fbpx
Насловна / Србија / Економија / Друга страна инвестиција у Србији: Узми паре и бежи!

Друга страна инвестиција у Србији: Узми паре и бежи!

4.9
(7)

Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изјавила је да су директне стране инвестиције до јула ове године биле две милијарде евра и да очекује да ће до краја године оне превазићи цифру од 3,5 милијарде, колико су странци инвестирали 2018. године.

Док се власт хвали страним инвеститорима, запослени у Србији су често сведоци да су неки међу њима попут ластиног репа – нестану преко ноћи без објашњена и без исплаћених плата радницима. И када то учине, из државних институција поручују да је све по закону, баш као што је био недавни случај са катарским инвеститором.

Али Абдула Мс Ал-Мацки је 2016. купио два хотела на Власинском језеру и по један у Црној Трави и Сурдулици, да би три године касније ставио катанац на већину овог здања, запослене оставио на улици, а туристичку понуду предивног дела Источне Србије без адекватног смештаја.

Из Министарства привреде само су поручили да је њихова обавеза да контролишу уговорне обавезе инвеститора трајала две године и да је до септембра прошле године, док су они вршили контролу, све било у реду.

А ништа није у реду, јер уместо нових звездица на хотелским здањима, које је инвеститор обећао, сада се парложи коров.

Консултант за страна улагања Махмут Бушатлија каже да у одсуству уређеног пословног амбијента, доброг законодавства и развојних планова државе, не може да се створи економски амбијент који ће привући озбиљне улагаче, већ је Србија углавном привлачна шпекулативном капиталу.

– Ако се осврнемо на период од последње две деценије, можемо да кажемо да је један једини институционални инвеститор дошао, а то је Икеа. То је фирма која када дође – остаје, инвеститор који репласира новац који овде заради улаже га у свој развој у Србији и то су, за разлику од шпекулативних, прави инвеститори – каже за “Вести” Бушатлија.

Један од инвеститора који се понаша попут чаробњачке поштапалице – сад ме видиш, сад ме не видиш – јесте и турски ланац пецива Симит Сараји. Од седам продајних места у српској престоници које су упошљавале 200 радника, продавнице турског пецива и брзог освежења спале су на два локала са свега 30 запослених.

Радници их оптужују да од априла не уплаћују доприносе и плате, да у магацинима чувају намирнице којима је истекао рок трајања, те да им све помало мирише на прање пара јер су продајне цене појединих производа биле ниже од набавних.

Симит није упошљавао велики број радника, па није симбол не тако ретке појаве да страни инвеститори напуштају српско тржиште без много објашњења и уз дуговања плата запосленима.

Па чак и успешна фирма као што је компанија за производњу пластичне амбалаже Пакор, чија фабрика у Зрењанину већ 11 година позитивно послује, најавила је одлазак. То значи да ће 90 људи остати без посла. Борд у Немачкој наводи као разлог ликвидације то што желе да се до 2023. године комплетно преоријентише на рециклажне материјале. Ако је за утеху, бар су свој одлазак најавили пола године раније.

Пад производње

И статистика која често уме да прикрије суштину, не иде на руку посрнулој српској индустрији. Према подацима Републичког завода за статистику, индустријска производња у Србији у јуну ове године је опала за 6,1 одсто у односу на исти месец прошле године, а у односу на просек 2018. године мања је за 2,5 одсто.

Средином јуна је после 11 и по година Ана Тоци напустила позицију извршног директора Савета страних инвеститора да би наставила своју каријеру у иностранству.

На њено место дошао је Александар Љубић, човек близак некадашњем министру финансија Млађану Динкићу. Он је на нову функцију дошао са позиције помоћника директора у МД Солутион Србија, Динкићеве консултантске фирме.

Нису Руси гори од Немаца

Медијски бучно било пропраћено затварање фабрике намештаја Нефа. Камере су снимиле како у магацине руског инвеститора упадају гневни грађани не би ли запленили бар неки табуре, када им већ седећа гарнитура, после више месеци чекања, није испоручена.

