fbpx
Насловна / Србија / Економија / Дубиоза тешка сто милијарди евра! Пословање електропривреде, грађевинарства, саобраћаја и трговине у 2017. и претходне четири године

Дубиоза тешка сто милијарди евра! Пословање електропривреде, грађевинарства, саобраћаја и трговине у 2017. и претходне четири године

Оно што је у прошлом броју посебно интересантно је чињеница да укупној привреди недостаје сопствени капитал да покрије укупну вредност сталне имовине, у износу од 26,3 милијарде евра, а целокупну вредност обртне имовине у износу од 48,1 милијарду евра финансира туђим средствима. Према томе, Обавезе српске привреде на крају прошле године износе укупно 74,4 милијарде евра. Ако се томе дода јавни дуг државе од скоро 24 милијарде евра, произлази да су дугови привреде и државе око сто милијарди евра! Како су обавезе банака према штедњи грађана, углавном девизној, око десет милијарди евра, јасно је да у овој држави има само дугова. Поготову ако се додају дугови грађана за станове, купљена возила на лизинг. Праву слику оваквог стања, и у овом броју даје Миодраг К. Скулић, наш угледни економски аналитичар

Ових дана Агенција за привредне регистре објавила је званичан Билтен о пословању привреде Републике Србије у 2017. години. То је и повод за реално сагледавање пословања српске привреде (с обзиром на много званичних нејасноћа и нетачности).

Након почетне анализе сагледавања укупног пословања привреде у прошлој години, у претходном броју Магазина Таблоид приказана је вредност сталне и обртне имовине (на једној страни и капитала и обавеза на другој страни), за укупну привреду, пољопривреду и рударство, те резултате пословања банака у Србији. Сада приказујемо те показатеље и за остале гране привреде.

Електропривреда

Да би смо сагледали са коликим степеном покривености сопственим капиталом електропривреда покрива своју пословну имовину (сталну и обртну) саставили смо следећи преглед укупно ангажоване имовине, вредност сопственог капитала и обавеза и на основу тих агрегата извели степен покривености и степен задужености електропривреде на крају 2017. године, те оценили да ли је електропривреда презадужена или не. Преглед кретања укупне имовине, капитала и обавеза у 2017. години (у милионима динара) Укупна привреда Година Стална ОбртнаУкупна Сопствени Укупне Степен Имовина имовина имовина капитал обавезе покривености 2017 8.477.293 5.702.690 14.179.983 5.368.036 8.811.947 37,86 Електропривреда 2017 1.467.611 286.336 1.753.947 982.819 771.128 56,03 Учешће 17,31% 5,02% 12,37% 10,49% 8,75%

Сопственим капиталом електропривреда (производња, пренос и дистрибуција) покрива сталну имовину са 66,97 одсто. Како је опште познато да у последњих 30 година нисмо подигли ниједну нову хидроелектрану, нити термоелектрану, па ни далековод веће јачине, поставља се питање одакле сад недостатак четири милијарде евра у тој вредности сталне имовине. Једини реалан разлог могу бити нагомилани губици из претходног периода. На крају 2017. године кумулирани укупни губици у електропривреди износили су 4,1 милијарду евра. Дакле, вредност хидроелектрана, термоелектрана, далековода и дистрибутивне мреже била је сто одсто покривена сопственим капиталом, посебно због амортизације у овом тридесетогодишњем периоду, али су исказани губици у бројним годинама, појели капитал.

Укупна неамортизована вредност сталне имовине електропривреде, на крају прошле године, износила је 12,4 милијарде евра. То је у Србији, поред пољопривреде и индустрије хране и пића, највеће богатство. Али ми раубујемо електропривреду и пољопривреду, прву најнижим ценама у Европи, а пољопривреду експлоатацијом сељака, преко ниских цена житарица и стоке, на једној страни, и високих цена вештачког ђубрива, семена и средстава за заштиту биља.

Електропривреда је у прошлој години, са 40.877 запослених, остварила укупан пословни приход у висини нешто вићој од пет милијарди евра и на том приходу исказала 321 милион евра добити, односно по пребијању са исказаним губитком од 31 милион евра, нето добит од 290 милиона евра, или 2,34 одсто од вредности сталне имовине, односно 3,62 одсто од вредности капитала. Са овако ниским ценама киловата енергије, то је задовољавајући ниво, али та акумулација је ниска за било која инвестициона улагања, па и реконструкцију. Зато није чудо што сваке године у Скупштину Србије, уз предлог буџета за наредну годину, стижу захтеви да се Република задужи за Електропривреду, за ремонт овог или оног објекта, па, чак, и за куповину мерних струјомера.

У оквиру делатности електропривреде послују три државна предузећа: • Електропривреда Србије, јавно предузеће у власништву Републике • Дистрибуција Београд, као д.о.о. у власништву Електропривреде и • Електромрежа Србије, АД у власништву Републике

У 2016. години у овим привредним друштвима било је 32.677 запослених, а те године у делатности Снабдевања електричном енергијом било је у 802 привредна друштва, укупно 42.217 запослених, што значи да је изван ова три привредна друштва у овој делатности у 799 привредних субјеката било још 9.540 запослених. Интересантно је да Електропривреда Србије у земљи и иностранству има само једно регистровано друштво у сто одсто власништва – Трговина, доо, Љубљана.

Прерађивачка индустрија

У овој делатности на крају прошле године било је 17.431 привредно друштво које је АПР-у доставило уредан годишњи обрачун, са 340.923 запослена. Стална имовина ових привредних друштава износила је 13,2 милијарде евра, а обртна имовина 13,2 милијарде евра. Дакле однос сталног и обртног капитала био је 1:1. На 26,4 милијарде евра вредности укупне имовине ова друштва су сопственим капиталом у износу од само 7,7 милијарди евра покривала свега 29,11 одсто укупне имовине, односно 58,24 одсто вредности сталне имовине. То су поражавајући резултати. Дакле, укупне обавезе привредни друштава ове делатности достигле су 18,7 милијарди динара, или 2,4 пута су веће од сопственог капитала.

Ако би се у овој групацији издвојила привредна друштва у власништву иностраних фирми и грађана, резултати по домаћу привреду били би катастрофални. Из изнетог је јасно на којим основама ми у Србији, данас, заснивамо привређивање. Ако ово не брине нашу Владу, шта нас онда може забринути ?

Јасно је зашто Влада не разматра резултате пословања привреде и банака, када их Агенција за привредне регистре јасно саопштава, за 2017. годину још у априлу ове године, на 510 страница, формата А/4. Али, ако би Влада размотрила те резултате морала би донети закључке у ком правцу треба водити економску и монетарну политику и оценити какав је утицај појединих законских решења, које стално мења и допуњује. Наравно морала би закључити какву монетарну и банкарску политику води Централна банка и њен гувернер, када су камате у Европи пале за два и више пута, а пословне банке само у 2017. години су исказале нето добит у износу од 538,2 милиона евра.

Дакле, више од пола милијарде евра, а те банке су у иностраном власништву више од 88 одсто, а када се до краја године прода и Комерцијална банка, АД, Београд, странци ће постати власници наших банака више од 95 одсто. И заиста је чудно да у толико великом паду каматних стопа „наше“ банке искажу прошле године нето добит у висини 538,2 милиона евра, 3,6 пута већу нето добит него претходне године, или 8,4 пута већу него 2015. године. Прерађивачка индустрија, као делатност, на укупном приходу оствареном у прошлој години у износу од нешто мање од 24 милијарде евра исказала је 1,3 милијарде нето дибити, или 5,52 одсто од укупног прихода.

Грађевинарство

У овој делатности уредне годишње обрачуне предало је 8.032 привредна друштва са 67.616 запослених радника. Стална имовина вредна им је 8,2 милијарде евра, а обртна имовина 4,9 милијарди евра. Са. Стална имовина вредна им је 8,2 милијарде евра, а обртна имовина 4,9 милијарди евра. Са 13,1 милијарду евра имовине ова привредна друштва располажу сопственим капиталом у вредности од 4,6 милијарди евра И тиме покривају 35,26 одсто вредности те имовине, односно 56,40 одсто сталне имовине. Задуженост привредних друштава ове делатности износи 8,5 милијарди евра. У прошлој години ова привредна друштва остварила су укупан приход у износу од 5,4 милијарде евра и на том приходу исказала нето добит, у пребијеном износу добити И губитка, од 74,7 милиона евра, што чини 1,38 одсто прихода. Имајући у види дас у у 2013. години ова привредна друштва исказала губитак од око 140 милиона евра, констатујемо да су и она изашла из зоне губитника.

Трговина

Делатност трговине у прошлој години имала је 33.254 привредна друштва која су доставила уредан годишњи обрачун, са 208.020 запослених радника, што је у просеку нешто више од шест запослених по једном привредном субјекту. Ако би се одвојили запослени у трговачким ланцима број запослених по једном друштву био би мањи од два. Укупна вредност сталне имовине у делатности трговине достигла је 6,9 милијарди евра, а обртне имовине 13,3 милијарде евра. Са 20,2 милијарде евра укупне вредности пословне имовине, покривеностте имовине сопстцвеним капиталом јер испод сваког нивоа толеранције. Тај степен покривености је 25,43 одсто, а покривеност сталне имовине је 74,37 одсто. Дакле, трговини недостаје 1,77 милијарди динара капитала да покрије сталну имовину, па је финансира из банкарских извора И обавезама према добављачима, држави и запосленима. Поред тога целокупан обртни капитал у висини од 13,3 милијарде евра трговина финансира из туђих средстава. Према томе, укупне обавезе трговине су веће од петнаест милијарди евра.

Трговина треба да обавља три функције: дистрибутивну, алокативну и селективну. Како она може поручивати и авансирати поруџбине, ако нема сопствених средстава. Од те три функције трговина у Србији се свела на ћисту дистрибутивну функцију и није никаква моторна снага развоја привреде. Она је постала продужена рука увозних картела, од њих и њихових банака лоцираних у Србији добија новац да увози и пласира инострану робу на нашем тржишту.

Уништени су и велики извозници: Генекс, Инекс, Прогрес…Уништена је и специјализована велетрговина: Металсервис, Технопромет, Челик, Електротехна, Технохемија, Агроопрема, Агровојводина, Центротекстил, Бетекс, Србијатекс, Атекс…Уништени су и малопродајни системи: Робне куће, Југодрво, Нови дом, Обућа…

Власти у Србији данас се данас се ослањају на трговачке ланце из Хрватске, Словеније и других земаља Европе и по платама смо на задњем месту у тој Европи. Са више од 29 милијарди евра промета, у прошлој години, трговина је постала трансмисија за увозну робу свега и свачега, а нама је остала само да продајемо храну и пиће коју су од бивших друштвених предузећа преузели инострани власници. Таквом промету исказана је нето добит у износу од 694 милиона евра, или 2,38 одсто од оствареног промета.

Саобраћај

У овој делатности годишње обрачуне доставило је 6.267 привредних друштава, са 97.383 запослена. Укупна вредност сталне имовине ових привредних друштава, укључиво у то и железницу и авио превозника, је 5,2 милијарде евра, док је обртна имовина вредна 1,8 милијарди евра. Са седам милијарди евра вредне укупне имовине ова друштва располажу са 3,7 милијарди евра сопственог капитала И тим капиталом покривају 53,36 одсто укупне вредности пословне имовине, док су им обавезе достигле 3,3 милијарде евра. За покриће сталне имовине недостаје им 1,5 милијарди евра. На укупном приходу оствареном у прошлој години у износу од нешто мање од пет милијарди евра привредна друштва ове делатности исказала су нето добит, у пребијеном износу, од 174 милиона евра, или 3,49 одсто укупно оствареног прихода.

Угоститељство

Или како се званично зове ова делатност – услуге смештаја и исхране, има 3.689 привредних субјеката који су предали уредне годишње обрачуне, са 25.903 запослена у прошлој години. Укупна вредност сталне имовине привредних друштава ове делатности износи. Укупна вредност сталне имовине у прошлој години делатности угоститељства износила је 1,1 милијарду евра, док је обртна имовина исказана у вредности 0,4 милијарде евра. Степен покривености укупне имовине сопственим капиталом у износу од 0,5 милијарди евра, је 33,82 одсто. На укупном приходу оствареном у прошлој години у износу од 1,13 милијарди евра исказана је нето добит у износу од 21 милион евра, или 1,87 одсто прихода.

Информисање и комуникације

У 5.031 привредном друштву које е из ове делатности доставило исправан годишњи обрачун било је 91.733 запослена. Укупна имовина ових привредних друштва на крају прошле године износила је пет милијарде евра, а капитал 1,74 милијарде евра. На укупном приходу од 3,4 милијарде евра ова привредна друштва исказала су 384 милиона евра нето добити, или 11,25 одсто прихода.

Пословање некретнинама

У овој делатности годишње обрачуне предало је 1.366 привредних друштава у којима је било 4.609 запослених. Укупна вредност пословне имовине ових привредних друштава на крају прошле године износила је 3,8 милијарди евра, а сопствени капитал само 942 милиона евра, тако да је степен покривености вредности укупне имовине сопственим капиталом у тој години износио 24,90 одсто, што је испод сваког нивоа. На приходу оствареном у прошлој години у износу од 373 милиона евра исказана је нето добит у износу од девет милиона евра. 15 највећих извозника у првих пет месеци 2018. године Највећих 15 извозника из Србије у првих пет месеци ове године су: у милионима евра у власништву • ФЦА Сербиа /Фијат/ 388,9 66,67% Италија • Хлис /Железара/ 334,9 100% Кина • Тигар Тyрес 162,1 100% Луксембурга • НИС, Н. Сад 154,7 56,15% Руска Федерација • Роберт Бош 103,9 100% Холандија • Тетра-Пак 88,1 100% Холандија • ХИП-Петрохемија 84,1 наше власништво • Грундфос Србија 80,0 100% Данска • Хемофарм 76,6 100% Немачка • Леони, Прокупље 69,6 100% Немачка • РТБ Бор 68,9 наше власништво • Yура Цорпоратион 68,2 100% Ј. Кореја • Хенкел Србија 67,7 99,89% Аустрија • Горење, Ст. Пазова 57,2 100% Словенија • Делфи/Аптив Мобилитy 50,5 100% В. Британија ………………………………………………………………………. Укупно 1.855,4

И летимичан увид у горе дати табеларни преглед јасно нам показује да од идуће године нећемо међу првих 15, али међу првих 30 извозника имати иједно привредно друштво чије је власник грађанин Србије, или, пак, држава, јер предстоји отуђење највећег српског губитника РТБ Бор, и другог српског губитника ХИП-Петрохемије. У НИС-у Република Србија је власник 29,87 одсто. Међу тим извозницима налазе се и четири фабрике за конфекционирање каблова, од којих је Леони, након Прокупља подигао још фабрике у селу Молошиште код Дољевца и у Нишу, а тражи још једну локацију. Каблове сече и пакује и Делфи, које је променио назив у Аптив Мобилитy.

О каквим се привредним друштвима, кобајаги великим извозницима у нашој својини ради, најбоље говоре подаци:

ХИП-Петрохемија је акционарско друштво без динара сопственог капитала, у сто одсто власништву Републике Србије. Са 1.226 запослених у 2016. Години имало је укупну вредност имовине 185 милиона евра, док су укупне обавезе достигле 660 милиона евра. Дакле, обавезе су веће од вредности имовине 475 милиона евра или 3,5 пута. А то је из разлога што је до краја 2016. године губитак нарастао на милијарду и 63 милиона евра, и то губитак до висине капитала 640 милиона евра и губитак изнад висине капитала 423 милиона евра. Сам у тој години на приходи, осатвареном већим делом извозу од 297,4 милиона евра исказан је губитак 44 милиона евра, или скоро 15 одсто тог оствареног прихода.

РТБ Бор – Остао је без сопственог капитала. Располаже имовином у вредности 780 милиона евра, нема ни динара сопственог капитала. Укупне обавезе достигле су милијарду И 325 милиона евра, реорганизацијом ће се велики део отписати, чак 08 одсто, великом броју поверилаца, али не И 250 милиона евра које ће платити, или је већ платила држсава Србија канадском извођачу радова на новој топионици, која нема руде ни за половину инсталисаног капацитета. У РТБ Бор-у су кумулирани губици милијарду и 475 милиона евра, и то губици до висине капитала преко 930 милиона евра и 545 милиона евра губици изнад вредности капитала.

А 1. Шта боли Европску Унију?

Велику фрустрацију у водећим земљама Европске уније изазвива чињеница да се Русија отарасила Јељцинових дугова и да дугује иностраним повериоцима само 11,8 одсто свог бруто домаћег производа, а већина земаља Уније грца у дуговима, јер дугују од свог бруто домаћег производа: 180 одсто Грчка; 131,2 Италија ;127,7 Португал ;104,5 Кипар ;104,3 Белгија ;96,7 Шпанија ;96,1 Француска ;90,4 Британија ;65,7 Немачка…

А 2. Увоз и извоз у Србији у 2017. години

Увоз је у 2017. години у односу на претходну годину порастао за 13,08 одсто, док је извоз у том период био нешто нижи, јер је раст извоза била 12,02 одсто. Укупна вредност извезене робе у тој години достигла је 14 милијарди евра, а укупан извоз 12 милијарди евра, те је остварени дефицит две милијарде евра. Укупан извоз износио је 15,1 милијарду евра, а увоз 19,4 милијарде евра, те је исказан робин дефицит 4,3 милијарде евра, шртио значи да је покривеност извоза увозом достигла 77,83 одсто.

Миодраг К. Скулић, Таблоид

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Река Тара засута бетоном и шљунком, мештани најављују тужбу против кинеске компаније

4 (4) Kорито реке Таре насуто је бетоном и шљунком, а ток једним делом промењен. …

Месна индустрија у кризи: Прерађивачи у агонији, угрожена радна места, следи пораст цене меса

5 (2) МЕСНА индустрија у Србији тренутно је у великој кризи. Појава заразне болести – …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *