Економија

Државна предузећа грађане ће коштати 100 милиона евра ове године

Предузећа у приватизацији ће у 2017. години коштати државу, посредно или непосредно, око 13 милијарди динара или 100 милиона евра.

Добар део тога се односи на неплаћање обавеза за енергенте, односно дугове Србијагасу и Електропривреди Србије. Према подацима из извештаја Фискалног савета, за првих осам месеци дуг Србијагасу износио је 2,6 милијарди динара, а процењује се да ће до краја године достићи и целих пет милијарди динара или око 40 милиона евра.

Рецимо у августу је Србијагас расписао јавну набавку за краткорочни кредит за текуће пословање од 30 милиона евра. Због праксе неплаћања гаса претходних година и до пре неколико година цене овог енергента испод набавне држава из буџета већ годинама отплаћује дугове Србијагаса са по 200 милиона евра годишње. Са ЕПС-ом је ситуација нешто боља с обзиром да је за првих осам месеци дуг око милијарду динара, а до краја године ће бити свакако додатно увећан. Иако ово није директан трошак буџета, на овај начин јавна предузећа попут ЕПС-а или Србијагаса субвенционишу лоша предузећа. Како нас је скорашња прошлост научила у случају Србијагаса, ови трошкови лако могу да се прелију из јавних предузећа на буџет, с обзиром да се јавна предузећа задужују, а за те дугове гарантује држава, да би их на крају она и враћала.

Директан трошак буџета су субвенције за које је ове године за неприватизована предузећа издвојено пет милијарди динара, све за ПЕУ Ресавица. Ту је и субвенција од 16 милијарди динара за Железнице Србије, али већи део тога се односи на инфраструктурне пројекте, а стручњаци упозоравају да се свуда на неки начин субвенционише железнички транспорт.

На крају ту је и субвенционисање предузећа преко Фонда за развој. Како је објаснио члан Фискалног савета Владимир Вучковић, Фонд за развој има добру наплату кредита које сам додељује. Међутим, у једном делу он служи као проточни бојлер путем ког влада сипа новац у предузећа, као што су на пример РТБ Бор или Симпо. На овај начин се годишње да овим предузећима између две и три милијарде динара.

Ово на жалост није коначна рачуница. Она не обухвата отписе државних потраживања или њихову конверзију у капитал, као на пример у Галеници, али ни неуплаћене порезе и доприносе за које још нема података за ову годину.

Према извештају Фискалног савета још око 150 предузећа је остало да се приватизује са око 50.000 запослених. Међу њима по величини и броју запослених, али и величини дугова одскаче група предузећа у којој се налазе Азотара, МСК, Петрохемија, РТБ Бор, Галеника, ПКБ, Ресавица, Симпо, Икарбус, Јумко, Трајал, Ласта.

Предузећа из петрохемијског сектора, сем Петрохемије чијих 100 милиона евра дуга је крајем прошле године преузела држава и која послује позитивно, праве највеће проблеме са неплаћањем гаса. Ту се пре свега мисли на Азотару која последњих година бележи губитке из пословања између три и пет милијарди динара. Према налазима Фискалног савета само трошкови за гас и зараде су већи од пословних прихода. Овај проблем Азотара решава неплаћањем гаса и струје, па сваке године укупном дугу дода још две до три милијарде динара дуга за гас, а у овој години још и 250 милиона динара за струју.

МСК је у 2017. години поправио пословање, али и даље има дуг за гас из 2016. године од преко пет милијарди динара настао након четворогодишње конзервације, повратка на инострана тржишта и повећаног преузимања гаса због формирања понуде и залиха. Ипак и поред напретка МСК ће и у овој години повећати дуг за гас за око милијарду динара. Оно што забрињава код ових предузећа је да не успевају да плате трошкове чак ни при овако ниским ценама гаса, а како се истиче у извештају Фискалног савета постоје индиције да би за годину, две могло доћи до опоравка цена овог енергента.

Међу неплатишама гаса има и приватних предузећа попут Српске фабрике стакла која је један од највећих дужника Србијагаса са дугом од 2,7 милијарде динара, али и ЕПС-а са дугом од 580 милиона динара.

Међу дужницима за гас налази се и једно друштвено предузеће, мада овај облик власништва по Уставу више не постоји. То је фирма за дистрибуцију гаса Нови Сад-Гас која је за првих осам месеци направила дуг Србијагасу од 600 милиона динара, укупан кумулирани дуг износи око 10 милијарди динара.

Преко Фонда за развој се финансирају предузећа као што је Симпо који према подацима Фискалног савета већ неколико година добија око 900 милиона динара годишње, али и даље бележи губитке. Пословни губитак у претходне две године износи око милијарду динара.

И ПКБ добија у овој и прошлој години по око 150 милиона динара из Фонда за развој, а не плаћа ни струју, па је у овој години остало дужно 60 милиона динара, док је укупан дуг око 400 милиона динара.

Обавезе Галенике је преузела држава у намери да је прода, пошто је тендер расписан почетком септембра, а у том дугу било је и четири милијарде динара према Србијагасу.

РТБ Бор захваљујући расту цена бакра би могао ове године да оствари добит из пословања од чак седам милијарди динара. Фискални савет упозорава да то не би требало да буде разлог за одлагање реструктурирања предузећа посебно с обзиром на променљивост цена бакра на међународном тржишту.

Пише: М. Обрадовић, Данас.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

оментара

  1. I OPET VELIČANJE I RTB BOR I SEBE?!

    Po starom i oprobanom scenariju, po n-ti put, Vlada opet će raspisati javni poziv za RTB Bor u martu, a dotle će osmisliti model po kome će u RTB uvesti partnera, jer se još uvek ne zna da li će biti raspisan poziv za strateško partnerstvo ili privatizaciju. Do duše i ništa se nije znalo i do sada. Ministar Antić je naveo da će RTB Bor u 2017. imati prihod od 300 miliona dolara, a pri tome nije naveo da je proizvodna cena bakra veća od prodajne, te gde se denuše profiti, koje je veličao čelnik Spaskovski. Sva ova scenarija su već viđena, a rezultati su izostali, a zašto? Kažu da ima zainteresovanih, ali nikako, čak i klečanjem, da ih privole. Po svemu sudeći kupuje se vreme, a novac je čudna stvar, čiji putevi, interesi i realizacije ostaju nezajažliva mora za menadžment RTB Bor i Vladu. Šta će se desiti, nakon zadnjih hvalospeva, sledi opet “bombardovanje” javnosti sa problemima, MMF-om, Svetskom bankom i na kraju ništa. Svako ostaje na svome. Penzionerima će se otimati penzija, a neko će pokupiti kajmak uspeha i neuspeha RTB Bor. Ovaj tekst je izašao u trenutku kada se veličaju uspesi RTB Bor i neverovatno bogata nalazišta. Dokle, sve dok se ne vrati situacija na novi početak. Taj početak moguće je da ga otvori proces sa Mitilineosom i ostalim dugovanjima koja iznose iznad 1,1 milijarde evra. Dotle će se tražiti privatizacioni partner, strateški partner, savetnik, privatni menadžment i tako redom. Na kraju opet će biti kriva cena na LME, a ne menadžment i vlasti.

  2. ŠTA ZNA SOSAN ŠTA JE 5 TONA ZLATA?

    Danas je obelodanjena velika krađa zlatonosnog materijala u RTB Bor u Boru, a da je umešan političar, a niko ne pominje najvećeg krivca, čelnika RTB Bor. Naime jje pokraden zlatonosni mulj iz pogona RTB Bor ekvivalentan oko pet tona zlata u vrednosti oko 150 miliona evra, za koliko je oštećen RTB Bor. Samo u ovoj godini iz RTB Bor je pokradeno на Božić od 1,4 tona delove od bakra, ne zna se ko i kako je ukrao iz skladišta TIR-a I ko mu je sve pomagao. Krajem januara sprečena je ogromna pljačka u RTB Bor, zaustavljen je kamijon sa bakrom u vrednosti od 20 miliona evra, a radio je taj posao godinu dana, a da ne bude primećen, svaka tura je ekvivalentna voda sa 2,02 tona bakra .Sredinom avgusta otkrivena je legalna zlatara u okolini Bora, kako kažu, radila je više od godinu dana sa zlatnim muljem. Avgusta meseca koji uhvaćen je čovek koji je pokušao da ukrade 3t manganskih kugli utovarene u njegovom kamionu, a kući, neko mu podmetnuo još 7t takvih kugli. Ove krađe treba da se povežu sa slučajem gašenja preduzeća za obezbeđenje RTB Bor, “Zaštita doo” i dovođenjem firme iz Beograda prijatelji čelnika RTB Bor da čuvaju imovinu i bogatstva RTB Bor u neku ruku kao privatno vlasništvo Sose. Posle toga ima bezbroj slučajeva, a ni jedan nema policijski i sudski epilog. (Opširnije http://www.kurir.rs/vesti/politika/2920655/najveca-pljacka-srpskog-blaga-politicar-iz-rtb-bor-opljackao-150-miliona-evra )

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!