У мају ове године продајни објекти и магацини широм Србије су преко ноћи затворени, 300 радника погона у Врању сачекало је само обавештење окачено на табли да су до даљњег на колективном годишњем одмору. Послодавац којем се изгубио траг на крају се српским радницима и купцима обратио отвореним писмом. Андреј Ходашевич тврдио је да “нико неће бити оштећен”, да су исплаћене плате за мај, али да због отуђивања имовине, која је превазишла цифру од 200.000 евра, не могу да наставе “деловање у својој бранши”. Купцима којима намештај није испоручен, речено је да сачекају завршетак истраге.

Прозападни део српске јавности на друштвеним мрежама коментарисао је да се од руских инвеститора тако нешто могло и очекивати, јер они не поштују радно право ни у својој земљи.

Али и западним инвеститорима смо гледали леђа.

Немачка фирма за прераду рибе је у октобру прошле године без икакве најаве запечатила фабрику у Смедереву. Без посла је остало 25 радника. Иако им нису исплаћене три плате, ни припадајући порези и доприноси, Основно јавно тужилаштво у Смедереву је закључило да није почињено ниједно кривично дело.

А све је почело помпезно, као и у толико других случајева најаве доласка страног капитала. У децембру 2015. потписан је уговор о закупу новоизграђене хале од 4.200 квадрата у смедеревској Индустријској зони. Халу је за немачки ПТЦ и њену ћерку фирму у Србији Серфуд изградио град из кредита, а незванично, уложено је око 300 милиона динара.

Уговор о закупу је склопљен на пет година, али се десило да је на половини тог периода хала остала празна, иако су се Немци обавезали да у опрему уложе два милиона евра, а до 2019. упосле 300 радника.

Ребека не воли пливање у мутном

Најбогатија Српкиња у Канади Ребека Мекдоналд недавно је изјавила да никад није инвестирала у Србију, јер “тамо где нису раздвојени економија и политика не може да се развија здрав бизнис”.

– Тамо где нема правила не бих знала како да пливам. Знам случајеве, причали су ми људи који су долазили у Србију да отворе неку фирму, да све иде до једног нивоа и одједном неко дође и каже “то више није ваше” – рекла је она за магазин Бизнис.

Ребека Мекдоналд је власница компаније за трговину струјом и гасом Јуст енергџ гроуп, која годишње има обрт око три милијарде америчких долара и упошљава 3.000 људи.

Ердоган и Вучић као промотери

Када је Симит Сараји пре две године отворио локале у Београду, српски председник Александар Вучић и његов колега Реџеп Тајип Ердоган, мимо протокола званичне посете турског председника, посетили су продавницу Симита у Булевару краља Александра.

Турски ланац пекарских производа представљен је као симболична потврда улагања нарастајуће турске привреде и пријатељства двојице шефова држава.

Бугарин ојадио Стаклару

Некада чувену Стаклару у Параћину бугарски тајкун Цветан Василев је довео на ивицу пропасти. Медији су објављивали да је Василев покушавао да отме 47 милиона евра, што кроз фиктивне зајмове и лажне инвестиције, што кроз опрему.

За време његовог власништва дугови су повећани 70 пута. Од 20 пећи, набављених још 70-их и 80-их година прошлог века, које су представљале највећу снагу фабрике, само две су биле у функцији док су остале угашене или продате у старо гвожђе. Ни то што је поништен стечај стакларе није вратило 80 радника на посао и поред судског решења.

Ј. Арсеновић, Вести онлајн

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Због чега Амбасада Русије игнорише косовске Србе?

3.3 (9) Интервју Марка Јакшића, Драгане Трифковић и Бошка Обрадовића за Евроазија дејли Господине Јакшићу, који …

ДОКЛЕ БРЕ ВИШЕ?! Држава припрема нове субвенције за Ер Србију

Две линије са аеродрома „Морава“, ка Бечу и ка Солуну, Влада је на последњој седници …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *