fbpx
дугови

Дуг враћамо дугом

5
(2)

Србија се у последње време задужује по рекордно ниским каматама.

Подсећања ради држава је крајем јануара продала 150 милиона евра државних обвезница деноминованих у еврима на рок од 20 година, по стопи приноса од три одсто, а спрема се и емисија дугорочних обвезнице деноминованих у динарима од 100 милијарди динара на рок од 12 година. Тек ће се видети колика ће камaта бити у том случају.

Добра вест је свакако и то што је јавни дуг пао на 48,2 одсто бруто домаћег производа (БДП), а дужни смо око 24 милијардe евра.

Међутим, дуг у апсолутном износу од тe 24 милијардe евра се не смањује и то годинама. Од 2015. године. Па како то да ниво дуга остаје исти, а да је у релативним износима, мерено према бруто домаћем производу, смањен. И зашто, мерено милијардама евра, нисмо смањили износ јавног дуга када нам је државна каса три године заредом у суфициту, односно има вишка пара у њој.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је удео јавног дуга у БДП-у смањен због реалног раста БДП-а и јачања динара. По та два основа јавни дуг је смањен са око 70 на око 50 одсто БДП-а. По његовом мишљењу актуелно задуживање већим делом намењено је рефинансирању старих дугова, а мањим дефициту ако га буде до краја године.

– Задуживање ради враћања дугова није проблематично и то раде и друге земље поготово када су актуелне камате повољније од старих и треба искористити предност да се стари дуг рефинансира под повољнијим условима. Удео јавног дуга сада није висок и не повећава се, већ стоји на те 24 милијарде евра. А разлог што јавни дуг, упркос суфициту, није смањен наниже мерено милијардама евра је тај што се држава задуживала за капиталне трансакције. На пример, за исплату страних акционара Комерцијалне банке дала је око 250 милиона евра  – каже Арсић.

Он додаје да постоји ризик да се удео јавног дуга у БДП-у повећа уколико се обистине најаве о извршењу великог инвестиционог плана и порасту плата. Прво би то, како он каже, утицало на повећање дефицита у државној каси, а потом и на јавни дуг.

Аналитичари Ерсте банке кажу да нову емисију еврообвезница у вредности до две милијарде евра очекују у другој половини године.

– Након успешног пласмана емисије обвезница од једну милијарду евра средином 2019. године, после којег је уследило поновно отварање тендера за додатних 550 милиона евра, Србија разматра могућност још једне емисије еврообвезница ове године, у вредности до две милијарде евра. С обзиром на то да се пажња владе сада окреће предстојећим парламентарним изборима, не очекујемо активност пре друге половине 2020. године. Поред тога, уколико услови финансирања на међународним тржиштима остану повољни, не бисмо се изненадили уколико би влада одложила емисију еврообвезница за крај ове или почетак следеће године, након нове процене рејтинга земље, пошто се ради на достизању инвестиционог рејтинга – кажу у Ерсте банци.

Инвестициони рејтинг земље омогућио би укључивање нове групе инвеститора, који искључиво улажу у дугове земаља са инвестиционим рејтингом. Последично, то би подразумевало и веће поверење при улагању у Србију, ниже и стабилније нивое приноса, већу ликвидност која прати инструменте за улагање, као и нова дугорочнија издања инструмената државног дуга.

Тренутно су основни финансијски и економски показатељи Србије добри, а глобалне монетарне политике још увек релаксиране, тако да тржишта и даље имају позитиван став према емисијама српских обвезница. Када се ради о приносима у динарима, у последњем кварталу прошле године они су поново пали за још од 20 до 40 базних поена. Крива приноса у еврима такође има слични пад приноса.

Аутор: Јована Рабреновић, Политика.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

ПОХАПСИТЕ ИДИОТЕ који су извели 3.000.000 људи на лажне изборе а сутра поново уводе ванредне мере!

4.7 (12) Председница Владе Србије Ана Брнабић најавила је да ће на седници Кризног штаба …

Спремите се за велику економску кризу, Србија ће претрпети два удара! (ВИДЕО)

3.6 (17) Британија ради на томе како да се реши Мила Ђукановиића, а задржи Црну …

Један коментар

  1. čista laž i fantazija stručnjaka po tome ispade da nammnogo dobro ide?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *