DUPONT и MONSANTO могу Украјину да претворе у своју лабораторију и плантажу

0
(0)

Већ дуго се украјински пољопривредни сектор налази  међу  оним секторима економије којима је власт независне Украјине могла да се поноси. Без обзира штосу и њен обим, и њена снага смањени у односу на совјетски период, пољопривреда и данас  буџету државе обезбеђује стабилан приход, помаже да становништво преживи, а на стратешком нивоу – своју земљу чини озбиљним играчем на глобалном   тржишту пољопривредних  производа. 

Истовремено, Украјина све чешће  на том истом тржишту наступа не као самосталан субјекат, већ као објекат интереса великих међународних компанија и појединачних земаља, за које решење њихових проблема представља много важнију ствар него брига о очувању потенцијала украјинских пољопривредних површина када се оне интензивно  експлоатишу. Шта више, у стратешкој перспективи рад неких компанија из те области може не само да ослаби позиције Украјине на међународном тржишту прехрамбених производа, већ може да причини штету и становницима Украјине, и њиховим потомцима, па и самом обрадивом тлу.

Наравно да ни ту  нови „стратешки пријатељи“ украјинске државе  – Американци – не играју баш споредну улогу. Захваљујући моћи  компанија DuPont  и  Monsanto  они полако и сигурно руше стварни извозни потенцијал Украјине и уништавају перспективе развоја пољопривреде. Јер осим грабљења добити, подједнако важне услове у пољопривреди представљају  и брига о здрављу становништва и обнова тла. То треба да је онај најважнији мотив, много важнији од тренутног пуњења новчаника америчких милијардера.

* * *

Подршком америчким  компанијама  се бави  и Америчко-украјински пословни савет (USUBC). Његов председник, В.Морган,  убеђен је да је Украјина дужна да легализује производњу генетски модификованог семена и   његово коришћење при сетви. „Већ данас Индија, САД, Канада и Бразил производе  ГМ  семе. Уколико и Украјина у следеће две-три године не одобри  његово коришћење за сетву, она ризикује да се нађе иза других  земаља“. Морамо да констатујемо – мада је брига за благостање украјинске државе за сваку похвалу …  ипак треба да констатујемо – она се  може и боље исказати.

Наведене западне компаније су започеле опасну игру са агроиндустријским сектором Украјине, а украјинске власти њих очигледно подржавају (или се бар због те игре  не буне).  При том треба да се зна да је сада у Украјини генетски модификованим организмима (ГМО), према различитим проценама, засејано 0,9 – 1,2 милиона хектара. Важно је нагласити да многе домаће фирме  чак и подозревају да користе генетски модификовани материјал.

Експанзија тих компанија стиче истински државне сразмере, тако да је   дошло  време  да се озбиљно размисли о раду тих великих међународних играча. Тим пре  што  начин  зараде тих компанија представља врло различиту (како неки експерти сматрају – и опасну)  работу: развој различитих генетски измењених култура. И иако обе компаније – гиганти, које имају представништва и интересе по читавом свету, раде на територији Украјине не само годину дана, оне су управо  у последње време (није искључено да је то у вези са предвиђеним потписивањем Споразума са ЕУ)   значајно активирале свој рад у Украјини.

* * *

Обе компаније су се – замислите – замало, па синхронизовано – забавиле изградњом нових капацитета за рад са својим ГМО-производима.

DuPont  се тиме позабавио интензивније и већ у јуну ове године он је у Полтавској области отворио фабрику вредности 40 милиона долара, која треба да обезбеди потражњу украјинских произвођача житарица за хибридом кукуруза, сунцокрета и уљане репице робне марке „Пионир“ (коју и производи управо та фирма). У фабрици ради 70 радника.  На отварању фабрике извршни потпредседник компаније, Џејмс С.Борел, је изјавио:„Изградња фабрике за производњу семена у једном од најпродуктивнијих региона за производњу кукуруза и сунцокрета на свету ће украјинским произвођачима обезбедити најбољи производ, који је адаптиран   њиховим индивидуалним потребама“. Још 150 сталних сарадника компаније (у којој је преко 70 агронома – саветника) ради у другим областима Украјине.

Истовремено, Monsanto је тек почео да разматра могућности за изградњу своје фабрике у Виницкој области: „Данас наша компанија разматра неколико парцела у различитим деловима Украјине,  које су погодне за изградњу фабрике за производњу семена, у њеном „кукурузном појасу“ – изјавио је представник те компаније. Претпоставља се да ће у фабрици радити преко 130 стално запослених и 340 сезонских радника.

Притом – амбиције компаније су врло озбиљне. Тако Џеф Роуи, регионални директор компаније DuPont Pioneer за Европу, изјављује: „Желимо да постанемо признати лидер у развоју пољопривредног тржишта Украјине“.

Говорећи о положају Monsanto, В.Хаџиматов,  извршни директор Асоцијације произвођача семена Украјине  изјавио је да „сада компанија снабдева семеном кукуруза око 20% украјинског тржишта, а нова фабрика, која ће бити пуштена у рад 2015.године,  ће омогућити да се учешће  фирме Monsantoна украјинском тржишту повећа за још 10%“. Истина, поставља се питање – по коју цену? На пример, колико ће се, захваљујући таквом „повећању“, у Украјини појавити украјинских Хју  Баумена (то је фармер  који мора фирми Monsantoда исплати 85000 долара одштете због кршења патентних права те компаније, јер – како се „усудио“ да користи семе од биљака које је сам одгајио, када компанија чије је семе купио то забрањује), као резултата реализације њених огромних планова?

При том и лица, која су одговорна за развој пољопривредног сектора у Украјини, такође сматрају да производња ГМО представља управо онај пут, који је неопходан њиховој земљи. Још у месецу јуну министар за аграрну политику и исхрану Н.Присјажњук је изјавио да Украјина планира да почне експерименталну производњу биљака за сточну храну, користећи за то генетски инжењеринг: „Пошто се регулише законодавство приступићемо експериментима  у затвореном режиму, како бисмо схватили ефикасност и последице генетског инжењеринга у сточној храни, јер је то врло важно. Такође,  желео бих да разумем како ће на то реаговати тржиште потрошача.  Односно, и ми, и наука смо спремни да извршимо опште експерименте у том правцу“.

* * *

Треба рећи да прогнозирање реакције тог „тржишта“ и није тако компликована ствар, само ако се погледа како се према проблему генетски измењених производа односе у свету.

У мају ове године је одржан „Марш против Monsanto-а (March Against Monsanto), на коме је учествовало преко 2 милиона људи,  на шест континената, из 52 земље. Пољска је постала 8.земља-чланица ЕУ која је забранила коришћење ГМО-култура.  Њих су одбациле и Аустрија, Француска, Немачка, Мађарска, Луксембург, Грчка и Бугарска. Влада Италије се припрема да изда наређење о забрани производње кукуруза  MON810 компаније «Monsanto».

MON810 представља једину сорту генетски модификованог кукуруза која је дозвољена за гајење и продају у земљама Европске уније.  Влада Италије се прибојева да генетски модификоване биљке могу да се опрашују са обичним, јер је прах кукуруза MON810  нађен у меду, који је сакупљан са традиционално коришћених  биљака.

Треба да се каже да се Европа врло брзо претвара у светског лидера по питањима опозиције ГМО. Сада се генетски модификовани материјал за сејање склања са тржишта Европе и преноси да попуни  све шупљине  у пољопривредној производњи Азије, Африке и Латинске Америке. Очигледно је да томе жели да се приближи и Украјина. У својеврсној опозицији према европској тенденцији се налази Велика Британија која званично подржава ГМО, врши испитивања низа биотехнолошких сорти, конкретно кромпира. Али – позиција Велике Британије је увек била специфична у односу на позицију ЕУ, обзиром на њене више него блиске везе са САД.

* * *

У Украјини јачање позиција компанија које се залажу за увођење ГМО иде уз врло умерене протестеукрајинске јавности.

На пример, вођа партије „Зелени“  А. Прогнимак, коментаришући планове Monsantoда сагради фабрику у Виници, то је назвао „крајем нашег аутентичног  фонда житарица. ГМО-житарице ће увек да истисну  житарице  које је створила сама природа“. На ту изјаву Monsantoје одмах реаговао, изјавивши да он не ради ништа, што би било у супротности са законодавством Украјине.

Брзи раст производње генетски измењених култура на територији Украјине може да доведе не до јачања, већ до слабљења позиција украјинских аграраца на светским тржиштима, и то прво на европским, у  шта  активно убеђују Украјинце уочи самита у Вилнусу. Јер баш на европско тржиште  Украјина испоручује између 20 и 30% кукуруза, соје и до 80% уљане репице. А баш је ЕУ та, која  све више ограничава производњу ГМО. 

 

Ето тако, произилази да ће „гмопроизводе“  да једу Украјинци, а Европљани ће се трудити да се максимално дистанцирају од тих „чуда развоја генетске технологије“, штитећи себе на све могуће начине од њиховог погубног утицаја. Није искључено да Украјина може за међународне компаније,  „узнемирене“ светском прехрамбеном кризом,  да постане плантажа на којој ће под управом неколико стотина „агронома-саветника“ да се кале сељаци украјинске земље. А Кинези ће купљену земљу највероватније успети да обраде и сами, без туђе помоћи.

 

Виктор Костенко

Фонд Стратешке Културе

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Ана Брнабић потврдила да Србија купује вакцине против корона вируса од Била Гејтса!

4.3 (12) Србија приводи крају преговоре са међународним програмом ЦОВАX о приступу вакцини против вируса …

НЕСТОРОВИЋ ОПЕТ КОНТРИРА СВИМА! Тешко ће пронаћи ВАКЦИНУ за коронавирус!

3.9 (7) Доктор Бранимир Несторовић не дели оптимизам светске јавности да ће ускоро бити пуштена …

Један коментар

  1. lako je ostrvljanima da budu za GMO kad ne proizvode ni 10% onoga sto im za trziste treba!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend