона”.

Брисел у свом књиговодству изгледа још не региструје текуће тектонске промене. На латинском југу еврозоне, међутим, „борбеност” расте.

„Влада у Лисабону бориће се до последњег даха и свом својом енергијом да Португалија не буде изложена санкцијама због резултата остварених током управе бивше владе”, најавио је португалски премијер Антонио Коста.

У међувремену, ММФ и Стандард енд Пурс са глобалне финансијске осматрачнице упозоравају да Велику Британију и еврозону тек чека оштар пад привредног раста од сада до 2019. године. По ММФ-у Британија ће имати пад 1,5–4,5 одсто до 2019. По водећој америчкој бонитетној агенцији, еврозона ће у 2017–2018. због последица „брегзита” имати снижен раст од додатних 0,8 одсто.

Аутор: Тања Вујић, Политика.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!