Насловна / Безбедност / Аналитика / Друга рунда геополитичког руског рулета

Друга рунда геополитичког руског рулета

Иран је одлучио да више не чека реакцију ЕУ на Трампово кршење нуклеарног споразума и одлучио да одговори. Москва је стала уз Техеран

Ако постоји смртоносна игра руског рулета  у међународној политици, онда је то ово што је управо почело 8. маја, годину дана након повлачења Сједињених Држава из иранског нукеларног споразума из јула 2015. године. Иран је вежбао „стратешко стрпљење“ читавих годину дана, како је председник Хасан Рохани приметио, на захтев преосталих пет потписница нуклеарног споразума – Велике Британије, Француске, Немачке, Русије и Кине. Тај период је истекао.

Не само да пет сила није успело да убеди Трампову администрацију да опозове своју одлуку, већ је Вашингтон кренуо у ратни поход кроз наметање санкција и размештање огромних војних трупа у Персијском заливу. С друге стране, пет великих сила није могло да осигура да Иран добије пуну корист од нуклеарног споразума како је било предвиђено, упркос његовом потпуном придржавању услова споразума, што је више пута признато од стране Међународне агенције за атомску енергију. Само су Русија и Кина као потписнице испоштовале своје обавезе према Ирану, док су три европске силе једва говориле о томе.

Насупрот овој суморној позадини, Рохани је у среду објавио да ако преостале потписнице не испуне своје обавезе према Ирану које му по споразуму дугују у наредних 60 дана, Техеран ће постепено престати да се придржава својих нуклеарних обавеза. За почетак, Иран ће престати да се придржава ограничења о дозвољеној количини држања обогаћеног уранијума и тешке воде.

Након 60 дана, ако се иранске жалбе не уваже, Иран више неће поштовати ограничења за обогаћивање уранијума од 3,6 одсто и наставиће са радовима на свом реактору за тешку воду у Араку. Иран је нагласио да се не повлачи из нуклеарног споразума, већ да само предузима реципрочне мере како је предвиђено члановима 26 и 32 овог споразума у случају да једна или више сила не поштују споразум. Рохани је посебно нагласио забринутост Ирана у вези нафтне индустрије и банкарског сектора, који су били предмет санкција Вашингтона.

Рохани је рекао да ће након 120 дана, чак и ако Иран почне да обогаћује уранијум изнад нивоа од 3,6 одсто и обнавља радове у Араку, допустити још 60 дана за преговоре пре него што предузме додатне неодређене мере (што би могло бити до краја године). У међувремену, Иран ће снажно реаговати против било каквог покушаја западних сила да се обрате Савету безебдности УН-а за поновно увођење старих санкција Уједињених нација.

ГЕОПОЛИТИЧКИ РУСКИ РУЛЕТ
Руски рулет је игра на срећу у којој играчи врте цилиндар револвера са једним метком у цеви, прислањају га на слепоочницу и повлаче обарач. Играч има 16,67 одсто шанси да испали себи метак у главу ако се само један налази у револверу са шест комора. Сваки играч почиње вртењем цилиндра, тако да сваки играч има једнаку шансу да га убије метак. Таква је природа игре коју је амерички председник Трамп започео 8. маја прошле године. Са иранским одговором о реципрочним мерама, завршена је друга рунда. Русија и Кина беспомоћно са стране посматрају како се одвија ова луда игра.

Две непосредне мере које је Иран најавио – непридржавање ограничења држања дозвољене количине обогаћеног уранијума (ограничење од 300 килограма) и резерви тешке воде – није једностран потез. То је одговор на свршен чин пред који га је прошле недеље ставила Трампова администрација санкционисањем других земаља због држања иранског вишка обогаћеног уранијума или због трговања резервама тешке воде.

Не треба наглашавати да критични период наступа након 60 дана, ако Иран буде био приморан да предузме додатне мере за наставак радова на постројењу за тешке воде у Араку, као и да настави да обогаћује уранијум изнад нивоа од 3,6 одсто. Шеф иранске Агенције за атомску енергију Али Акбар Салехи упозорио је у децембру да Иран има могућност да обнови обогаћивање уранијума до нивоа од 20 одсто.

Али Акбар Салехи, ирански дипломата, академик и шеф Организације за нуклеарну енергију

На маргинама посете нуклеарном постројењу у Фордоу, Салехи је у децембру изјавио: „Тренутно имамо 1.044 центрифуга у Фордоу (близу Кома), а ако власт то жели, ми ћемо поново покренути програм обогаћивања уранијума од 20 одсто“… „Желео бих да упозорим“, додао је он, „да ово није блеф; ја држим до своје речи кад нешто изговорим. Дакле, још једном наглашавам, ако власт то буде желела, ми се лако можемо вратити на обогаћивање од 20 одсто и задовољити потребе земље на било ком нивоу и у било ком обиму“.

То је био први знак да је Иран почео да губи наду да ће европске силе показати политичку вољу да се супротставе Трамповом угњетавању и америчким санкцијама док Техеран наставља да се придржава услова нуклеарног споразума. Ту лежи проблем. Традиционално, Велика Британија је имала водећу улогу у западној кампањи против Трампове иранске политике. Међутим, Лондон је данас преокупиран Брегзитом, док Француска и Немачка једноставно немају храбрости да устану против Трампа. Што се самог Трампа тиче, он је у шаци јеврејског и ционистичког лобија, са Израелом, Саудијском Арабијом и Емиратима који иза кулиса вуку конце, што утиче на његову кампању у америчким председничким изборима 2020. године.

ВИШЕДИМЕНЗИОНАЛАН ПОДУХВАТ
Овде се може поставити велико питање да ли сам Трамп жели још један блискоисточни рат. Постоји опасност од несвесног клизања у ратно стање. (Погледајте мој ранији блог о овој теми). Одговори Ирана ће зависити од одређених важних фактора.

Први и најважнији је то што Техеран не гаји илузије да се Исламска револуција суочава са егзистенцијалним претњама од стране САД и Израела. Капитулација није опција. Нуклеарно питање је алиби да се сруши 40-огодишњи исламски режим у Ирану, који су Сједињене Државе желеле задавити још у зачетку због опасног преседана који је постављен у региону – националистичког отпора западној политичкој, економској, војној и културној хегемонији на муслиманском Блиском истоку.

Интересантно, док се Рохани припремао да се обрати нацији, министар спољних послова Џавад Зариф упутио се у Москву како би се у среду састао са својим колегом Сергејом Лавровим. И симболички и суштински, то је био снажан сигнал да у овим дешавањима постоји скривена геополитичка димензија. Ствар је у томе што је амерички „пројекат Иран“ вишедимензионалан подухват.

Он се уједно тиче Арапског пролећа, Новог Блиског истока, решавања сиријске кризе, блискоисточне нафте и гаса, уздизања Ирана као регионалне силе, неизвесне будућности Израела и Саудијске Арабије, као и упорног повратка Русије на Блиски исток и њене консолидације у поратној Сирији и последичне стратешке реконфигурације у источном Медитерану (попут руско-турске антанте). Све су то препреке америчким регионалним стратегијама.

Рохани, Путин и Ердоган на конференцији за медије у Русији, Сочи, 22. новембар 2017.

Међутим, најважнији фактор у иранским калкулацијама јесте Трампов властити план. Прилично је очигледно да ће Трампов главни фокус бити сопствена изборна кампања, и да је добродошао сваки успех који може да јој допринесе – на пример, подршка од стране јеврејских милионерских финансијера попут Шелдона Аделсона. С друге стране, Трамп ће такође бити изузетно опрезан кад је реч о негативним искуствима. Неуспешна војна операција у Ирану (Операција Орлова Канџа) практично је запечатила могућност реизбора Џимија Картера у априлу 1980. године, у сличним околностима.

ТРАМПОВА РАЧУНИЦА
Данас, Трампова одлука о напуштању нуклеарног споразума из 2015. године нема подршку у западном свету и њој се упорно супротставља утицајно домаће јавно мњење. Са Џоом Бајденом као Трамповим демократским противником, питање Ирана ће имати првокласни значај у кампањи за изборе 2020. године. Једноставно речено, Трамп се суочава са тешком изборном битком у којој се сваки сегмент рачуна, а нови блискоисточни рат ће само застрашити америчко јавно мњење.

Поврх свега тога, ако се у заносу битке случајно деси да носач авиона потоне или се Ормуски мореуз затвори, или ако падне цена нафте, Трамп ће морати сам да се суочи са последицама. Ствар је у томе да је Иран велика земља и да су његова нуклеарна налазишта веома раштркана. Потребна је кампања масовног бомбардовања да би се она уништила, што ће неминовно изазвати регионални рат пуних размера са катастрофалним последицама и вероватно крај Трамповог председниковања.

Зариф говори о чувеном „Б тиму“ који гура Трампа у рат са Ираном – Биби (Нетанјаху), Мухамед бин Салман (саудијски престолонаследник), Мухамед бин Зајед (престолонаследник УАЕ) и Болтон (амерички саветник за националну безбедност). Уобичајено је да се Б тиму приписују магичне моћи над Трампом. Али да ли је заиста тако?

Трамп свакако не оставља такав утисак. Када дође критични период, Трамп заиста уме да донесе одлуке који су у његовом сопственом интересу или које могу створити или уништити његово председничко наслеђе. Северна Кореја је прави пример. Трампов деведесетоминутни телефонски разговор са Владимиром Путином прошле недеље такође одсликава његов самостални приступ. Болтон је запретио непосредном интервенцијом у Венецуели и осудио Русе због подршке Николасу Мадуру, али се Трамп испречио да умири Русе, да искаже уверење да неће бити америчке интервенције и да заправо затражи Путинову помоћ.

Руски председник Владимир Путин посматра председника САД Доналда Трампа на конференцији за медије након Хелсишнког самита, 16. јул 2018.

Стога Зарифове консултације са Лавровим у среду упућују на то да ће Иран своје будуће потезе усаглашавати са Русијом. Значајно је напоменути да се јуче, на заједничкој конференцији за штампу са Зарифом у Москви, Лавров својски потрудио да оправда улогу Ирана у Сирији. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је свалио кривицу на „лоше замишљене једностране одлуке” Вашингтона које су изложиле Иран „неоправданом притиску” и које су изазвале актуелну кризу. Рекао је да је тренутни приоритет „да се у животу одржи (ирански нуклеарни) споразум”, и да ће дипломатске активности Москве бити усмерене ка извршењу тог задатка .

М. К. БАДРАКУМАР

Превео Радомир Јовановић

Извор Indianpunchline.com

стандард.рс

Актуелно

Путин: Неопходно опремити три авијацијска пука авионима Су-57

Током састанка са представницима војно-индустријског комплекса, председник Владимир Путин је рекао да је до 2028. …

Сирија: Снимак удара руске авиобомбе К-250 у базу терориста (видео)

На друштвеним мрежама појавио се снимак руског ваздушног удара на положаје терориста у Кафр Набулу. …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *