Дугови порасли за 18 млрд. РСД

0
(0)

Београд — За последњи месец и по динар је изгубио на вредности шест одсто што је најтеже је пало дужницима који враћају индексиране зајмове а таквих је више од 80 одсто.

Њима су дугови такорећи преко ноћи порасли, и то тачно за онолико колико је динар ослабио. Рачунице говоре да је дуг привредника порастао 60 милијарди, док ће грађани морати да враћају 18 милијарди динара више.

Толико дође када се у преосталим дуговањима евро помножи са 108,90 уместо са 104,60 динара.

Куповни и продајни курс су се опет удаљили. Док је у уторак средњи курс НБС-а био 108,59, банке су најчешће откупљивале евро по 106,50 динара. Највише је давала Ерсте банка – 106,96, најмање Војвођанска развојна – 105,33. Продајни курс је у просеку био око 111,45, а највиши је био код Фолкс банке – 112,97 динара.

Тако велики раст курса у тако кратком року ни за једну земљу није добра вест. Овде, где су још жива сећања на деведесете године прошлог века, још и мање. 

“Курс динара ће одредити Народна банка. Од њених интервенција на тржишту зависи колики ће он бити. Сматрам да он неће прећи 110 динара, али и да се неће вратити на стари ниво” , каже каже стручњак Мирослав Прокопијевић. 

Девизне резерве Народне банке Србије су 11,6 милијарди евра тако да курс динар има одакле да се брани. Али то није лак посао. Само 9. фебруара НБС је интервенисао са 68,5 милиона евра да би спречио јаче клизање динара. Они су објаснили да се евро више тражио ради куповине енергената. 

Поуздани извори кажу да и предузећа између себе обрачунавају евро по 112 динара. То је, изгледа, близу крајње границе коју може поднети српска привреда. Ових дана се могло чути да би евро од 115 динара био претежак терет за домаће компаније: не би могле да узимају кредите које могу отплатити. 

Без нових зајмова нема развоја ни нових радних места. Једино што расте је број проблематичних кредита. 

У Србији је тренутно чак петина зајмова у тој категорији. Број оних који и буквално не могу да измире обавезе из месеца у месец расте и у јануару их је било 12 одсто из свих категорија: привреда, предузетници, грађани. Лако је могуће да их у фебруару буде и више. Са сваким растом евра и те обавезе расту. 

Када се мења курс, неизоставно се мењају и цене. У земљи где увозни лоби ведри и облачи, готово свака цена је везана за обрачун курса па свака промена евра директно угрожава инфлацију, која је ове године зацртана на 4,5 посто уз дозвољена одступања од 1,5 одсто. 

Усклађивања цена ће свакако бити, али изгледа да нам с те стране не прети велика опасност. Куповна моћ је знатно опала. 

Трговци с подизањем цена не журе. Напротив, сви велики трговачки ланци се ових дана труде да с банкама постигну договор и омогуће дуже рокове плаћања. Одложено плаћање се с три месеца померило на шест. А промет не расте. Ако курс настави да расте, биће још и мањи. 

Сасвим је јасно да би било најбоље да се евро устали на једном нивоу и флуктуира мало. Јер, на мале промене успевамо да се наивкнемо а велике могу бити погубне.

 

Дневник

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Kад кловн забавља народ, то је комедија. Kад кловн влада народом, то је трагедија

4.8 (13) Kад кловн забавља народ, то је комедија. Kад кловн влада народом, то је …

Економски судар САД и Кине у Србији

5 (3) Доласком Америчке развојне финансијске корпорације (ДФЦ) у Београд, наша земља дефинитивно постаје економски …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *